Somborska delegacija bila je prisutna na 28. Internacionalnom sajmu hrane u Vuhanu.

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i Slobodan Stevančev, izvršni direktor JKP Prostor - Sektor za prostorno planiranje, po navodima zvaničnog sajta grada, zajedno sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, državnim sekretarom Velimirom Stojanovićem i specijalnim savetnikom ministra Radojkom Obradovićem, odnosno predstavnicima opštine Šid bili su u dvodnevnoj radnog poseti. Saopšteno je da su oni na 28. Sajmu hrane predstavili potencijale Sombora, Šida i cele Srbije sa naglaskom na poljoprivredu.

Sombor je bio domaćin Međunarodne konferencije „Migrantska kriza – odgovor institucija”. Generalna ocena učesnika je da su institucije u Srbiji dale maksimalan doprinos i podršku u rešavanju problema migranata i migrantske krize. Pokrajinski ombudsman Zoran S. Pavlović je u uvodnom izlaganju naveo da im ovde ni na koji način nije bilo ugroženo ljudsko dostojanstvo, da su njihova deca ostvarila su pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Izazovi migrantske krize mogu da se savladaju zajedničkim delovanjem svih zemalja Evrope koje se nalaze na migrantskoj ruti - rekao je na otvaranju konferencije Luc Kober, predstavnik nemačke Hans Zajdel fondacije ističući da je u Bavarsku došao velik broj migranata. Iako je nemoguće utvrditi do kada će migrantska kriza trajati, najvažnija je saradnja svih institucija koje učestvuju u procesu rešavanja njihovih problema. - Mi smo nadležni za kontrolu i boravak stranaca i njihovo kretanje, a samim tim i regularne migrante. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svakom slučaju je adekvatno odgovorilo na sva pitanja vezana za migrantsku krizu - rekao je Saša Dmitrašinović načelnik Policijske Uprave Sombor. Slobodan Ćopić, glavni policijski savetnik u Upravi granične policije je preneo da je tokom 2016. godine kroz Srbiju prošlo preko 600.000 izbeglica, a da je taj broj 2015. i 2017. bio višestruko manji. On je naveo da je krizu pratio neujednačen stav i postupanje zemalja na migrantskoj ruti. Preneo je i da su sadašnji kapaciteti centara u Srbiji za oko šest hiljada lica. Glavni policijski inspektor PU Kikinde, Zoran Jankov se osvrnuo na specifičnot ovog fenomena. - Migracije bez dokumenata, lica sa neregulisanim statusom, praktično ilegalne. Migranti nisu imali taktiku, imali su samo snažnu želju da se nađu u Evropskoj uniji, uglavnom Nemačka i Švedska. Uočeno je da su prihvatali sve ponude krijumčara i čak postajali žrtve krijumčara - ispričao je Jankov. Olivera Vučić je govorila o iskustvu  Komesarijata za izbeglice. Naglasila je da je pritisak bio ogroman i da je jeku krize dnevno u Preševo stizalo i hiljadu ljudi, a da je u Mađarsku krajem 2015. godine propuštano svega 30 osoba, a da je taj broj danas danas, jedan radnim danima. Prenela je da su izazovi u 2018. godini uglavnom vezani za produženi boravak migranata i da je potrebno odgovoriti na potrebe školovanja dece, boravka u tranzitno - prihvatnim centrima, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite. Vučićeva je prenela da sada na teritoriji ima oko 3,5 hiljade migranata od kojih je 92 u somborskom centru. Predstavnik Vojske Srbije Srđan Starčević je upoznao učesnike sa aktivnostima vojske koja je bila angažovana u zajedničkim snagama obezbeđivanja granica sa Bugarskom i Makedonijom. Ukazao je i da Vojska Srbije mora iskoristiti koncept naučenih lekcija i pripremati vojnike za ovakve scenarije. Tokom ovog dela konferencije čulo se da vizna politika Srbije mora biti ozbiljnije vođena. Dragan Medović sa Fakulteta za privredu i pravosuđe, je naveo da je ukazivao na negativne posledice ukidanja viza Irana, Gvineje i Burundija i da je najnovija odluka sa ponovnim uspostavljanjem viza građanima Irana to i potvrđeno. Pristupanje Srbije EU je glavni spoljno-politički zadatak zamlje i moramo poštovati preuzete obaveze ukoliko želimo, kako je planirano, da do 2023. godine završimo pregovore. Ozbiljno smo upozoreni po ukidanju viza građanima Iraka.

Raspisan je javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda za pribavljanje nepokretnosti - stanova u javnu svojinu RS u opštinama Odžaci, Paraćin i Šid, odnosno gradovima Bor, Šabac i Sombor. Rok za prijavu ističe 18. oktobra. Nažalost, ova informacija je, na zvaničnom gradskom sajtu, ostala prilično skrivena, među brojnim javnim pozivim.

Predmet javnog poziva je pribavljanje 70 stanova za potrebe Komesarijata za izbeglice i migracije RS, namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica. Kako se navodi na teritoriji Sombora biće otkupljeno 25 stambenih jedinica, što je daleko najveći broj u odnosu na ostale lokalne sredine. Predviđen je još otkup četiri nepokretnosti u Odžacima, pet u Šidu, devet u Paraćinu, deset u Šapcu i 17 u Boru. - Kupoprodajna vrednost stana ne može biti iznad tržišne vrednosti po kvadratnom metru, a svakom slučaju ne može biti iznad 810 evra bez pdv-a po m² nepokretnosti - piše u konkursu. Regionalnim stambenim programom u Republici Srbiji predviđeno je da na teritoriji Sombora bude otkupljeno 11 nepokretnosti površine od 30 - 39 m² (garsonjera, jednosoban ili jednoiposoban), osam stanova veličine od 40 - 49 m² (jednoiposobanilidvosoban), zatim tri stana do 30 m² (garsonjera, jednosoban ili jednoiposoban), dve nepokretnosti od 50 - 59 m² (dvosoban ili dvoiposoban), te jedan stan od 40 m² (jednoiposoban ili dvosoban) - navedeno je u pozivu koji detaljno možete proučiti na zvaničnom sajtu grada.

Priznanje za Staparce na završnoj priredbi manifestacije Susret sela Srbije.

Selo Stapar je bilo jedini predstavnik grada u okviru manifestacije „Susret sela Srbije” u kojoj je ove godine učestvovalo više od 160 sela iz 44 lokalne samouprave. Staparci su u grupi sela od tri do pet hiljada žitelja podelili drugo mesto sa „komšijama” iz Karavukova (opština Odžaci). Pobednici u ovoj kategoriji bili su domaćini završne manifestacije iz Kuzmina. Staparcima je pripala darovnica za izuzetan doprinos u razvoju sela bogaćenjem sveukupne kulturne baštine, a nagradu je primila Ljiljana Đurišić, sekretarka Mesne zajednice Stapar. Grad Sombor na ovom događaju predstavljao je član Gradskog veća za ruralni razvoj, Mirko Strigić.