Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Jednaka zaštita preko granica

Javno preduzeće „Vojvodinašume” i Nacionalni park „Dunav - Drava” iz Mađarske razviće zajednički sistem zaštite ugroženih vrsta ptica i riba u okviru prekograničnog programa koji finansira Evropska Unija.

Foto 17688 Kao vodeći partner u projektu „Zdravstveno stanje i zaštita odabranih NATURA 2000 vrsta u okviru dunavskog prekograničnog područja u Srbiji i Mađarskoj”, Javno preduzeće „Vojvodinašume” priredilo je prezentaciju budućih aktivnosti u lovačkoj kući „Štrbac” u Bačkom Monoštoru. Projekat monitoringa i zaštite odabranih „Natura 2000” vrsta na području dunavskog prekograničnog područja Srbije i Mađarske odobren je od strane JMSC komiteteta IPA Mađarska – Srbija prekograničnog programa. Javno preduzeće „Vojvodinašume” kao vodeći partner predstavljaće Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” koji će u saradnji sa Nacionalnim parkom „Dunav - Drava” iz Mađarske sprovoditi istovetne mere zaštite i praćenja odabranih najugroženijih Natura 2000 vrsta ptica i riba. Projekat je finansiran iz sredstava Evropske Unije i biće realizovan u narednih 18 meseci. Osim direktora Šumskog gazdinstva „Sombor” JP Vojvodinašume Ognjena Ivoševa i partnera iz Mađarske, predstavljanju projekta prisustvovali su i predsednik Opštine Apatin Živorad Smiljanić i šef odseka za lokalni ekonomski razvoj Grada Sombora Mihael Plac.
triletrip @ Sub, 04.05.2013. 02:11
ekologija gornja podunavlje lovište ognjen ivošev sombor ugrožene vrste vojvodinašume živorad smiljanić
• Dragulj prirode na fotografijama (1)

Juče je u Gradskom muzeju otvorena izložba fotografija „Vodeni lavirint” novosadskog fotografa Silarda Kovača. Pokrovitelj izložbe, koja će biti postavljena do 10. februara, je WWF - Svetski fond za prirodu.

Foto 16856Foto 16854
Fotografije Silarda Kovača nastale u Specijalnom rezervatu Gornje Podunavlje u prethodnih deset godina. Izložene fotografije prikazuju biljni i životinjski svet istinskog dragulja prirode, jednog od retkih očuvanih prirodnih staništa uz Dunav u Evropi.
- Vi iz Sombora i iz ovog regiona znate najbolje zašto je izložba dobila ime „Vodeni lavirint”. Vi ovde najlepše koristite Dunav. Mi u Novom Sadu to nemamo. Meni je ovo najlepši deo Vojvodine i zato stalno dolazim ovde da fotografišem i provodim svoje slobodno vreme. Ova izložba je plod onoga što sam radio tokom deset godina - kazao je fotograf Silard Kovač na jučerašnjem otvaranju izložbe u Gradskom muzeju. 
- Zanimljiva je činjenica da na nekih 15 kilometara od grada imate jedno veliko bogatstvo biološke raznolikosti. Nedaleko od nas nalazi se preko 1000 biljnih vrsta, pedesetak vrsta sisara, 248 vrsta ptica i još mnogo drugog. To bogatstvo ukazuje da ima mnogo toga da se vidi u „Gornjem Podunavlju”. Ove fotografije pokazuju samo deo toga i to su vrste koje su htele da poziraju za ovu priliku - kazao je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva „Sombor” Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, koje je upravljač Specijalnog rezervata „Gornje Podunavlje”. On je najavio da će u septembru ove godine biti ozvaničena nominacija Gornjeg Podunavlja kao rezervata biosfere, čime će očuvanju tog zaštićenog područja biti dat poseban podstrek. Plavno područje Dunava u našoj okolini već je proglašeno za međunarodno značajno područje za ptice, odabranim područjem za dnevne leptire, a čini i deo ekološke mreže Emerald. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” upisan je i na listu međunarodno značajnih vlažnih područja - Ramsarskih područja.
Svetski fond za prirodu - WWF počeo je u januaru 2011. godine dvogodišnji projekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu „Gornje Podunavlje”. Tokom revitalizacije vlažnih staništa uklonjena je žbunasta vegetacija, prvenstveno vrba iva, rakita i bagremac. Ovom obnovom uspostavljene su sve ekološke funkcije bara i vlažnih livada u Štrpcu.
- Gornje Podunavlje je jedno od preostalih 20 odsto plavnih područja, gde je, koliko-toliko, priroda ostala „neuništena” regulacijom. U poslednjih sto godina 80 odsto prirodnih staništa uz Dunav je zahvaljujući ljudskim aktivnostima nestalo i ovo područje je kao takvo izuzetno važno! Ono je centar biodiverziteta i zaslužuje pažnju - kazala je Duška Dimović, direktorica Karpatsko-dunavskog programa WWF-a za Srbiju. Ona je posebno pozdravila i Jovana Lakatoša, fotografa iz Apatina, koji je među prvima fotografisao prirodu „Gornjeg Podunavlja”. Osim što je na nebrojenim slikama ovekovečio prirodu plavne teritorije Dunava, Jovan Lakatoš je imao priliku i da fotografiše divljine Sibira, pa je jedna od njegovih fotografija orla beloplećeg belorepana uvrštena u 100 najboljih fotografija objavljenih u domaćem časopisu „ReFoto”.
triletrip @ Pet, 01.02.2013. 23:18
dunav duška dimović ekologija fotografija gornje podunavlje gradski muzej izložba jovan lakatoš obnova ognjen ivošev revitalizacija silard kovač sombor štrbac svetski fond za prirodu vlažno stanište wwf
• Projekat Dunavski parkovi za očuvanje belorepana i crne topole

Šumsko gazdinstvo Sombor ugostilo je prethodnih dana tridesetak stručnjaka u oblasti zaštite prirode svih podunavski zemalja. Povod, realizacija drugog dela projekta Dunavski parkovi, kojim je obuhvaćeno 15 zvaničnih zaštićenih prirodnih područja uz reku Dunav.

Foto 16379Foto 16380 Cilj projekta je očuvanje orla belorepana (Haliaeetus albicilla) i introdukcija crne topole (Populus nigra), autohtone dunavske vrste koje je na terenu sve manje, bez obzira što godinama unazad nalazi pod zaštitom. Pre stotinjak godina crna topola je bila preovlađujuća vrsta u dunavskim šumama, no danas je u pojedinim predelima gotovo nestala. - Menjaju se stanište i klima, pa su upravo te promene dovele do smanjenja broja jedinki u prirodi. Kroz projekat ćemo uraditi ozbiljne analize, mapirati stabla, uvesti katastar i obezbediti zavidan genetski materijal. Iz svega toga bi morali dobiti realan uvid u stvarno stanje, koje će biti smernica za dalje delovanje - objasnio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor. On je istakao da će najbitniji deo projekta biti prikupljanje kvalitetnog biološkog materijala, listova, grančica, koji će poslužiti za morfološku analizu i pravljenje baze podatak. - Sakupljanje genetskog materijala, će biti prvi korak u stvaranju baze gena iz koje bi trebalo da se razvije veštačka proizvodnja crne topole. Ovaj projektni predlog osmislili su Vojvodinašume, a kompletan proces biće realizovan u saradnji sa domaćim stručnjacima - naglasio je Ivošev.
Projekat „Dunavski parkovi” će se u svom nastavku, a na osnovu istraživanja iz prvog ciklusa, baviti daljom zaštitom i praćenjem zaštićene vrste - orla belorepana. - Prethodno urađenom studijom obuhvaćeno je svih 15 zaštićenih prirodnih prostora uz obale Dunava i dobijeni rezultati su pokazali da u pojedinim područjima (Nemačka, Austrija i Slovačka) nema primeraka ili je vrlo mali broj ovih ptica. S druge strane Gornje Podunavlje i Kopački rit su jedina područja na kojima je evidentirano povećanje broja orlova. Projektnim aktivnostima predviđa se dalji monitoring zaštićene vrste i migracija, prstenovanje, izgradnja hranilišta, posebno bitnih za ovo doba godine, kao i pronalaženje rešenja da se orlovi vrate u sve podunavske krajeve, iako i danas ima parova koje su stručnjaci evidentirali u celom toku reke - ispričao je direktor Šumskog gazdinstva Sombor. Ognjen Ivošev je napomenuo da će i u ovim aktivnostima učestvovati stručnjaci iz svih osam dunavskih zemalja, koji su više puta dokazali da upravo zajedinički projekti posvećeni zaštićenim prirodnim područjima daju najbolje rezultate u očuvanju Dunava i života u i oko njega.
savamajstor @ Pet, 14.12.2012. 15:20
crna topola društvo dunav dunavski parkovi 2 kopački rit ognjen ivošev orao belorepan sombor srp gornje podunavlje šumsko gazdinstvo sombor vojvodinašume zaštićena prirodna područja
• Za zelenilo potreban ozbiljan plan

Somborsko zelenilo je u dosta lošem stanju i potrebno je hitno delovanje da bi se obnovilo i zaštitilo, što zahteva sagledavanje potreba grada, ali i mišljenje struke - zaključak je trećeg izdanja Somborskog javnog foruma posvećenog zelenilu.

Foto 15062 Gradskom zelenilu je potrebna hitna obnova, jer je više od polovine u lošem stanju, bolesno ili oštećeno toliko da je potrebna zamena, što pokazuju i rezultati katastra zelenila, koji je rađen između 2009. i 2011. godine. Zbog promene klimatskih uslova neophodno je odabrati vrste koje mogu da podnesu sadašnje prilike, a najbolje bi bilo kada bi se gajile u somborskom rasadniku, kako bi bile naviknute na zemljište u kojem će živeti.
- Somborsko zelenilo treba da shvatimo kao pitanje opstanka grada. Čihaš Bene je na vreme shvatio kakve posledice ima život u ravnici, prašina, eolska erozija. Shvatio je da je potrebno zelenilo, pa je, kao amater, zasadio celtise - kazala je Biljana Slavnić, diplomirani inženjer zaštite bilja i učesnica projekta izrade katastra zelenila.
Da grad ponovo ne bi imao današnje probleme sa zelenilom svaku novozasađenju jedinku neophodno je pravilno negovati i održavati, kako bi doživela svoj puni vek - zajedničko je mišljenje učesnika foruma, među kojima je bio i šumarski inženjer Danijel Prišing.
U nekim slučajevima rekonstrukcije ulica nije moguće sačuvati postojeće zelenilo, jer se ono tokom radova neizbežno oštećuje - kazala je Biljana Slavnić. Takva sudbina zadesila je stabla ispred Pošte i zgrade Regionalne privredne komore, čiji koren je oštećen prilikom rekonstrukcije trotoara. Oštećenje korena jednog stabla i rušenje izazivaju domino efekat, jer je koren ispod zemlje isprepletan. Mnogo sumnji izazivala je seča bođoša ispred Županije, ali je njihovih pregledom utvrđeno da je više od 80 procenata bilo bolesno ili oštećeno. U takvim slučajevima pristupa se seči cele aleje, jer ostavljanje nekoliko stabala ne odgovara ni u estetskom smislu, a poremećena je i okolina u kojoj su ta drva živela.
Učesnici Somborskog javnog foruma posvećenog zelenilu složili su se da bi bilo potrebno oživeti gradski rasadnik i površinu od 24 hektara koristiti za uzgoj zelenila potrebnog gradu. Treba imati u vidu i činjenicu da je rasadnik nekada ostvarivao i značajan izvoz.
Na Somborskom javnom forumu održanom protekle subote prisutni stručnjaci izrazili su sumnju u pravilan razvoj crvenih hrastova na Glavnoj ulici, jer njihov prirast nije odgovarajući, jer kvalitet nabavljenih sadnica nije bio zadovoljavajući. Pored toga, crveni hrastovi su odgajani u kiselom zemljištu, a somborsko sasvim sigurno nije takvo, pa bi bilo neophodno obezbediti odgovarajuću kiselost. Dobre izglede za dug život imaju novi bođoši zasađeni ispred Županije, jer su nabavljena kvalitetna stabla odgovarajuće starosti i do sada su pravilno održavana.
Sombor je okružen i zaštićenim prirodnim područjem Gornje Podunavlje, kojeg čine velike površine šuma poverene na održavanje i zaštitu Vojvodinašumama - Šumskom gazdinstvu Sombor.
- Najveći problem za šume predstavlja divlja seča, koja se povećava kada su socijalni uslovi loši. Šume su tokom cele godine pod nadzorom čuvarske službe, koja uspeva da spreči veću krađu drva - objasnio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor. On je kazao da se stanje šuma redovno prati i da se vrši planska seča i sadnja novih stabala, kako bi se očuvala njihova vitalnost. Ivošev je objasnio da se gazdovanje šumama i održavanje gradskog zelenila bitno razlikuje, ali da je neophodna odgovarajuća briga i proizvodnja zdravog sadnog materijala.
- Problem za Šumsko gazdinstvo Sombor predstavljaju i šumski požari, koje gotovo uvek izazivaju ljudi, koji neoprezno rukuju s vatrom i najčešće se pravdaju da nisu očekivali da će vatra da se proširi - kazao je Ognjen Ivošev. Ipak, sadašnja zakonska rešenja pogoduju zaštiti šuma, jer su predviđene visoke nadoknade za pričinjenu štetu, koje u obzir uzimaju sav potencijal stabala koja su uništena ili prerano posečena u krađi.
triletrip @ Uto, 12.06.2012. 03:03
biljana slavnić danijel prišing društvo ognjen ivošev projekat sombor somborski javni forum zelenilo
• Za dobrobit prirode i rezervata

Direktor Šumskog gazdinstva Sombor, Ognjen Ivošev i glavni odgovorni urednik Soinfo.org portala, Tivadar Farago, potpisali su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji!

Foto 13105 Ugovorom se predviđa jačanje saradnje somborskog javnog glasila i javnog preduzeća Vojvodinašume, po pitanju ekologije i očuvanja Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, kojim upravlja upravo Šumsko gazdinstvo Sombor. NVO SO open, odnosno SOinfo.org će u saradnji sa Vojvodinašumama raditi na promociji Rezervata, te u pripremi zajedničkih projekata iz oblasti zaštite životne sredine i održivog turizma. Na stranicama SOinfo.org portala javnost će biti u mogućnosti da dobije ekskluzivne informacije o aktivnostima u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. 
- Saradnja sa somborskim ogrankom Vojvodinašuma ima za cilj da kroz informisanje o aktivnostima Šumskog gazdinstva Sombor, pre svega u rezervatu Gornje Podunavlje, podigne svest građana o prirodnom bogatstvu koje nam je u neposrednom komšiluku. Važno je poštovati postavljena pravila ponašanja u rezervatu prirode, da ne bi smo uništili stanište mnogih retkih ptica i jedan od najočuvanijih ekosistema u Evropi. Vrednost Gornjeg Podunavlja dodatno će rasti tek nakon formiranja međudržavnog rezervata biosfere Mura - Drava - Dunav, koji će se prostirati na teritoriji Austrije, Hrvatske, Mađarske, Srbije i Slovenije - objasnio je Farago. 
savamajstor @ Uto, 01.11.2011. 12:31
jp vojvodinašume ognjen ivošev rezervat biosfere mura - drava - dunav soinfo.org sombor srp gornje podunavlje šumsko gazdinstvo sombor tivadar farago
>>
12