Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Dobar odnos prema migrantima, potrebni planovi

Sombor je bio domaćin Međunarodne konferencije „Migrantska kriza – odgovor institucija”. Generalna ocena učesnika je da su institucije u Srbiji dale maksimalan doprinos i podršku u rešavanju problema migranata i migrantske krize. Pokrajinski ombudsman Zoran S. Pavlović je u uvodnom izlaganju naveo da im ovde ni na koji način nije bilo ugroženo ljudsko dostojanstvo, da su njihova deca ostvarila su pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Foto 34390 Izazovi migrantske krize mogu da se savladaju zajedničkim delovanjem svih zemalja Evrope koje se nalaze na migrantskoj ruti - rekao je na otvaranju konferencije Luc Kober, predstavnik nemačke Hans Zajdel fondacije ističući da je u Bavarsku došao velik broj migranata. Iako je nemoguće utvrditi do kada će migrantska kriza trajati, najvažnija je saradnja svih institucija koje učestvuju u procesu rešavanja njihovih problema. - Mi smo nadležni za kontrolu i boravak stranaca i njihovo kretanje, a samim tim i regularne migrante. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svakom slučaju je adekvatno odgovorilo na sva pitanja vezana za migrantsku krizu - rekao je Saša Dmitrašinović načelnik Policijske Uprave Sombor. Slobodan Ćopić, glavni policijski savetnik u Upravi granične policije je preneo da je tokom 2016. godine kroz Srbiju prošlo preko 600.000 izbeglica, a da je taj broj 2015. i 2017. bio višestruko manji. On je naveo da je krizu pratio neujednačen stav i postupanje zemalja na migrantskoj ruti. Preneo je i da su sadašnji kapaciteti centara u Srbiji za oko šest hiljada lica. Glavni policijski inspektor PU Kikinde, Zoran Jankov se osvrnuo na specifičnot ovog fenomena. - Migracije bez dokumenata, lica sa neregulisanim statusom, praktično ilegalne. Migranti nisu imali taktiku, imali su samo snažnu želju da se nađu u Evropskoj uniji, uglavnom Nemačka i Švedska. Uočeno je da su prihvatali sve ponude krijumčara i čak postajali žrtve krijumčara - ispričao je Jankov. Olivera Vučić je govorila o iskustvu  Komesarijata za izbeglice. Naglasila je da je pritisak bio ogroman i da je jeku krize dnevno u Preševo stizalo i hiljadu ljudi, a da je u Mađarsku krajem 2015. godine propuštano svega 30 osoba, a da je taj broj danas danas, jedan radnim danima. Prenela je da su izazovi u 2018. godini uglavnom vezani za produženi boravak migranata i da je potrebno odgovoriti na potrebe školovanja dece, boravka u tranzitno - prihvatnim centrima, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite. Vučićeva je prenela da sada na teritoriji ima oko 3,5 hiljade migranata od kojih je 92 u somborskom centru. Predstavnik Vojske Srbije Srđan Starčević je upoznao učesnike sa aktivnostima vojske koja je bila angažovana u zajedničkim snagama obezbeđivanja granica sa Bugarskom i Makedonijom. Ukazao je i da Vojska Srbije mora iskoristiti koncept naučenih lekcija i pripremati vojnike za ovakve scenarije. Tokom ovog dela konferencije čulo se da vizna politika Srbije mora biti ozbiljnije vođena. Dragan Medović sa Fakulteta za privredu i pravosuđe, je naveo da je ukazivao na negativne posledice ukidanja viza Irana, Gvineje i Burundija i da je najnovija odluka sa ponovnim uspostavljanjem viza građanima Irana to i potvrđeno. Pristupanje Srbije EU je glavni spoljno-politički zadatak zamlje i moramo poštovati preuzete obaveze ukoliko želimo, kako je planirano, da do 2023. godine završimo pregovore. Ozbiljno smo upozoreni po ukidanju viza građanima Iraka.
Deo konferencije bio je posvećen migrantskoj krizi u lokalnim sredinama. Obratili su se predstavnici samouprava Kikinde, Šida i Sombora. - Nedostaju nam planska dokumenta. Iskustva nismo pretočili u potrebne strategije i planove. Ne sme biti svedeno na pojedinca i njegove sposobnosti - rekao je Ivica Jović, pomoćnik predsednika opštine Šid, ističući da je kroz tu teritoriju prošlo više od 600.000 ljudi i da decu nisu uspevali ni da evidentiraju. Dnevni priliv dostizao je i 10.000 migranata. On je ukazao da migranti ne žele da ostanu u Srbiji. - Sombor je vrlo brzo odreagovalo i krenulo se u izgradnju Tranzitno prihvatnog centra, tako da je prema podacima Komesarijata za izbeglice od 5. novembra 2016 godine do 01. oktobra. 2018 godine u ovom centru evidentirano 1.568 lica iz Avganistana, Pakistana, Indije, Iraka, Iran, Maroka, Sirije, Turske, Kameruna, Nepala ili Nigerije. Smeštajni objekti u Tranzitno-prihvatnom centru Šikara izgrađeni su zahvaljujući donacijama Nemačke Vlade i humanitarne organizacije Help  i Evropske zajednice preko izvršnih partnera - rekao je zamenik gradonačelnice grada Sombora Antonio Ratković, navodeći da deca migranti pohađaju redovno nastavu u OŠ Ivo Lola Ribar i OŠ Avram Mrazović, a da predškolska deca idu u vrtić. Ratković je podsetio da je kapacitet somborskog centra 217 osoba.
savamajstor @ Čet, 25.10.2018. 08:50
antonio ratković društvo grad kikinda ivan gerginov ivica jović komesarijat za izbeglice luc kober međunarodne konferencije „migrantska kriza – odgovor institucija” mup srbije olivera vučić opština šid policijska uprava sombor saša dmitrašinović slobodan ćopić sombor srđan starčević vladimir medović zoran jankov zoran s. pavlović
• Otkup 25 stanova za potrebe izbeglica

Raspisan je javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda za pribavljanje nepokretnosti - stanova u javnu svojinu RS u opštinama Odžaci, Paraćin i Šid, odnosno gradovima Bor, Šabac i Sombor. Rok za prijavu ističe 18. oktobra. Nažalost, ova informacija je, na zvaničnom gradskom sajtu, ostala prilično skrivena, među brojnim javnim pozivim.

Foto 31438Predmet javnog poziva je pribavljanje 70 stanova za potrebe Komesarijata za izbeglice i migracije RS, namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica. Kako se navodi na teritoriji Sombora biće otkupljeno 25 stambenih jedinica, što je daleko najveći broj u odnosu na ostale lokalne sredine. Predviđen je još otkup četiri nepokretnosti u Odžacima, pet u Šidu, devet u Paraćinu, deset u Šapcu i 17 u Boru. - Kupoprodajna vrednost stana ne može biti iznad tržišne vrednosti po kvadratnom metru, a svakom slučaju ne može biti iznad 810 evra bez pdv-a po m2 nepokretnosti - piše u konkursu. Regionalnim stambenim programom u Republici Srbiji predviđeno je da na teritoriji Sombora bude otkupljeno 11 nepokretnosti površine od 30 - 39 m2 (garsonjera, jednosoban ili jednoiposoban), osam stanova veličine od 40 - 49 m2 (jednoiposobanilidvosoban), zatim tri stana do 30 m2 (garsonjera, jednosoban ili jednoiposoban), dve nepokretnosti od 50 - 59 m2 (dvosoban ili dvoiposoban), te jedan stan od 40 m2 (jednoiposoban ili dvosoban) - navedeno je u pozivu koji detaljno možete proučiti na zvaničnom sajtu grada.
Pravo da ponude stanove imaju sva fizička i pravna lica koja su upisana u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima (katastar), kao nosioci prava svojine na stanu-nepokretnosti koji je predmet ponude. Dodatna obaveštenja i informacije mogu se dobiti do 11. oktobra u Jedinici za upravljanje projektima u javnom sektoru doo Beograd. Kontakt osobe: Miloš Manasijević - milos.manasijevic@piu.rs - 065/2009250 i Tatjana Babić - tanja.babic@piu.rs - 065/2009219.
savamajstor @ Pon, 08.10.2018. 09:30
društvo grad bor grad šabac izbeglice jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru komesarijat za izbeglice i migracije miloš manasijević opština odžaci opština paraćin opština šid otkup sombor stanovi - nepokretnosti tatjana babić
• Kuzmin ispred Stapara i Karavukova

Priznanje za Staparce na završnoj priredbi manifestacije Susret sela Srbije.

Foto 31580 Selo Stapar je bilo jedini predstavnik grada u okviru manifestacije „Susret sela Srbije” u kojoj je ove godine učestvovalo više od 160 sela iz 44 lokalne samouprave. Staparci su u grupi sela od tri do pet hiljada žitelja podelili drugo mesto sa „komšijama” iz Karavukova (opština Odžaci). Pobednici u ovoj kategoriji bili su domaćini završne manifestacije iz Kuzmina. Staparcima je pripala darovnica za izuzetan doprinos u razvoju sela bogaćenjem sveukupne kulturne baštine, a nagradu je primila Ljiljana Đurišić, sekretarka Mesne zajednice Stapar. Grad Sombor na ovom događaju predstavljao je član Gradskog veća za ruralni razvoj, Mirko Strigić.
Cilj ove manifestacije je povezivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i života na selu. Organizator manifestacije je Kulturno prosvetna zajednica Srbije, a generalni pokrovitelj Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Najuspešnije selo Srbije u 2017. godini su Kukujevci, opština Šid. Plasman po kategorijama: do hiljadu žitelja - Rivica (opština Irig), između hiljadu i dve hiljade - Ravnje (grad Sremska Mitrovica), između dve i tri hiljade - Mihajlovac (grad Smederevo), tri do pet hiljada - Kuzmin (grad Sremska Mitrovica), više od pet hiljada meštana - Badovinci (opština Bogatić).
savamajstor @ Sre, 26.07.2017. 02:32
badovinci grad smederevo grad sremska mitrovica gradsko veće karavukovo kukujevci kuzmin ljiljana đurišić mihajlovac ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede mirko strigić mz stapar opština bogatić opština irig opština šid ravnje rivica ruralni razvoj sela sombor stapar susret sela srbije