Prošle sedmice iz Ministarstva poljoprivrede najavljena je mogućnost otkupa zemljišta od staračkih domaćinstava.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Jeličić najavio je prošle sedmice mogučnost otkupa zemljišta od staračkih domaćinstava po prosečnoj ceni od 2.500 do 2.600 evra po hektaru. Te njive postale bi državno poljoprivredno zemljište koje bi kroz licitaciju bilo davano u zakup. Prema podacima Odeljenja za privredu Gradske uprave Grada Sombora cena oranica prve kategorije u Somboru se kreće od 4.325 do 5.000 evra, dok se najlošija, sedma kategorija plaća  od 2.300 do 2.450 evra po hektaru. Imajući to u vidu zamolili smo Zorana Jeličića da pojasni mogući proces otkupa zemljišta. On je kazao da procenu zemljišta vrši Poreska uprava u lokalnim samoupravama ili zvanični sudski veštaci, pa će se i cena otkupa njiva od staračkih domaćinstava formirati prema njihovoj proceni. Osim toga namera je da staračka domaćinstva koja prodaju svoje oranice dobijaju i mesečnu apanažu koja bi iznoslila nekoliko hiljada dinara. Jeličić je izjavio da je plan da sledeće godine za te namene bude odvojeno oko milion evra. Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište je dodao da nadležnost nad otkupom zemljišta ima i pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, pa je moguće da za tu svrhu bude obezbeđeno više sredstava od sada planiranih. Uredba koja bi to omogućila je još uvek u pripremi.

Sledeće godine mogla bi da postoji mogućnost otkupa njiva od staračkih domaćinstava - najavljeno je iz Ministarstva poljoprivrede.

Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je danas da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo da donese uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinstava - prenosi Beta. Takva mera planirana je već ove godine u iznosu od milion evra, ali nije realizovana zbog nedostatka novca. Jeličić je kazao da postoji mogućnost da posle otkupa staračka domaćinstva dobijaju i određeni mesečni iznos, ali će sve precizno biti regulisano uredbom. Kako procenjuju u ministarstvu, da je ove godine započet otkup zemljišta od staračkih domaćinstava koja ne mogu da samostalno obrađuju njive, država je po prosečnoj ceni od 2.300 - 2.500 evra mogla da kupi oko 400 hektara oranica. Staračka domaćinstva sada se podstiču da izdaju svoje njive subvencijama koje se kreću od osam do dvanaest hiljada dinara po hektaru. Otkupom bi država došla do relativno jeftinih njiva i povećala površine državne zemlje koja se izdaje u zakup na 350 hiljada hektara.

Mlekarska industrija mogla bi uskoro da poveća otkupnu cenu, ali proizvođači nisu zadovoljni.

Mlekare bi uskoro mogle da podignu otkupnu cenu sirovog mleka za 4 ili 5 dinara. Prema računici proizvođača, odnosno farmera mleko ekstra klase sa 3,7% mlečne masti i 3,20 proteina košta 37,43 dinara. Prema proračunu, za 25 litara mleka farmer potroši 315,75 dinara dnevno, što znači da učešće hrane iznosi 12,75 dinara u ceni mleka. Ostali troškovi na koje vlasnici grla nemaju uticaja učestvuju sa 24,68 dinara u litri mleka. Farmeri su troškove izračunali za stado od 30 muzara sa proizvodnjom od 6.500 litara po grlu, a za troškove hrane su uvažili trenutne tržišne cene - piše Agroservis. Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine priprema se za novi razgovor sa mlekarama, a nisu isključeni ni protesti u vidu blokade. Proizvođači neće da prihvate kozmetičku korekciju od 4-5 dinara, a sa tim se ne slažu ni pojedine mlekare. Niska otkupna cena mleka uticala je na smanjenje broja grla krava muzara, a dodatni problem već duže vreme predstavlja i nedostatak nezavisne laboratorije koja bi utvrđivala kvalitet mleka. Naime, sada procenat masnoće i proteina određuju laboratorije mlekara koje otkupljuju mleko, pa stočari često imaju rezerve prema tim nalazima.

Skulptura dečaka koja je krasila park ispred Županije je nestala.

Skulptura koja je krasila Park heroja decenijama nestala je pre nekoliko dana. Kako smo saznali u Gradskom muzeju skulptura je izrađena u bronzi, što je najverovatniji razlog krađe. Naime, bronza je na tržištu jedan od najskupljih metala za otkup, tako da je vrlo verovatno da će završiti na nekom od otpada koji se bave otkupom sekundarnih sirovina. Pre nekoliko godina neko je odlomio glavu skulpturi (Ratomir Stojanović: Ženski akt) koja je bila na travnjaku sa desne strane Županije, pa je sklonjena jer „popravka” nije bila moguća. Kako saznajemo od direktora sektora Trgosirovina Fabrike akumulatora Sombor Sergeja Dedića, bronza se za otkup retko nudi, dok je bakar čest i otkupljuje se za 350 dinara po kilogramu. Bronza je jeftinija: nema tačno utvrđene cene jer postoji nekoliko vrsta te legure, ali se kreće oko 300 dinara, odnosno oko 20 odsto manje od bakra - saznajemo u jednom apatinskom otpadu. U somborskoj Trgosirovini kažu da se bronza retko pojavljuje za otkup i plaća se 150 dinara za kilogram. Trgosirovina je više bazirana na otkup papira, olovnih materijala, bakra, takoreći „osnovnih” sirovina.