Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zajednička nominacija pet evropskih zemalja

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija, uputile su 30. septembra UNESCO-u zajedničku nominaciju, što je ujedno i poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav - prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

Foto 36576 Reke koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći „Evropski Amazon”. - Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj „zelenoj viziji” značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - rekla je Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.
Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta je navela da je prekogranična nominacija snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode, te da je rad na zajedničkoj nominaciji primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju. Rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, potpisom deklaracije o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja. Okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica. Gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Po navodima Ivane Korn Varge (WWF Adrija), proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Kaže i da je održivi suživot ljudi i prirode smer u kome se mora ići.
Podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije. Kroz inicijativu uspostavljena je saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, a kako kažu nadležni fokus projekta „Biciklističke staze evropskog Amazona” je uspostavljanje održivog cikloturizma. Konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.
savamajstor @ Pet, 04.10.2019. 08:00
društvo duška dimović ivana korn varga komisija republike srbije za saradnju sa uneskom orao belorepan petra remeta plavne šume pokrajinski zavod za zaštitu prirode prekogranični rezervat biosfere sombor unesco wwf adria
• Spašen orao belorepan

U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” 25. januara pušten je orao belorepan izlečen od trovanja.

Foto 27055Foto 27057 U Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, tačnije u Apatinski rit, na slobodu je pušten orao belorepan koji je pet dana pre toga u vrlo teškom zdravstvenom stanju nađen u okolini ovog zaštićenog područja. Iznemoglu pticu su pronašli radnici „Vojvodinašuma”, koji su se konsultovali sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, te je ptica istog dana prebačena na veterinarski pregled u prihvatilište za divlje životinje Zoo vrta na Paliću. Tamošnji veterinari su posumnjali na trovanje, pa su poluživu pticu brzo počeli lečiti. Orao belorepan se uspešno oporavio, pa je odlučeno da se vrati u prirodu na u okolini mesta na kojem je nađen, jer ornitolozi veruju da je vrlo moguće da se ptica već gnezdi u Apatinskom ili Kopačkom ritu.
Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, objasnio je da je ptica puštena blizu ograđenog prostora na koji se ostavljaju ostaci mrtvih životinja da bi se njima ptice hranile.
- Odlučili smo se da je pustimo na mestu gde će vrlo lako moći da nađe dovoljno sveže hrane, jer je na ovom hranilištu ima tokom cele zime. To je i cilj hranilišta, da primami ptice koje usled nedostatka hrane vreba opasnost zatrovanih leševa, zbog čega je u poslednje vreme stradalo puno belorepana. Ponudom zdravstveno bezbedne hrane, upravljač rezervata aktivno se brine da što više belorepana preživi period godine kada je hranu u prirodi najteže naći - objasnio je Nikola Stojnić.
U protekle dve godine u SRP „Gornje Podunavlje” i njegovoj okolini pronađeno je 11 uginulih orlova belorepana, a za većinu je utvrđeno da su stradale zbog trovanja pesticidima. Uz to, dva belorepana su pronađena bolesna, a samo jednog su palićki veterinari uspeli da izleče. Međutim, ne zna se kada će biti kažnjeni oni koji bezobzirno zloupotrebljavaju poljoprivrednu hemiju, ni gde se sve nalaze zatrovani mamci. Zaštitari prirode i staraoci rezervata strepe da će imati još pune ruke posla i grozničavo paze na svaki par i svako gnezdo belorepana, od oko 25 koliko ih ima u ovom rezervatu prirode. Uz to redovno prate i stanje na hranilištu, na koje čuvar prirode Milan Rajić redovno iznosi hranu za ove ptice. Kaže da ih u pojedinim danima na velikoj gozbi bude i do 26.
triletrip @ Pon, 01.02.2016. 00:26
apatinski rit ekologija kopački rit milan rajić nikola stojnić orao belorepan ornitologija pesticidi pokrajinski zavod za zaštitu prirode sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje trovanje vojvodinašume zaštita prirode zoo vrt palić
• Efikasniji nastup protiv trovača prirode

U Somboru je u petak održana javna tribina „Čujte i ne trujte! Orao pao!" posvećena zaštiti orla belorepana.

Foto 24760 Konferencija u organizaciji WWF-a i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine održana je na dve lokacije: u Edukativnom centru Poljoprivredne stručne službe Sombor i u zgradi Županije. Tribjnama su prisustvavli predtavnici lokalne samouprave, inspekcijskih organa, policije, Poljoprivredne stručne službe i svih drugih ustanova i institucija koje u nadležnosti imaju zaštitu životne sredine. Cilj kampanje „Čujte i ne trujte! Orao pao!” je sprečavanje trovanja zaštićenih vrsta u regionu Gornjeg Podunavlja, pre svega orla belorepana. Radi se o zaštićenim pticama, čija populacije se do danas popela do 120 jedinki, ali je i dalje veoma ugrožena. Prošle godine zbog trovanja pesticidima uginulo je osam orlova belorepana, što je ozbiljan gubitak za njihovu ionako malu populaciju. Tribini je prisustvovala i Duška Dimović, direktorica WWF-a za Srbiju.
- Kazne za trovanje zaštićenih životinja mogu da budu i 400 hiljada dinara kada je u pitanju fizičko lice, a kada je u pitanju pravno lice i mnogo više. Veliki je pritisak na prirodne populacije, ne samo na zaštićene vrste, a kroz lanac ishrane sve to stiže i do čoveka. Zabranjeni pesticidi i neadekvatno korišćenje u prekomernim količinama dovodi do unošenja toksičnih supstanci u ekosistem - kazala je Duška Dimović.
Okrugli stolovi poput ovog održanog u petak u Somboru, organizuju se na teritoriji cele Vojvodine.
triletrip @ Sub, 16.05.2015. 02:01
duška dimović ekologija gornje podunavlje orao belorepan pesticidi sombor trovanje wwf zaštita životne sredine
• Čujte i ne trujte! Orao pao (1)

Tribina posvećena zaštiti orla belorepana, ali pre svega odgovornoj upotrebi pesticida u prirodi zakazana je za petak u pola deset u Edukativnom centru za poljoprivrednike na Staparskom putu.

Foto 24749 - Povod za ovu inicijativu su sve češća uginuća strogo zaštićenih životinja koja su posledica trovanja pesticidima. Žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje, već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana, ali i domaće životinje. Osim toga, nepravilna upotreba pesticida ima negativan uticaj i na zdravlje ljudi - piše u pozivu na tribinu, koju zajednički organizuju Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP Vojvodinašume. Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) najveća je ptica grabljivica u slivu Dunava. Nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, tako da njegovo stanište mora da bude u dobrom stanju i da nudi velike količine bezbedne hrane kako bi populacija ove vrste rasla. Na čitavoj teritoriji Srbije je registrovano oko 120 gnezdećih parova orla belorepana.
Domaćini dvočasovnog skupa su među učesnicima najavili nekoliko relevatnih stručnjaka. Moderator će biti Sonja Bađura (WWF), a uz nju o problemima koje stvara nekontrolisano „prskanje” govoriće još: Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Ištvan Ham, ornitolog koordinator monitoringa orla belorepana, te Gordana Forgić, Poljoprivredna stručna služba Sombor.
savamajstor @ Čet, 14.05.2015. 04:17
čujte i ne trujte društvo gordana forgić ištvan ham marko tucakov orao belorepan orao pao pesticidi slobodan puzović sombor sonja bađura wwf
• Kampanja za zaštitu ugroženih vrsta

WWF – Svetski fond zaprirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”.

Foto 24470 Povod za ovu inicijativu su sve češća trovanja strogo zaštićenih životinja kao posledica trovanja pesticidima. Žrtve nisu samo „nepoželjne” životinje, već u velikoj meri i ugrožene i retke vrste poput orla belorepana, ali i domaće životinje.
Rezultati monitoringa WWF-a iz 2014. godine na području Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” registrovali su 22 gnezdeća para strogo zaštićenog orla belorepana. Iste godine u okolini ovog zaštićenog područja pronađeno je 11 mrtvih ptica: osam je uginulo od trovanja pesticidom koji sadrži karbofuran.
– U okviru projekta zaštite „Evropskog Amazona”, WWF zajedno s partnerskim organizacijama radi na zaštiti orla belorepana u rezervatu „Gornje Podunavlje”. Godišnji priraštaj je oko 50 ptica belorepana u čitavoj Srbiji, od toga samo pet dostigne polnu zrelost i doživi period reprodukcije. Ukoliko je samo tokom prošle godine otrovano osam ptica, to predstavlja strašan gubitak za populaciju ove strogo zaštićene vrste. Jedna od mera njegove zaštite u okviru projekta je hranilište u blizini sela Svilojevo. Neophodno je hitno zaustaviti trovanje, jer je život svake ptice dragocen. Od posledica trovanja stradaju i ostale životinje, a nepravilna upotreba pesticida ima negativan uticaj i na zdravlje ljudi – izjavila je Sonja Bađura iz WWF programa u Srbiji.
Radi podizanja svesti javnosti o odgovornom korišćenju pesticida biće organizovane i tribine za građane u okolini rezervata „Gornje Podunavlje”. Kako bi i oni najmlađi bili upoznati sa ovim problemom, osmišljen je i interaktivni čas biologije za učenike osnovnih škola posvećen zaštiti orla belorepana.
U okviru kampanje „Čujte i ne trujte! Orao pao” aktiviran je telefon za prijavljivanje slučajeva uginuća divljih životinja. Sve slučajeve uginuća građani mogu da prijave na broj telefona: 063/153 83 85, nakon čega će informacije o njima biti prosleđene službama nadležnim da reaguju.
Kampanja „Čujte i ne trujte! Orao pao” će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.
triletrip @ Sre, 08.04.2015. 00:10
društvo ekologija gornje podunavlje jp vojvodinašume nepravilna upotreba orao belorepan pesticidi pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine sombor sonja bađura svetski fond za prirodu trovanje wwf zaštita prirode
>>
12