Povodom stogodišnjice stvaralaštva u Parizu će biti priređena izložba radova Milana Konjovića! Krajem prošle godine odlučeno je da dela somborskog slikara budu nosilac celokupnih aktivnosti opšte srpske kulture u međunarodnim uslovima u 2012. godini - saopštila je Galerija „Milan Konjović”.

Milan Konjović radio je u Parizu od 1924. do 1932. godine. „U Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učestvovanjem na izložbama Pariskih salona. Tu nastaje Konjovićeva „plava faza” (1929—1933), njegova prva zrela umetnička fizionomija” - navodi se u biografiji Milana Konjovića. Iz Pariza se vraća u svoj rodni grad, gde ostaje da radi do kraja života- Čuvena je njegova rečenica, zabeležena i na magnetofonskoj traci: „Dok si u Somboru, ti si diletant. Kada odeš u Pariz ti postaneš genije”.

Žetva pšenice je na samom početku, najviše je ima na poljima individualnih gazdinstava. Trenutna cena ne zadovoljava proizvođače, ali je u skladu sa kretanjima na svetskim robnim berzama.

Merkantilnom pšenicom zasejano je preko 13 hiljada hektara somborskih oranica, a preko deset hiljada hektara čine površine individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Upravo na privatnim njivama su pali i prvi otkosi, požnjeveno je 110 hektara, dok velika poljo-preduzeća još nisu počela sa skidanjem roda - kazuju podaci Odseka za plan i statistiku Gradske uprave. Prinos je u proseku oko 5 tona hlebnog zrna po hektaru. Prognoze za rod pšenice pre žetve nisu bile baš pozitivne, ali je na kraju dobijen dobar rod. Pšenice ima u velikim količinama na svetskom tržištu, pa je tako cena u Budimpešti malo manje od 18 dinara za kilogram, a na pariskoj robnoj berzi 19,11 dinara. Na američkim berzama cena se kreće između 16,24 i 17,52 dinara. Otkup pšenice kod nas počeo je po 16 dinara bez PDV-a, što je za 50 odsto više nego na početku trgovanja prošle godine. Perspektiva cene pšenice u predstojećem periodu je dobra, pa stručnjaci savetuju da se ne žuri sa prodajom, osim ako se mora. Vratimo se žetvenim radovima: ječam je skinut sa gotovo 70 odsto površina, prosečan prinos je 5,1 tona po hektaru, s tim da u rezultatima prednjače poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je ječam rodio oko šest tona. Ovas i raž mogu da se nađu na tek nekoliko desetina hektara individualnih proizvođača, a mala je zastupljenost i uljane repice, svega 296 hektara. Zrna repice ima oko 3 tone po hektaru, što nije loš rezultat, a žetva je negde na polovini.