Grad Sombor je izgubio vlasništvo nad Grašalković palatom - odlučio je Osnovi sud u Somboru! Odlukom suda Prehranin poklon Republici Srbiji (Gradu Somboru) mora biti vraćen starom vlasniku.

Na jednom od ročišta bivša direktorica Prehrane, Desanka Baštinac, koja je bila i među članovima privatizacionog konzorcijuma, navela je da se na ovaj čin odlučila zbog stalnog pritiska pojedinaca iz vrha tadašnje vlasti. Po njenom svedočenju, stalne, višenedeljne pretnje upućivali su nekadašnji gradonačelnik Jovan Vujičić i ex predsednik Regionalne privredne komore Sombor, Božidar Roca. Nakon njihovog „ubeđivanja”, Baštinčeva je izjavila da je bila primorana da Grašalković palatu pokloni Republici Srbiji. Kako saznaje SOinfo.org, Desanka Baštinac je samo tri dana pre zakazane aukcije, u oktobru 2002. godine potpisala ugovor kojim poklanja Palatu, Republici Srbiji, oštetivši tom prilikom svoje preduzeće i povredivši tadašnji zakon o privatizaciji u kome se kaže da najmanje 15 dana pre aukcije ne sme biti promene u prospektu. Grašalković palata je bila jedan od najvrednijih objekata u posedu Prehrane. Po preuzimanju vlasništva, Republika zgradu predaje Gradu Somboru, koji od tada i upravlja zdanjem koje će naredne godine napuniti 250 godina. Pravu vrednost zgrade od posebnog značaja, kojoj je potrebna hitna sanacija, trenutno nije moguće proceniti. Rešenjem Osnovnog suda u Somboru, Prehrana (trenutno u likvidaciji) nema pravo na refundaciju troškova nastalih u prethodnih devet godina. 

Policijska uprava u Somboru izražava žaljenje posetiocima Bodrog festa zbog neprimerenog ponašanja policijskog službenika i očekuje da akt pojedinca neće negativno uticati na uspostavljenu saradnju Policijske uprave, Mesne zajednice Bački Monoštor i Organizacionog odbora festivala - piše u saopštenju PU Sombor.

Dana 14.08.2011. godine, oko jedan sat posle ponoći, u Bačkom Monoštoru, u ugostiteljskom objektu Bumerang, policijski službenik Zoran G. narušavao je javni red i mir fizički nasrćući na prisutne. Nadležni tužilac delo je kvalifikovao kao Zlostavljanje i mučenje. Policijski službenik Zoran G. danas će nakon lišenja slobode uz krivičnu prijavu zbog osnova sumnje da je izvršio krivična dela zlostavljanje i mučenje i lažno prijavljivanje biti sproveden istražnom sudiji Osnovnog suda u Somboru.
Protiv policijskog službenika pokrenut je i disciplinski postupak u skladu sa Zakonom o policiji a Zoran G. je udaljen iz službe do okončanja disciplinskog postupka. Koristimo ovu priliku da saopštimo da ćemo ovaj, kao i sve slučajeve neprofesionalnog postupanja policijskih službenika, u potpunosti sankcionisati i nadamo se da pojedinačni događaji neće zaseniti profesionalan rad i sve napore Policijske uprave kao servisa građana - piše u saopštenju somborske policije. 

Anketom o primeni jezika i pisma nacionalnih manjina, koju je realizovao Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, bile su obuhvaćene lokalne samouprave, sudovi i pokrajinski organi. Primena zvaničnih vojvođanskih jezika i dalje je daleko od optimalne, a sem u pojedinim mestima, manjinski jezici se gotovo i ne koriste u zvaničnoj komunikaciji.

Na teritoriji Sombora anketa se odnosila na gradsku upravu i tri suda. Iz samo njima znanih razloga, jedino Osnovni sud u Somboru nije odgovorio ni na jedan od ponuđenih upitnika - piše u anketnim rezultatima, gde je navedeno da je službena upotreba jezika pred lokalnim i ispostavama centralne vlasti teško je ostvariva u svih 39 opština/gradova.
Analiza ankete kaže da je u našem gradu komunikaciju na jeziku nacionalne manjine, najlakše ostvariti u Županiji. Ovde se stranke samo izuzetno obraćaju na manjinskom jeziku i ima ko da im odgovori, što nije slučaj u Privrednom i Višem sudu. Za razliku od verbalne komunikacija građani se gradskoj upravo pismeno obraćaju isključivo na srpskom jeziku. Grad Sombor je među gradovima koji sopstveni sajt nisu preveli na manjinske jezike, a isto važi i za svih 39 sudova na teritoriji Vojvodine. Tabla Privrednog suda u Somboru ne sadrži manjinski natpis. Ni Privredni ni Viši sud u Somboru nemaju prevedene osnovne formulare i obrasce - objavljeno je u Analizi, koja kaže da nacionalna struktura zaposlenih ne odgovora nacionalnoj strukturi po poslednjem popisu, te da su svi manjinski narodi oštećeni, jer im po vojvođanskim proporcijama pripada više radnih mesta u gradskoj upravi.
Služba za prevodilačke poslove Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice, izvršila je prevod najvažnijih propisa: Ustava Republike Srbije, Statuta AP Vojvodine, Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, Zakona o nacionalnim savetima i dr., na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi u organima i organizacijama AP Vojvodine.

Obraćam se sa zahtevom za ispravku informacije objavljene u sklopu vesti Vašeg sajta dana, 11. septembra 2010. godine.

Naime, u predmetnoj informaciji navedeno je da su izneti podaci sadržani u analizi i saopštenju Visokog saveta sudstva, vezano za rezultat rada Osnovnog suda u Somboru za period od 1. januara – 30. juna 2010. godine. Osim toga, u objavljenom tekstu očite su neprecizne, pogrešne i neprimerene jezičke formulacije („krivični sporovi, osnovni somborski sudija, stoje predmeti”).
U objavljenom izveštaju Visokog saveta sudstva izvršena je analiza rada svih sudova u Republici Srbiji za prvih šest meseci 2010. godine, pri čemu je prilikom analize rezultata rada Osnovnih sudova, prikazan detaljan pregled za glavne sudeće materije (istražna, krivična, građanska, ostavinska i izvršna referada). Objavljeni pregled obuhvata podatke o ukupnom broju predmeta u radu u pomenutim sudećim materijama na dan 1. januar 2010. godine. Ukupan broj predmeta u radu za posmatrani izveštajni period, prosečan broj predmeta u radu po sudiji u odeljenju na dan, 30. juni 2010. godine, broj prosečno rešenih predmeta po sudiji u odeljenju na dan 30. juni 2010., te ukupan broj rešenih predmeta u glavnim sudećim materijama za navedeni izveštajni period. Potom je data i analiza prema broju prosečno rešenih predmeta po sudijama u odeljenju u Osnovnim sudovima za šestomesečni izveštajni period sa navođenjem sudova koji su rešili najmanje, odnosno najviše predmeta (Osnovni sud u Somboru nije naveden ni u jednoj od pomenutih kategorija). U navedenom izveštaju Visokog saveta sudstva nije iznet podatak koliko iznosi orijentaciona godišnja norma po sudiji za određenu sudeću materiju, niti koliki je broj nerešenih predmeta ostalo u određenom sudu na kraju posmatranog izveštajnog perioda. Shodno pomenutoj analizi Visokog saveta sudstva, te izveštaja Osnovnog suda u Somboru za period 1. januar - 30. juni 2010. godine ističem da je u istražnoj materiji po sudiji prosečeno rešeno 24,3 predmeta mesečno, a na krivično sudećoj referadi 15,6. Što se tiče prosečnog broja predmeta u radu po sudiji na referadi radnih sporova na dan 30. juni 2010. godine, ono iznosi 255,8. Prema sada važećem Pravilniku predviđen je broj predmeta za svaku materiju, koje sudija treba da reši u toku meseca, a ne godišnje. Shodno tome, na istražnoj referadi taj broj iznosi 20, a u predmeta mesečno, pri čemu se prema vremenu provedenom na radu, što podrazumeva da se norma umanjuje za vreme trajanja godišnjeg odmora, te eventualne sprečenosti za rad-bolovanja. U pogledu savladavanja priliva za pomenuti šestomesečni period, ističem da je u oblasti radnih sporova primljeno 552, a rešeno 553 predmeta. Što se tiče ukupnog broja nerešenih predmeta u Osnovnom sudu u Somboru na kraju pomenutog izveštajnog perioda, on iznosi 17.475. Napominjem da sam se u ovom obraćanju izjasnila samo u vezi podataka koji su pogrešno naznačeni, odnosno interpretirani u Vašoj informaciji - piše u demantiju vršioca funkcije predsednika Suda, Melite Papić Pasa.