Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Spašen orao belorepan

U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” 25. januara pušten je orao belorepan izlečen od trovanja.

Foto 27055Foto 27057 U Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, tačnije u Apatinski rit, na slobodu je pušten orao belorepan koji je pet dana pre toga u vrlo teškom zdravstvenom stanju nađen u okolini ovog zaštićenog područja. Iznemoglu pticu su pronašli radnici „Vojvodinašuma”, koji su se konsultovali sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, te je ptica istog dana prebačena na veterinarski pregled u prihvatilište za divlje životinje Zoo vrta na Paliću. Tamošnji veterinari su posumnjali na trovanje, pa su poluživu pticu brzo počeli lečiti. Orao belorepan se uspešno oporavio, pa je odlučeno da se vrati u prirodu na u okolini mesta na kojem je nađen, jer ornitolozi veruju da je vrlo moguće da se ptica već gnezdi u Apatinskom ili Kopačkom ritu.
Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, objasnio je da je ptica puštena blizu ograđenog prostora na koji se ostavljaju ostaci mrtvih životinja da bi se njima ptice hranile.
- Odlučili smo se da je pustimo na mestu gde će vrlo lako moći da nađe dovoljno sveže hrane, jer je na ovom hranilištu ima tokom cele zime. To je i cilj hranilišta, da primami ptice koje usled nedostatka hrane vreba opasnost zatrovanih leševa, zbog čega je u poslednje vreme stradalo puno belorepana. Ponudom zdravstveno bezbedne hrane, upravljač rezervata aktivno se brine da što više belorepana preživi period godine kada je hranu u prirodi najteže naći - objasnio je Nikola Stojnić.
U protekle dve godine u SRP „Gornje Podunavlje” i njegovoj okolini pronađeno je 11 uginulih orlova belorepana, a za većinu je utvrđeno da su stradale zbog trovanja pesticidima. Uz to, dva belorepana su pronađena bolesna, a samo jednog su palićki veterinari uspeli da izleče. Međutim, ne zna se kada će biti kažnjeni oni koji bezobzirno zloupotrebljavaju poljoprivrednu hemiju, ni gde se sve nalaze zatrovani mamci. Zaštitari prirode i staraoci rezervata strepe da će imati još pune ruke posla i grozničavo paze na svaki par i svako gnezdo belorepana, od oko 25 koliko ih ima u ovom rezervatu prirode. Uz to redovno prate i stanje na hranilištu, na koje čuvar prirode Milan Rajić redovno iznosi hranu za ove ptice. Kaže da ih u pojedinim danima na velikoj gozbi bude i do 26.
triletrip @ Pon, 01.02.2016. 00:26
apatinski rit ekologija kopački rit milan rajić nikola stojnić orao belorepan ornitologija pesticidi pokrajinski zavod za zaštitu prirode sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje trovanje vojvodinašume zaštita prirode zoo vrt palić
• Labudove prate pomoću ogrlice

Vlasnici i posetioci vikendica u okolini Sombora, Bezdana, Kupusine, Bačkog Monoštora i drugih mesta uz Dunav verovatno su primetili ogrlice oko vrata labudova koji tu obitavaju.

Foto 23999 Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da su labudovi obeleženi vratnim prstenovima, deo njih i odašiljačima, dok drugi imaju prstenje na nogama. U Društvu navode da nema razloga za brigu da pticama ovakve naprave smetaju. Marko Šćiban, potpredesdnik Društva, napominje da su one veoma tanke i lake, te da je dokazano da je dobrobit koju podaci od ovako označenih labudova donose nauci veoma velika.
- Labud grbac je sve brojnija vrsta, no još uvek su brojne i tajne njegovih seoba, a naučnici takođe pokušavaju da prouče zbog čega ih ima sve više i kako se ponašaju u odnosu na druge ptice. Zato je potrebno obeležiti, a zatim i pratiti što više ovih životinja. Velike plastične ogrlice sadrže kombinaciju brojeva i slova. Očitavanjem boje ogrlice, te šifre na ogrlici, dolazi se do podataka o tome odakle labud dolazi, i gde je bio do trenutka kada je viđen. Slične informacije nalaze se na prstenovima - kazao je Šćiban. Labudovima je relativno lako prići ili ih posmatrati dvogledima, pa brojevi na ogrlicama mogu da se pročitaju. Pošto su te informacije dragocene, ornitolozi pozivaju da se mesto nalaza i tačan kod sa ogrlica jave na njihov email sekretar@pticesrbije.rs, a oni će nagraditi nalazača podatkom o poreklu ptice.
Ornitolozi u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da su najbrojnija zimska jata labudova ove zime zabeležena kod Kovilja, a tradicionalno privlačna odmarališta za ove ptice su i u Gornje Podunavlje, te deo priobalja Dunava od Bačke Palanke do Novog Sada.
triletrip @ Pet, 23.01.2015. 00:57
društvo društvo za zaštitu i proučavanje ptica srbije dunav gornje podunavlje labud marko šćiban nauka ornitologija ptice seoba sombor
• Šarenilo ptica u Sokolskom domu

Klub za zaštitu i odgoj ptica Sombor, uz podršku grada Sombora, organizovao je 57. Ornitološki šampionat Srbije, koji se održava od 12. do 14. decembra 2014. godine u velikoj sali Sokolskog doma u Somboru

Foto 23583Foto 23576Na šampionatu učestvuju članovi Srpske ornitološke federacije (SOF) kao i izlagači iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. Revijalni deo ovogodišnjeg takmičenja otvorio je Saša Todorović, gradonačelnik grada Sombora.
- Izuzetna mi je čast i privilegija da otvorim takmičenje i izložbu ovakvog renomea i tradicije. Sombor je domaćin manifestacije koji ima veliki značaj - rekao je Todorović. Ispred organizatora, ljubiteljima ptica se obratio Vladimir Oparnica, predsednik Kluba za zaštitu i odgoj ptica Sombor i potpredsednik Srpske ornitološke federacije. Oparnica je kazao „da je Sombor konačno domaćin nacionalnog šampionata” i zahvalio se lokalnoj samoupravi na finansijskoj pomoći, a Sportskom centru „Soko” na razumevanju i podršci. Gradonačelnik Todorović i Oparnica pozvali su sugrađane da sa svojim porodicama, tokom vikenda posete izložbu ptica u velikoj sali Sokolskog doma u Somboru. Ljubitelji ptica imaće priliku da uživaju u lepoti i cvrkutu više od 1100 ptica, a ulaz na izložbu je besplatan.
triletrip @ Sub, 13.12.2014. 02:16
57. ornitološki šampionat društvo grad sombor klub za zaštitu i odgoj ptica ornitologija ptice saša todorović sokolski dom sombor srpska ornitološka federacija vladimir oparnica
• Modrovrane se vratile u Zapadnu Bačku

Istraživači ptica iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ bili su obradovani ovih dana, kada su naišli na davno željeni prizor. U okolini Stanišića ornitolog Dejan Đapić ne samo da je zapazio tri modrovrane, nego je u jednoj kućici za ptice pronašao leglo sa dva mladunca.

Foto 22074 - Vrednost ovog ornitološkog nalaza je veoma velika. Ove retke ptice nizijskih livada, bile su nestale iz zapadne Bačke pre više od trideset godina, a iz severnog dela ovog područja tačno 1978., kada su se verovatno poslednji put gnezdile kod Rastine - ističe Dejan Đapić, aktivista ovih udruženja. - Ono što im je nedostjalo, mi smo im nadoknadili: to su duplje u kojima se gnezde. U okolini Stanišića postavili smo više od 10 kućica, i, zaista, od pre par godina modrovrane smo viđali sve češće, a pojedine su počele i da ispituju novopostavljene duplje. Pošto je na pustarama u dolini Mostonge gotovo sve drveće odavno posečeno, nismo imali dugi izbor nego da modrovranama kućice postavimo na stubove niskonaponsih dalekovoda. To pticama ni malo nije smetalo, zadovoljan je Đapić.
Povratak modrovrane je dobro došao i kao potvrda prirodne vrednosti doline Mostonge, koja je na listi područja čiju zaštitu je pokrenuo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Marko Tucakov, ornitolog u Zavodu, kaže da su slatine i zaslanjena jezera u slivu Mostonge još uvek prostrana, sa ukupnom površinom od oko 3800 ha. - Nekada meta tehnoloških intervencija sa namenom da se zaslanjeno zemljište učini pogodnim za ratarstvo, danas se kontinentalne slatine smatraju prioritetnim za zaštitu, kao u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji. Bogatstvo retkih i ugroženih vrsta, tradicionalna poljoprivredna praksa, proizvodnja čuvenog somborskog ovčijeg sira od mleka panonske cigaje, lekovito bilje i mogućnost promocije svih ovih potencijala za lokalne ljude uticalo je na odluku Zavoda da izradi predlog za proglašenje zaštićenog područja u dolini Mostonge. Prisustvo modrovrane i drugih retkih vrsta samo potvrđuje da je ovo opredelenje ispravno, kaže Tucakov.
Ornitolozi i zaštitari prirode su, međutim, zabrinuti za to da li će išta od ovog područja uopšte da opstane dok predlog o zaštiti ne bude na redu za odlučivanje. Oba naša sagovornika na pitanje šta je glavni problem zbog koga je proglašenje zaštite tako hitno, navode da se slatinske livade u procesu davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup masovno pretvaraju u oranice i tako nepovratno nestaju i staništa za živi svet, ali i toliko vredni panonski slani pašnjaci.
triletrip @ Sre, 09.07.2014. 02:02
dejan đapić društvo ekologija marko tucakov modrovrana ornitologija ptice sombor zaštita životne sredine
• Ptice Sombora u knjizi

Ptice iz okoline Sombora predstavljene su u jednoj knjizi dva mlada autora, ornitologa i biologa.

Monografiju „Ptice Sombora” pripremili su biolog Tomas Olivere Mere i ornitolog Antun Žuljević. Knjiga je štampana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku. Izdanje obrađuje ptičji svet grada Sombora, na osnovu podataka koji su prikupljani u zadnje tri decenije. Knjiga o pticama Sombora je višestruko značajno delo, napisano zanimljivim stilom, razumljivim i prihvatljivim širokom krugu čitalaca. Radi se o prvom pokušaju kvantitativnog prikazivanja ornitofaune jednog grada u Srbiji. U delu se pominje oko 150 vrsta ptica i sadrži više od 100 fotografija. Knjiga je objavljena u izdanju Društva za zaštitu i proučavanje prirode „Natura”. Promocija monografije „Ptice Sombora” Tomasa Olivera Merea i Antuna Žuljevića biće priređena 16. septembra u Velikoj sali Gradske kuće. Početak je zakazan za 18 časova.
triletrip @ Sre, 08.09.2010. 02:10
antun žuljević engleski monografija ornitologija ptice sombora sombor srpski tomas oliver mere