Kako je objavljeno u nedeljnom izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije pijaca u Somboru ne može da se podiči posebnom ponudom, ali ni cenama, koje su u većini slučajeva iznad drugih pijaca u Srbiji.

Kako navodi STIPS, somborska zelena pijaca je jedna od slabije snabdevenih, posebno kad se radi o povrću. Krompir, kupus, cvekla, šargarepa su artikli kojima se u prethonoj sedmici najozbiljnije trgovalo, a njihove cene, bile su u skladu sa cenama u drugim gradovima. U ponudi voća, jabuka je bila jedini „domaći” proizvod, dok su preostale voćke na evidenciji bile tropskog tipa. Sem u slučaju kivija, sve ostale cene južnog voća bile su više nego na ostalim vojvođanskim pijacama. Banane, madarine i narandže „U lancima” koštaju 100 dinara po kilogramu, a u Pančevu, Kikindi i Zrenjaninu cene tih proizvoda idu ispod 80 dinara.
Po izveštaju STIPS-a stočna pijaca u Somboru bila je uglavnom u skladu sa srpskim standardom. Nešto povoljnije u Somboru je mogla da se kupi krava za klanje (90-110 din/kg), tovljenik, preko 120 kg (130 dinara) ili prase za 170 dinara po kili. Veća tražnja i viša cena prethodne nedelje je vladala za junad koja su dostigla 220 dinara po kilogramu, odnosno 40 dinara više nego na stočnim pijacama u centralnoj Srbiji. Cena kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu prethodnih dana stagnira na 16 dinara. Danas su na vrednosti izgubili stočno brašno i NPK mineralna đubriva, dok nasuprot njima već nedelju dana gore idu cena pšenice (19,6 din/kg) i sojine sačme (35,2 dinara).

U somborskom ataru počela je žetva jesenjih kultura, a radi se i na setvi ozimih kultura.

Na njivama somborskog kraja počelo je vađenje šećerne repe, žetva suncokreta i soje, kao i berba kukuruza. Jesenji žetveni radovi počeli su rano zbog manjka kiše tokom leta i mnogo sunčanih dana. Najdalje je odmakla žetva suncokreta: požnjeveno je gotovo 60 odsto od 6.717 hektara pod suncokretom. Berba kukuruza je tek na početku, od 44.519 hektara obrano je 488 hektara. Nešto dalje se odmaklo sa semenskim kukuruzom koga ima na nešto više od 300 hektara i tu je berba otprilike na četvrtini. Intenzivno se žanje i soja koje ima na 9.390 hektara somborskih njiva, a posao je završen na trećini površina. Paprika i duvan još nisu došli na red za berbu, ali je povrće pri kraju, ostalo je još oko 30 odsto površina. Startovalo je i vađenje šećerne repe, pa će na drumovima biti sve više velikih kamiona kojima se transportuje ova kultura zasejana na preko sedam hiljada hektara. Prema rečima stručnjaka rod jesenjih kultura ove godine će se kretati u okviru proseka, za razliku od prošle, kada su gotovo sve beležile rekordne prinose. Soja, suncokret i kukuruz će u dobroj meri ići u izvoz, ali će ostati dovoljno i za domaće tržište. Na njivama je počela i setva ozimih kultura: seme uljane repice posejano je na 188 od planiranih 446 hektara. Jesenji setveni plan predviđa da se pre zime u zemlju baci seme pšenice na 17 hiljada hektara i ozimog ječma na 2.000 ha.

U subotu je na području Sombora u proseku palo 25 litara kiše po kvadratnom metru. Spas u zadnji čas za useve na njivama.

Kiša i pad temperature u subotu došao je kao melem na ranu za kukuruz i šećernu repu. Na Sombor se u subotu sručilo 25 litara kiše, a pošto je prethodio vrlo dug i vreo period bez padavina, može se reći da su se poljoprivrednici spasli katastrofe. - Izvesno je da će se osetiti posledice suše, da će prinosi biti manji nego ranijih godina. Znači, značaj ovih padavina je u tome što su prekinule dalje sušenje biljaka i veće štete. Usevima je, međutim, potrebno još padavina - izjavio je za dnevni list „Danas” Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe u Somboru. Više od polovine površina zasejanih prolećnim kulturama zauzima kukuruz, kojeg ima na 38 hiljada hektara. Ostatak do 60 hiljada hektara zauzimaju soja, suncokret i šećerna repa. Inače, cena kukuruza je protekle sedmice na Produktnoj berzi postavila nov desetogodišnji rekord: iznosila je 231,45 evra po toni, odnosno 25,92 din/kg (24,00 bez PDV). Prosečna cena kukuruza u protekloj nedelji je iznosila 25,33 din/kg (23,45 bez PDV) i to je rast u odnosu na prethodnu nedelju od čak 8,45%. Kukuruz dobro kotira i na svetskom tržištu, međutim, stiče se utisak da je cena ove robe u protekloj nedelji dostigla svoj vrh, što je tražnja jasno pokazala na samom kraju nedelje, kada više nije bila spremna na nove kupovine po tako visokoj ceni - saopštila je Produktna berza iz Novog Sada. Stručnjaci predviđaju da daljeg povećanja cene neće biti, jer je visoka cena kukuruza podstakla veću tražnju za pšenicom, koja se takođe koristi kao stočna hrana, pa se analogno tome očekuje skok cene te žitarice.

Letnji žetveni radovi približavaju se kraju, prinos pšenice je prosečno oko pet tona po hektaru. Jutros je počeo otkup pšenice za državne robne rezerve.

Danas je počeo otkup merkantilne pšenice za potrebe Direkcije za robne rezerve Republike Srbije. Država za pšenicu plaća po 20 dinara sa PDV-om za kilogram, a uslovi koje treba da zadovolji zrno su: minimalno 76 kg/hl, vlaga maksimalno 13% i najviše 2 odsto primesa. Otkup se vrši preko Produktne berze u Novom Sadu u ukupnoj količini od 100 hiljada tona. Radi ravnomerne regionalne zastupljenosti svaki okrug u Srbiji ima određenu kvotu za otkup, a za Zapadnobački se radi o ukupnoj količini od 6.400 tona. Pšenica se otkupljuje od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i zadruga. Individualna gazdinstva mogu da prodaju od 10 do 80 tona hlebnog žita po nosiocu gazdinstva, a zadruge najviše 150 tona. Detaljnije informacije o otkupu pšenice za robne rezerve mogu da se pogledaju na sajtu Produktne berze. Žetva pšenice u somborskom ataru privodi se kraju, požnjeveno je gotovo 90 odsto površina, na kojima se prosečan prinos kreće oko pet tona po hektaru. Kao i obično bolje rezultate ostvarila su poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je žito rodilo prosečno 6,1 t/ha, dok je kod individualnih gazdinstava ta brojka 4,8 t/ha. Naravno, u toj razlici glavnu ulogu igraju kvalitet semena i primena agrotehničkih mera. Osim oko hiljadu hektara merkantilne pšenice preostala je žetva nešto više od 200 hektara semenske pšenice, kao i ovsa, raži i tritikala - pokazuju podaci Odseka za plan i statistiku Odeljenja za privredu Gradske uprave Grada Sombora.

Republička direkcija za robne rezerve otkupiće pšenicu po 20 dinara za kilogram.

Vlada Srbije dala je juče saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve otkupi 100 hiljada tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda kao pomoć primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i radi povećanja državnih rezervi hlebnog zrna. Pšenica će se otkupljivati po 20 dinara za kilogram, dok se na Produktnoj berzi u Novom Sadu sada plaća 17,6 dinara. Robne rezereve će otkupljenu pšenicu isplatiti 15 dana nakon dostavljanja kompletne dokumentacije. Količina pšenice koja će biti kupljena od komercijalnih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga biće utvrđena na nivou upravnih okruga Srbije, u zavisnosti od ukupno zasejanih površina pod merkantilnom pšenicom. Od registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava otkupljivaće se najmanje 10, a najviše 80 tona pšenice, dok će zadruge imati pravo da prodaju najviše 150 tona - saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. U somborskom ataru pod pšenicom je gotovo 14.000 hektara oranica, a rod se kreće oko 4,7 tona po hektaru. Procenjuje se da će u Srbiji ove godine biti proizvedeno između 1,6 i dva miliona tona merkantilne pšenice.