Za najviše deset dana očekuje se start letnjih žetvenih radova. Sezona će biti otvorena košenjem ječma, a zatim sledi glavno - žetva pšenice.

Pod ovim kulturama u somborskom ataru ima punih 16.000 hektara. Desetina površina pokrivena je ječnom. Sve ostalo, iako površinski najmanje u poslednjih pola veka, nalazi se pod hlebnim zrnom. Kako se može čuti u stručnim krugovima procena je da će se ovogodišnji rod pšenice kretati između tri i po i sedam tona, odnosno da je očekivani prosek nešto malo ispod četiri tone po hektaru. Kada se ta količina preračuna u novce, po sadašnjih 25 dinara na Produktnoj berzi, dobija se bruto iznos od 100.000 dinara po jednom hektaru. Da bi se stiglo do neto novčane mase odbijaju se troškovi kombajna, dizela i skladišta. Ipak, količina dinara je i dalje „pozamašna” pa se čeka konačan glas Države Srbije, koja još nije na ovu temu razmišljala. Slično je i našem najbližem komšiluku.
Po informacijama koje stižu iz Hrvatske, otkupljivači nemaju interes da kilogram plaćaju više od 1,5 kune, odnosno 20,3 dinara. Tamošnji paori se nadaju da bi žitna cena mogla stići čak i dve kune (oko 27 dinara). Njihov ministar Čobanković očekuje dobar rod?! Nešto malo jasnija situacija je u jednoj od najmlađih članica Evropske unije, Mađarskoj. Predviđeno je startna otkupna cena za tonu žita bude 50.000 forinti, tj 18,7 dinara za kilogramu. Kako će se dalje kretati cena zavisiće isključivo od utakmice ponude i tražnje. Na Produktnoj berzi u Budimpešti prosečna cena žita za trgovanje u maju iznosila je 63.000 forinti za tonu ili 23,5 dinara po kilogramu.  
Imali cenu ili ne, žetva mora krenuti. Paori će kao i svih prethodnih godina praviti svoje računice (predati ili čuvati), a srpska vlast potražiti najbolje rešenje da svi budu pomalo (ne)zadovoljni. Ipak, uradiće sve da svi dobiju svoj 'lebac, po staroj ceni, ako bude moguće.      

Mlekare u Srbiji se suočavaju s nestašicom, proizvođači traže veću otkupnu cenu, država neće da povećava subvencije, mleko se uvozi, a broj krava muzara se smanjuje.

Mlekare u Srbiji nemaju dovoljno mleka ni za smanjenu potrošnju, a pogotovo visokokvalitetnog. Međutim, i pored toga ne žele da povećaju otkupnu cenu za više od 1,5 do 2,5 dinara po litri. Nedostatke mleka za proizvodnju pojedine mlekare sada nadoknađuju uvozom iz Hrvatske po ceni 32 dinara, a neke vode i pregovore za uvoz iz Rumunije, gdeje cena 26 evrocenti po litri, a ima ga u izobilju. Posle prve runde pregovora mlekara i proizvođača nije došlo do kompromisa jer se farmerima osporavaju razlozi zbog kojih traže poskupljenje: troškovi proizvodnje i održavanje muznih stada. Tako mlekare odbijaju da otkupna cena bude 37,43 dinara po litri za mleko ekstra klase, a koga u preradi nema ni 15%. Zrenjaninska mlekara će od 16. avgusta povećati cenu otkupa na na 28, 50 i 29 dinara, ali smatraju da je do korekcije trebalo da dođe ranije. U Srbiji je pre četiri godine subvencije za mlekarstvo dobijalo 64.000 proizvođača, a ove godine tek 12.000, pa Srbija uvozi mleko. Izuzev podatka da je u Srbiji oko 80.000 krava završilo u klanicama, potpuni podaci o broju većih ugašenih farmi ne postoje. Vojvođanski farmeri razmatraju mogućnost da ukoliko pregovori ne urode plodom potpuno prekinu snabdevanje mlekara.

U somborskom ataru počela je žetva, ali se odvija u otežanim uslovima zbog preobilnih padavina u poslednjem periodu. Žetvu prati i nezadovoljstvo poljoprivrednika otkupnom cenom pšenice.

Žetva na somborskim njivama je tek na početku. Do sada je požnjeveno manje od deset odsto zasejane pšenice, a prinos se kreće oko četiri tone po hektaru. Žetva je počela velikim nezadovoljstvom seljaka otkupnom cenom žita, koja se kreće oko 11,7 dinara sa PDV-om na novosadskoj Produktnoj berzi. Usput je stigla i preporuka ministra poljoprivrede Dragina da poljoprivrednici sačekaju sa prodajom pšenice, jer se očekuje da u naredne dve sedmice cena skoči za 10 do 20 odsto. Neku nadu daje i najava da će republičke robne rezerve otkupiti deo roda žita po ceni od 14 dinara za kilogram. Žito se juče na na Produktnoj berzi prodavalo po 15,50 dinara po kilogramu. Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine smatra da bi za robne rezerve trebalo otkupiti najmanje 400 hiljada tona hlebnog zrna, kako bi se dao zamah trgovanju.
Što se tiče druge najzastupljenije kulture, kukuruza, trgovanje na berzi tim proizvodom je intenzivno. Lanjski kukuruz se prodaje i kupuje po ceni od gotovo 15 dinara sa tendencijom rasta, a u prometu je i ovogodišnji, još uvek zeleni, rod. Za njega se plaća 9 dinara po kilogramu bez PDV-a. Na takva kretanja najverovatnije utiče i loše vreme i bojazan da će rod kukuruza podbaciti u odnosu na uobičajene količine.