Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Rođendan pozorišta u subotu

Narodno pozorište Sombor će u subotu proslaviti 135. godišnjicu osnivanja.

Foto 2452Dan pozorišta, 25. novembar, odnosno 135. godišnjica osnivanja biće proslavljena predstavom Beogradskog dramskog pozorišta „Moje dete” Stojana Srdića u režiji Ane Ðorđević. Predstava se igra na velikoj sceni u 20 sati.
Inače, povodom godišnjice, ulaznice za domaće predstave u novembru mogu da se kupe za simboličnih 135 dinara.
Narodno pozorište Sombor je pripremilo i „rođendanski paket” ulaznica od 800 dinara. Za te novce mogu da se pogledaju dve predstave: malopre pomenuta „Moje dete” i „Jami distrikt” Milene Bogavac u režiji Kokana Mladenovića i koprodukciji BITEF teatra Beograd, Centra za kulturu Tivat, festivala „MASZK” Segedin i „Think Tank” studija Novi Sad.
triletrip @ Uto, 21.11.2017. 00:16
beogradsko dramsko pozorište dan pozorišta godišnjica jami distrikt kultura moje dete narodno pozorište sombor osnivanje sombor
• Srpska čitaonica slavi 170 godina

Srpska čitaonica „Laza Kostić” obeležiće svečanom skupštinom 170. godišnjicu osnivanja.

Foto 8648Svečana skupština poovodom 170 godina osnivanja Srpske čitaonice „Laza Kostić” biće održana u subotu, 7. novembra u 11 sati u svečanoj sali Srpske čitaonice.
Srpska čitaonica je osnovana 24. marta 1845. od 72 viđena somborska građanina. Današnje zdanje u stilu eklektizma podigli su članovi 1882. godine kada je 13. decembra na sv. Andriju Prvozvanog, čitaoničkog zaštitnika, i osvećena. Čitaonicu je 10 godina predvodio Laza Kostić. Zahvaljujući darovanim slikama najpoznatijih somborskih zdanja i portretima 20 „najslavnijih muževa čitaoničkih” slikara Save Stojkova, danas je ona jedan od najplemenitijih prostora za kulturne aktivnosti i svojevrsna galerija. 
triletrip @ Pet, 06.11.2015. 02:49
društvo istorija jubilej kultura osnivanje sombor srpska čitaonica laza kostić
• Dve godišnjice „Bunjevačkog kola”

Udruženje građana „Bunjevačko kolo” obeležiće svečanom akademijom 28. oktobra dva jubileja: osnivanje Bunjevačkog kola 1921. godine i reosnivanje 2000. godine.

Foto 26250 - Obeležićemo dve godišnjice, 94 godine od osnivanja Bunjevačkog kola i 15 godina od reosnivanja. Naši preci su 1918. godine učestvovali na Velikoj narodnoj skupštini i omogućili da danas živimo u Republici Srbiji - rekao je predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić. On je naglasio da je bunjevački narod preživeo jedan period kada nije bilo dozvoljeno izjašnjavati se o nacionalnoj pripadnosti.
„Bunjevačko kolo” je osnovano 6. oktobra 1921. godine i trajalo je do Drugog svetskog rata, nakon kojeg je prestalo njeno delovanje. Reosnivanje se dogodilo 2000. godine, kada je već bilo moguće izjašnjavanje pripadnosti bunjevačkom narodu.
- Na svečanoj akademiji ćemo se podsetiti ljudi, koji su osnivali prvo „Bunjevačko kolo”, pa i onih koji su radili na reosnivanju. Glasno ćemo reći imena osnivača, koji su bili članovi Veća Srba i Bunjevaca u Somboru i učesnici Velike narodne skupštine, koju mi slavimo kao naš nacionalni praznik. Imenovaćemo te ljude, da njihovi potomci znaju ko su im preci, kakvu hrabrost su pokazali u to vreme i na šta ih to obavezuje - rekao je počasni predsednik Bunjevačkog kola Đura Bošnjak. On je dodao da Bunjevci sebe smatraju konstitutivnom nacijom, jer su Bunjevci doneli ovu teritoriju Srbiji zajedno sa Srbima.
U programu svečanu akademije Bunjevačkog kola učestvovaće crkveni hor „Sveti ca Konstantin i carica Jelena”, pevačka grupa „Varošanke” i tamburaši, a najzaslužnijim članovima „Bunejvačkog kola” biće dodeljena priznanja. Biće priređena i izložba slika od slame slamarske sekcije, koja obeležava deset godina postojanja. Svečana akademija će biti održana u sredu, 28. oktobra u 18 sati u velikoj sali Gradske kuće.
triletrip @ Čet, 22.10.2015. 00:42
bunjevačko kolo dejan parčetić društvo đura bošnjak godišnjica gradska kuća manjina osnivanje sombor svečana akademija
• „Gospođa Olga” obeležava jubilej pozorišta

U subotu, 23. novembra u Narodnom pozorištu Sombor biće izvedena 499. premijera od osnivanja: na scenu je postavljena „Gospođa Olga” Milutina Bojića, u režiji Gorčina Stojanovića. Time će biti obeležena i 131. godišnjica osnivanja somborskog teatra.

Foto 19569Foto 19572Milutin Bojić svoju građansku dramu „Gospođa Olga“ napisao je 1914. godine u svojoj 23. godini života. Predstava je izabrana da obeleži godišnjicu Narodnog pozorišta Sombor, a posle šest godina, kao režiser, u somborski teatar vratio se i Gorčin Stojanović. Predstavu su, na konferenciji za medije održanoj u utorak, najavili upravnica NPS Biljana Keskenović, režiser Gorčin Stojanović i nekoliko glumaca.
- Jovan Hristić „Gospođu Olgu“ kvalifikovao je kao najbolju srpsku građansku dramu ikada napisanu, iako je ovo delo vrlo retko izvođeno. Postoji mnogo razloga zašto smo upravo Milutina Bojića i ovu njegovu dramu stavili na naš repertoar. Radi se o neobičnoj priči o ljubavnom trouglu, o porodici koju izdržava očeva ljubavnica – kazala je Biljana Keskenović, upravnica Narodnog pozorišta Sombor.
- Postoji cela jedna literatura koja je zapostavljena, što zbog društvene inercije, što zbog istorijskih okolnosti. Građansko društvo je kod nas stalno bilo u povoju, a ovaj Bojićev komad vivsecira građansku situaciju, pre svega etičku, ali i ekonomsku. Ova drama ima odlično napisane uloge, odnose, karaktere. Mi smo ostavili tu blagu arhaičnost jezika, kakva je kod Bojića, ali mislim da to samo potiče savremenost. Očigledno je reč o genijalcu jer je već sa 26 godina bio pokojnik, a ima četiri toma sabranih dela. Ja volim da radim u Somboru, jer me uzbuđuje grad, zgrada pozorišta, ta sala, pozornica, koja je zapravo kamerna, ali ima veličinu. U Somboru uvek postoji potreba za preispitivanjem toga šta je građansko u pozorištu, jer je ona građanska institucija. Kad god sam gledao neku predstavu ovde uvek me je uzbuđivalo što je u Somboru, za razliku od drugih gradova, uključujući Beograd, pozorište utemeljeno u gradu u kojem jeste – ispričao je reditelj Gorčin Stojanović. U novom komadu somborskog pozorišta ulogu gospođe Olge igra Ivana V. Jovanović.
- Osim što Bojića zovu kraljem reči i tadašnja kritika ga je nazvala „pesnikom koji ima vokaciju za pozorište“. Neverovatno je koliko je ovaj komad uzbudljivo za izgovoriti. Tu nema dileme kako to treba da se radi, reči se jednostavno izgovaraju i glumac može da stane iza tih reči. Ja sam se potpuno prepustila komadu i Gorčinovoj režiji, a verujem da su tako uradili i svi glumci. Svi ovi likovi su antiheroji, ali ja moju gospođu Olgu obožavam – kazala je Ivana V. Jovanović. Prvi put će u Narodnom pozorištu Sombor nastupiti i glumica Marija Bergam, koja je nedavno diplomirala na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.
- Niko me ovoliko nije mazio, niti će. Ja ću sa toliko tuge da odem iz Sombora i sećaću ga se u narednim danima i godinama. Bilo mi je zaista prelepo. Svima u Beogradu prepričavam da je ovde raj, jer sam upoznala predivne, vaspitane, normalne, skromne, posvećene ljude svom poslu. Ovako nešto još nisam videla u svojoj kratkoj karijeri. Kada se pogodi da imate dobar tekst i dobrog reditelja, onda je rad lak i uzbudljiv – rekla je Marija Bergam.
U predstavi „Gospođa Olga“ igraju: Saša Torlaković, Tatjana Šanta Torlaković, Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović, Marija Bergam i Milijana Makević. Režiju, scenografiju i izbor muzike potpisuje Gorčin Stojanović, a kostimograf je bila Lana Cvijanović.
triletrip @ Sre, 20.11.2013. 01:14
gorčin stojanović jubilej kultura milutin bojić narodno pozorište sombor osnivanje pozorište predstava premijera sombor
• Stanišić obeležava 250 godina postojanja

Mesna zajednica „Stanišić”, udruženja građana i meštani, od polovine avgusta do kraja novembra 2013. godine, nizom manifestacija obeležiće 250 godina od osnivanja sela.

Foto 18526 Program obeležavanja jubileja započeće seoskom slavom 19. avgusta nastupima folklornih grupa, izložbama umetničkih slika, fotografija i ručnih radova, kao i promocijom seoskih novina „Panonski mornar“. Niz manifestacija završiće se u novembru, kada će biti održana i svečana akademija, na kojoj će biti predstavljena monografija - istorijski zbornik „Stanišić – 250 godina“.
Selo Stanišić osnovano je 1763. godine, kada se 87 srpskih porodica iz Dautova i Baračke (južno od Baje, Mađarska) preselilo na tadašnju stanišićku pustaru i udarilo temelj novom naselju, koje će već 1811. g. imati status varošice i trgovišta. Tokom proteklih 250 godina Stanišić je bio i ostao višenacionalna i multikulturalna sredina, u kojoj su zajednički živeli Srbi, Nemci, Mađari, Slovaci, Hrvati, Jevreji, Romi i drugi narodi.
triletrip @ Sub, 20.07.2013. 09:47
istorija jubilej monografija osnivanje sela sombor stanišić
>>
12