Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Nenadoknadiv nedostatak vlage u zemljištu

- Poslednje padavine spas za većinu ozimih useva - kažu savetodavci Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Foto 15152Kraj 2018. i prvi kvartal 2019. godine obeležen je velikim deficitom vode. Sa ogromnom zabrinutošću ratari su gledali u nebo i obilazili svoje parcele zasejane ozimim strninama i uljanom repicom. - Usevi su se sporo i slabo razvijali, te su vrlo neujednačeni. Određene faze bokorenja su preskočene zbog loše hidrološke situacije i danas je procena da će se ove činjenice negativno odraziti na prinos - kažu stručnjaci somborskog PSS-a. Po podacima kojima raspolažu za lokalitet Bilić, u novembru i decembru 2018. godine palo je manje od 50 milimetara kiše i snega. - Tokom januara palo je 16,6, u februaru 24, a u martu svega 1,2 milimetar kiše. Dakle, ukupne padavine za pet meseci su svega 90 mm, što je daleko od od godišnjeg proseka u Vojvodini koji iznosi oko 611 milimetara. Jasno je uočljivo da je deficit padavina ogroman i nenadoknadiv - naveli su naši sagovornici. Dostupni podaci kažu da je u aprilu, do danas, bilo oko 18 milimetara, što je takođe vrlo malo, ali je dobro došlo kao spas za većinu ozimih useva.
- Pšenice na žalost nisu samo patile od nedostatka vode već i od nedostatka hraniva, jer nisu mogle da iskorišćavaju hraniva iz zemljišta upravo zbog suše. Za razvoj ozimih useva hitno je potrebno još padavina. Hladni dani doprinose da je slabije isparavanje vode, ali s druge strane vojvođanska proleća su vetrovita što je veoma negativno - navode nadležni iz Poljoprivredne stručne službe. Oni podsećaju da uveliko traje prolećna setva soje, suncokreta i kukuruza, a da je šećerna repa uglavnom posejana tokom marta. Preporučuju ratarima da kulture seju na dubinu do vlage, 5, 6 ili 7 centimetara, da bi se obezbedio makar minimum uslova za klijanje i nicanje.
- Ukoliko padavina bude dovoljno u narednom periodu jari usevi nisu ugroženi dugotrajnom sušom. Ipak, deficit vlage može se negativno odraziti i na jare useve ako se nastavi dosadašnji negativan trend - preneli su Olivera Sekulić i Zoran Boca, savetodavci PSS Sombor.
savamajstor @ Čet, 18.04.2019. 02:26
bilić jari usevi kukuruz olivera sekulić poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor - pss sombor pšenica salaši šećerna repa soja sombor stanje ozime pšenice suncokret uljana repica vlažnost zemljišta zoran boca
• Jesenje kulture u dobrom stanju

Na području delovanja PSS Sombor (grad Sombor i opštine Apatin i Odžaci) jesenas je posejano 33.030 hektara ozime pšenice i 4.110 hektara ozimog ječma, kao i 2.680 hektara uljane repice. Stručnjaci PSS Sombor, Zoran Boca, Jelena Ivan i Olivera Sekulić su za SOinfo.org izvestili o stanju useva i pripremama za predstojeće prolećne ratarske radove.

Foto 15152- Setva strnina je bila delom u okviru optimalnog roka (od 05. – 25. oktobra), ali značajan deo je posejan i nakon tog roka, tokom novembra. U prvim mesecima zima je bila blaga. Ranije posejani usevi su se dobro razvili, ali i oni koji su posejani tokom novembra su takođe imali dobre uslove da sustignu razvoj i porođu na vreme početne fenofaze razvoja. To praktično znači da su usevi bili u dobrom stanju u momentu kada je usledio veoma hladan talas početkom marta sa snežnim padavinama. Snežni pokrivač je useve u dobroj kondiciji zaštitio od negativnog uticaja niskih temperatura - napisali su stručnjaci PSS Sombor, navodeći da je pregledom pšenice i uljane repice nakon topljenja snega ustanovljeno je da su usevi i dalje u dobrom stanju te da nema oštećenja od niskih temperatura, da je žućenje vrha lista zanemarivo, te preporučili da se ozimi usevi prihrane azotnim đubrivima. Mesec mart nam kalendarski donosi i setve jarih useva. Prvenstvo imaju jara strna žita za čiju setvu je uveliko vreme i neophodno je izvršiti setvu čim to vremenski i zemljišni uslovi dozvole. Potom sledi setva jarih krmnih biljaka, pre svega stočnog graška i grahorice, ali i lucerke u prolećnoj setvi.
Proizvođači koji su opredeljeni za proizvodnju šećerne repe takođe mogu da krenu sa setvom. Prema analizi proizvodnje šećerne repe ako se posmatra desetogodišnji period, u našem regionu su najbolji rezultati postignuti setvom od 10. – 20. marta. Prvi dani aprila su rezervisani za setvu soje, potom podjednako suncokreta i kukuruza. Svakako da momenat setve ne sme da se određuje isključivo datumski, već treba uzeti u obzir temperature i zagrejanost setvenog sloja. Poželjno je da je setveni sloj zagrejan na 10 stepeni Celzijusa ili više, što uz optimalnu vlažnost zemljišta obezbeđuje brzo i kvalitetno nicanje. PSS Sombor je tokom zimskih meseci u saradnji sa lokalnom samoupravom Grada Sombora uradila veliki broj analiza zemljišta. Ovde se pre svega misli na analizu kojom se određuje lakopristupačni azot u tri sloja zemljišta kao i stanje vlage zemljišta po slojevima. Kako je prethodnu vegetacionu sezonu obeležio visok deficit vlage, zimske padavine su izuzetno dobro došle. Prema utvrđenom stanju u uzorcima iz različitih delova regiona Sombor u martu 2018. godine, stepen vlage se kreće od 23 – 26 odsto u svim slojevima što je izuzetno dobar preduslov prolećnoj setvi. Spuštanjem vlage u niže slojeve migrirao je i azot, što implicira neophodnost prihrane ozimih useva, odnosno, startnog đubrenja prolećnih useva.
savamajstor @ Pet, 16.03.2018. 09:44
analiza zemljišta jelena ivan kukuruz olivera sekulić poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor pšenica šećerna repa soja sombor strna žita suncokret uljana repica zoran boca
• Proslavljena „Dužionica”

HKUD „Vladimir Nazor” i UG „Bunjevačko kolo” u nedelju su proslavili „Dužionicu”, tradicionalnu svečanost kojom se obeležava kraj žetve.

Foto 31573 Foto 31572 Svečanost povodom završetka ovogodišnje žetve počela je svetom misom u crkvi Svetog trojstva u prisustvu mnogobrojnih građana, predstavnika saveta nacionalnih manjina i gostiju. Svetu misu zahvalnicu na kojoj su blagoslovljena oba hleba dva društva i krune od slame, predvodio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar sa somborskim sveštenstvom.
Posle mise, na platou ispred Županije igralo se bandaško kolo, nakon čega je predsednik Skupštine grada prim. dr Zoran Parčetić priredio prijem za zvanice.
Prijemu i uručenju hleba umešenog od novog žita prisustvovali su dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine sa saradnicima; Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća; dr Aleksandar Martinović, predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke u republičkom parlamentu; dr Vlado Babić, narodni poslanik; gradonačelnik Obrovca iz Republike Hrvatske sa saradnicima i drugi ugledni gosti.
Predsedniku Skupštine grada Sombora hlebove su uručili Dejan Parčetić, predsednik UG „Bunjevačko kolo” i Mata Matarić, predsednik HKUD „Vladimir Nazor” sa bandašicama i bandašima u narodnim nošnjama.
Zahvalivši se na darovima, prim. dr Zoran Parčetić je istakao da se „mnogo znoja, truda, brige i muke svake godine ulaže da bi od zrna posejanog u zemlju nikla, porasla i u klasje izvlatala pšenica”.
– Upravo iz tog razloga, ova manifestacija ima i svetovni i duhovni karakter, jer izražava pripadnost zajednici i zahvalnost gradu u kom se živi. Tako žito nije samo kruv, kruh ili hleb, bez obzira kako ga zovemo, nije samo hrana na stolu familije, već na prvom mestu postaje izvor nade, pogled u bolje sutra. Imamo prošlost i prošlost poštujmo, živimo u sadašnjosti, ali okrenuti budućnosti - rekao je predsednik Skupštine grada.
Svečanosti u Županiji su prisustvovali i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, te Ivan Šimunov i Branislav Svorcan, pomoćnici gradonačelnice Grada Sombora.
triletrip @ Uto, 25.07.2017. 01:25
bunjevci dužionica hleb hrvati misa nadbiskup običaji pšenica sombor stanislav hočevar žetva
• Grad ubira dug za zemlju (2)

Grad Sombor je tokom avgusta i septembra intenzivirao ubiranje roda sa parcela državnog poljoprivrednog zemljišta koje su bespravno koristila pojedina poljoprivredna gazdinstva ili preduzeća.

Foto 12855Posmatrajući po „sektorima”, u slučaju preduzeća za sada je jedino AD „Aleksa Šantić” ostalo bez roda sa bespravno korišćenih državnih njiva. Rod je skinut i sa nekoliko manjih parcela u Kolutu i u okolini salaša Šaponje, ali su tu bespravni korisnici ostali nepoznati, pa je za pretpostaviti da se radi o individualnim poljoprivrednim gazdinstvima ili prosto fizičkim licima koja su videla „dobru priliku”.
Sve u svemu, AD „Aleksa Šantić” je u nekoliko dana ostalo bez roda sa približno 742 hektara površina, od kojih je pod suncokretom bilo 319,427 ha, pod sojom 259,98 ha i pod kukuruzom 162,5 ha. Poslednja od niza odluka o skidanju useva doneta je 7. septembra, upravo o berbi kukuruza sa parcele koju je bespravno koristilo AD „Aleksa Šantić”.
Ubiranje roda zavisi od njegovog dozrevanja, a s obzirom da je sada na redu suncokret, mahom se to i skida sa uzurpiranih njiva. Požnjeveno je i nešto soje, ali za sada nije poznato, koliko će još biti ubrano drugih jesenjih kultura poput kukuruza i šećerne repe, za račun grada, odnosno Ministarstva poljoprivrede. Naime, prihod od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta, tako i od prinudne žetve, u zakonom propisanom odnosu dele ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava.
Ubrani rod skladišti se kod najbližeg skladištara koji raspolaže dovoljnim kapacitetom, odnosno u TEPKOS d.o.o. u Čonoplji.
- Do 7. septembra požnjeveno je ukupno 692.214 kg suncokreta i 323.956 kg soje uz napomenu da se narednih dana očekuje skidanje roda sa još 121,3456 ha pod sojom, obzirom da ovaj usev na parceli broj 919 u KO Aleksa Šantić nije još zreo za žetvu - naveo je načelnik Odeljenja za poljoprivredu, dipl. pravnik Vladimir Katanić. Na zvaničnom gradskom sajtu javno su dostupne odluke o skidanju useva.
AD „Aleksa Šantić” iz Aleksa Šantića prijavilo je u datom roku površine državnog poljoprivrednog zemljišta koje je koristilo bez ugovora o zakupu, pa je na osnovu toga, 26. avgusta ubran rod suncokreta sa parcele od 69,95 hektara u katastarskoj opštini (KO) Aleksa Šantić. AD „Aleksa Šantić” ostalo je i bez roda suncokreta sa parcele od 50,43 hektara u KO Aleksa Šantić, gde je žetva obavljena 29. avgusta. Dan kasnije, 30. avgusta prinudna žetva soje obavljena je i sa parcela od 24,41 i 114,22 hektara u KO Čonoplja, koje je takođe koristilo AD „Aleksa Šantić”. Isto preduzeće koristilo je bespravno i parcelu 2846 u KO Čonoplja, na kojoj je na 76,85 hektara bio posejan suncokret, te je po odluci lokalne samouprave rod požnjeven zadnjeg dana avgusta. Istog dana Grad Sombor ubrao je i suncokret sa osam manjih parcela od 0,7 do 27,61 hektara u KO Čonoplja, koje je takođe koristilo AD „Aleksa Šantić”. Prvi dan septembra doneo je žetvu suncokreta sa još četiri parcele koje je takođe obrađivalo AD „Aleksa Šantić”.
Sredinom jula rod pšenice skinut je i sa dve parcele u Kolutu ukupne površine od oko 4,5 hektara, ali u tom slučaju korisnik nije bio identifikovan. Deveta odluka o skidanju roda sa bespravno korišćene parcele doneta je 6. septembra, a za dan kasnije bila je zakazana žetva. Radi se o četiri parcele u okolini salaškog naselja Šaponje, ukupne površine 4,9 hektara zasejanih suncokretom.
triletrip @ Pet, 09.09.2016. 01:57
ad aleksa šantić društvo državno poljoprivredno zemljište ekonomija grad sombor gradska uprava katastarska opština kukuruz ministarstvo poljoprivrede njiva odeljenje za poljoprivredu poljoprivreda pšenica sela soja sombor suncokret vladimir katanić zakup
• Objavljena prva odluka o skidanju useva (5)

Na zvaničnom sajtu Grada Sombora u utorak je objavljena prva odluka o skidanju useva sa državnih oranica koje su nelegalno korištene.

Foto 22058Odluka je datirana na 12. jul, a postavljena je na sajt grada u utorak, 19. jula. Rod pšenice skinut je sa dve parcele u Kolutu. - Sa katastarske parcele broj 1270, njiva 4. klase, potes Telep, KO Kolut ukupne površine 2,7361 ha koju je, bez pravnog osnova, koristilo nepoznato lice i na istoj posejalo usev pšenice. Usev je posejan na celokupnoj površini predmetne katastarske parcele - stoji u odluci o skidanju useva koju je potpisala gradonačelnica Dušanka Golubović. Rod pšenice skinut je i sa dela katastarske parcele broj 1263, koja se vodi kao trstik-močvara 2. klase, površine 1,7844 ha. na ovoj njivi pšenica je bila zasejana na 0,4880 ha. Prema odluci, za dan skidanja roda određen je 12. jul, u podne. Nezakonito korišćenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini utvrđeno je na osnovu zapisnika Poljočuvarske službe od 21. juna ove godine, a konstatovano je i to da za te dve parcele nije podneta izjava o bespravnom korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta.
triletrip @ Sre, 20.07.2016. 02:16
društvo državno poljoprivredno zemljište dušanka golubović grad sombor gradonačelnica kolut poljoprivreda privreda pšenica sela sombor žetva
>>
1234
. . .
10