UNHCR navodi da oko 300 lica boravi van zvaničnih centara. Polovina njih se nalazi u Beogradu, dok ostatak „kampuje” u blizini zatvorenih granica ka Mađarskoj i Hrvatskoj. Poslednje majske nedelje čak 76 muškaraca koji su boravili i spavali u okolini Sombora transportovani su u prihvatne centre Divljana (Pirot), odnosno Bosilegrad. Inače, u prihvatnom centru u Šikari boravi 115 lica. Tokom maja, susedna Mađarska priznala je pravo na azil za 41. lice.

Broj novopridošlih lice se u oktobru udvostručio u poređenju sa septembrom. Kako se navodi na teritoriji Srbije evidentirano je 1.017 novih migranata. Gotovo 65 odsto su muškarci, nešto preko 11 odsto žene, dok preostali broj pridošlica čine deca, među kojima i 69 maloletnika bez pratnje. Trećina registrovanih stiže iz Pakistana, nešto manje iz Iraka, slede Afganistan (16 odsto), Iran (15 odsto), dok je svega tri odsto iz Sirije. Gotovo 90 odsto pridošlica su na teritoriju Srbije kročili iz Makedonije, odnosno Bugarske.

- Dogovorili smo sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Komesarijatom za izbeglice da na teritoriji Sombora više ne bude moguća registracija migranata jer želimo da smanjimo njihov priliv. Postupamo u interesu grada i trudimo se da osiguramo potpunu bezbednost građana - rekao je Zoran Rus, šef odborničke grupe i poverenik SNS.

Somborski prihvatni centar za migrante utrostručio je kapacitet u odnosu na početnih 120 mesta. Podignuti su šatori-spavaonice, postavljeni su brojni kontejneri sa kupatilima, sva infrastruktura je prilagođena većem broju ljudi. I dalje su najbrojnije porodice sa decom, tako da je u prihvatnom centru veoma živo. S obzirom na broj ljudi koji sada borave u prihvatnom centru, neki od njih se rekreiraju ili odmaraju u Šikari, odlaze do centra grada, ali se okupljaju i ispred prodavnica na Šikarskom putu, a viđaju se i ispred kuća, uglavnom u „lovu” na slobodan wifi. Prihvatni centar u Somboru u četvrtak je posetio dr Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On je kazao da prihvatni centri u Srbiji izgledaju najbolje na celoj migrantskoj ruti.

- Imali smo prilike da vidimo prihvatne centre od Sirije do Nemačke, verujte da su apsolutno najhumaniji uslovi u Srbiji. Ovde sam da se zahvalim lokalnoj samoupravi i stanovništvu, jer nije lako kada vam se u komšiluk doseli 400 ljudi za koje ne znate ni ko su, ni odakle su. Mi to znamo, jer su svi registrovani, ali lokalno stanovništvo ne zna i to ponekad može izazvati osećanje blisko strahu. Moja poruka je da su ovo mirni ljudi, uglavnom iz Pakistana i Avganistana. Migracije kao fenomen nikako ne možemo povezati sa terorizmom, zato što ni jedna dokazana pretnja nije utvrđena. Važno je da ne postoje ni incidenti između njih i lokalnog stanovništva, što pokazuje da je Vojvodina tolerantna i spremna da prihvati ljude u nevolji. Komesarijat za izbeglice će povremeno vršiti premeštanje migranata, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta, da ni jedan lokalna samouprava ne bude opterećena više nego što treba. Niko od ovih migranata ne želi da živi u Somboru, oni žele da budu u Nemačkoj, ali dok su ovde mi ćemo štititi njihova prava, sve dok poštuju zakone Republike Srbije - rekao je državni sekretar dr Nenad Ivanišević. On je dodao da je Srbija jedina zemlja zapadnog Balkana, koja je održala obećanje i obezbedila 6.000 mesta za migrante u prihvatnim centrima. Ivanišević je rekao da je broj izbeglica sa Bliskog istoka van sistema prihvatnih centara mali, ali da ih sasvim sigurno ima.

- Ovog momenta se ne razmatra proširenje kapaciteta ni jednog prihvatnog centra u Vojvodini. U Srbiji ima sasvim dovoljno mesta, mislim da u Preševu trenutno ima oko 400 slobodnih mesta, otvoren je prihvatni centar u Vranju, u Kikindi još ima mesta. Dakle, proširenje kapaciteta se ne planira nigde u Srbiji, mi ćemo sa kolegama iz Komesarijata za izbeglice i Evropske unije raditi na poboljšanju kvaliteta smeštaja u Sjenici, Tutinu i Bosilegradu - rekao je dr Nenad Ivanišević tokom boravka u Somboru.