Gradsko veće uputilo je na Skupštinu predlog o otkupu objekta „Prehrane” u Gogama. Održana prva sednica Gradskog štaba za vanredne situacije.

Članovi Gradskog veća na sednici održanoj u četvrtak usvojili su zaključak koji će biti upućen odbornicima Skupštine grada, a tiče se otkupa poslovnog prostora u Gogama. Trgovinsko preduzeće „Prehrana” u likvidaciji predložilo je Gradu Somboru otkup nekretnine za nešto više od 104 hiljade evra. Gradsko veće prihvatilo je i informaciju o realizaciji projekta gasifikacije naseljenih mesta na teritoriji Grada Sombora, a utvrđen je i predlog Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2012. godinu. Dan nakon zasedanja Gradskog veća, u petak, održana je prva sednica Gradskog štaba za vanredne situacije. Štab ima 25 članova, a komandant je, po funkciji, gradonačelnik Nemanja Delić. Na prvom sastanku Štaba razmotren je plan rada za ovu godinu, procena ugroženosti teritorije Grada Sombora i operativni plan za odbranu od poplava.

Direkcija za robne rezerve Republike Srbije počela je danas otkup kukuruza posredstvom Produktne berze u Novom Sadu.

Republička direkcija otkupiće 50 hiljada tona kukuruza ovogodišnjeg roda po ceni od 18 dinara sa PDV-om za kilogram. Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva biti 10 tona, a maksimalna 100 tona, dok se od jedne zemljoradničke zadruge može kupiti do 150 tona. Za robne rezerve otkupljuje se kukuruz vlage do 14 odsto, lomljenih zrna do osam odsto i po dva odsto defektnih i nagorelih zrna. Otkup je počeo u osam časova i trajaće svakog radnog dana u vremenu od osam do 14.30 časova, sve dok se ne otkupi predviđena količina. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti sa „Produktnom berzom” u Novom Sadu putem telefona, čiji se brojevi mogu naći na zvaničnom sajtu berze.

Letnji žetveni radovi približavaju se kraju, prinos pšenice je prosečno oko pet tona po hektaru. Jutros je počeo otkup pšenice za državne robne rezerve.

Danas je počeo otkup merkantilne pšenice za potrebe Direkcije za robne rezerve Republike Srbije. Država za pšenicu plaća po 20 dinara sa PDV-om za kilogram, a uslovi koje treba da zadovolji zrno su: minimalno 76 kg/hl, vlaga maksimalno 13% i najviše 2 odsto primesa. Otkup se vrši preko Produktne berze u Novom Sadu u ukupnoj količini od 100 hiljada tona. Radi ravnomerne regionalne zastupljenosti svaki okrug u Srbiji ima određenu kvotu za otkup, a za Zapadnobački se radi o ukupnoj količini od 6.400 tona. Pšenica se otkupljuje od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i zadruga. Individualna gazdinstva mogu da prodaju od 10 do 80 tona hlebnog žita po nosiocu gazdinstva, a zadruge najviše 150 tona. Detaljnije informacije o otkupu pšenice za robne rezerve mogu da se pogledaju na sajtu Produktne berze. Žetva pšenice u somborskom ataru privodi se kraju, požnjeveno je gotovo 90 odsto površina, na kojima se prosečan prinos kreće oko pet tona po hektaru. Kao i obično bolje rezultate ostvarila su poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je žito rodilo prosečno 6,1 t/ha, dok je kod individualnih gazdinstava ta brojka 4,8 t/ha. Naravno, u toj razlici glavnu ulogu igraju kvalitet semena i primena agrotehničkih mera. Osim oko hiljadu hektara merkantilne pšenice preostala je žetva nešto više od 200 hektara semenske pšenice, kao i ovsa, raži i tritikala - pokazuju podaci Odseka za plan i statistiku Odeljenja za privredu Gradske uprave Grada Sombora.

Republička direkcija za robne rezerve otkupiće pšenicu po 20 dinara za kilogram.

Vlada Srbije dala je juče saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve otkupi 100 hiljada tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda kao pomoć primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i radi povećanja državnih rezervi hlebnog zrna. Pšenica će se otkupljivati po 20 dinara za kilogram, dok se na Produktnoj berzi u Novom Sadu sada plaća 17,6 dinara. Robne rezereve će otkupljenu pšenicu isplatiti 15 dana nakon dostavljanja kompletne dokumentacije. Količina pšenice koja će biti kupljena od komercijalnih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga biće utvrđena na nivou upravnih okruga Srbije, u zavisnosti od ukupno zasejanih površina pod merkantilnom pšenicom. Od registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava otkupljivaće se najmanje 10, a najviše 80 tona pšenice, dok će zadruge imati pravo da prodaju najviše 150 tona - saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. U somborskom ataru pod pšenicom je gotovo 14.000 hektara oranica, a rod se kreće oko 4,7 tona po hektaru. Procenjuje se da će u Srbiji ove godine biti proizvedeno između 1,6 i dva miliona tona merkantilne pšenice.

Žetva pšenice je na samom početku, najviše je ima na poljima individualnih gazdinstava. Trenutna cena ne zadovoljava proizvođače, ali je u skladu sa kretanjima na svetskim robnim berzama.

Merkantilnom pšenicom zasejano je preko 13 hiljada hektara somborskih oranica, a preko deset hiljada hektara čine površine individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Upravo na privatnim njivama su pali i prvi otkosi, požnjeveno je 110 hektara, dok velika poljo-preduzeća još nisu počela sa skidanjem roda - kazuju podaci Odseka za plan i statistiku Gradske uprave. Prinos je u proseku oko 5 tona hlebnog zrna po hektaru. Prognoze za rod pšenice pre žetve nisu bile baš pozitivne, ali je na kraju dobijen dobar rod. Pšenice ima u velikim količinama na svetskom tržištu, pa je tako cena u Budimpešti malo manje od 18 dinara za kilogram, a na pariskoj robnoj berzi 19,11 dinara. Na američkim berzama cena se kreće između 16,24 i 17,52 dinara. Otkup pšenice kod nas počeo je po 16 dinara bez PDV-a, što je za 50 odsto više nego na početku trgovanja prošle godine. Perspektiva cene pšenice u predstojećem periodu je dobra, pa stručnjaci savetuju da se ne žuri sa prodajom, osim ako se mora. Vratimo se žetvenim radovima: ječam je skinut sa gotovo 70 odsto površina, prosečan prinos je 5,1 tona po hektaru, s tim da u rezultatima prednjače poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je ječam rodio oko šest tona. Ovas i raž mogu da se nađu na tek nekoliko desetina hektara individualnih proizvođača, a mala je zastupljenost i uljane repice, svega 296 hektara. Zrna repice ima oko 3 tone po hektaru, što nije loš rezultat, a žetva je negde na polovini.