Savet Evrope uputio je priznanje Bačkom Monoštoru kao predelu sa dobrom praksom u očuvanju životne sredine.

„Drago mi je da mogu da vas obavestim da je Komitet ministara odlučio, u skladu sa odredbama nagrade za predele Saveta Evrope, da prepozna veliku vrednost projekta Predeli Bačkog Monoštora. Želimo da ovaj projekat učinimo poznatim široj javnosti, kako bi podstakli slične inicijative ”- piše u pismu upućenom monoštorskom Udruženju građana „Podunav”, koje je učestvovalo na konkursu Saveta Evrope za nagradu za predeo. Iako Srbija u vreme konkursa još nije ratifikovala evropsku Konvenciju o predelu, Savet Evrope dozvolio je da naša država učestvuje sa primerom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - Bački Monoštor. Uz konkursnu dokumentaciju priložena je i TV reportaža RTS-a, autorke Aleksandre Sarković, a pomoć je pružilo i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Bački Monoštor imao je zapažen nastup i na sajmu turizma WTM u Londonu prilikom predstavljanja projekta „Bogatstvo različitosti” koji realizuje Dunavski turistički klaster „Istar 21”. Objašnjavajući specifičnosti Vojvodine: područje granice između hrišćanske Evrope i Otomanske imperije i njenih ambicija da osvoji Evropu, izgradnja kanala u Vojvodini kako bi se isušilo močvarno zemljište (80% bilo pokriveno vodom) i stvorili uslovi za naseljavanje a zatim i sam proces planskog naseljavanja ljudi iz gotovo čitave Evrope, uslovili su bogatu multikulturalnost, multijezičnost i multikonfesionalnost, što je i uslovilo autonomnost prilikom pripajanja Vojvodine Srbiji nakon prvog svetskog rata, priča o Vojvodini i onome što turisti mogu da vide i dožive dobila je sasvim drugačiji smisao od dosadašnjeg predstavljanja turističke ponude pokrajine.

Evropska komisija usvojila je u Briselu Dunavsku strategiju - javljaju novinske agencije.

Ona se odnosi na države dunavskog sliva i njihove neposredne susede - Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Sveobuhvatna strategija EU za Dunavski region biće bazirana na tri stuba:  uspostavljanju sistema bezbedne plovidbe i razvoju transporta i prateće infrastrukture, zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirodnog bogatstva, te ekonomskom razvoju i jačanju regionalne saradnje i partnerstva u regionu Podunavlja - piše na zvaničnom srpskom sajtu Dunavske strategije, koja se u našoj zemlji odnosi na 24 opštine na  Dunavu i 80 koje pripadaju dunavskom slivu.
Neizbežno, ravnopravnu startnu poziciju, u najvažnijem dokumentu za najveću evropsku reku, dobiće i Grad Sombor, čije mesto u strategiji brane gradonačelnik i predsednik skupštine. Dunav u Srbiju ulazi na teritoriji grada Sombora. Ovde ne postoji pristan, ni mogućnost punjenja goriva. Trenutni su nam dunavski turistički potencijali svedeni na posetu čardama i postojanje Specijalnog rezervata prirode za koje imamo i Master plan. Stanje je loše, no čini se da Dunavska strategija nudi ipak malo svetlosti. Sombor se pominje i postoje planovi za makar nešto novo. Po srpskom delu strategije somborski deo Dunava može se nadati izgradnji po jednog dunavskog i kanalskog  pristana kod Bezdana, završetku Prostornog plana Gornjeg Podunavlja, te upravljanju Monitoringa kvaliteta vode i sedimenta Velikog Bačkog kanala. Naše mesto bismo, po ovom dokumentu, trebali da tražimo i u negovanju lokalnih zanata, biciklističkom i pešačkom turizmu, te unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Zvuči vrlo konkretno i uglavnom razumno!
Glavni cilj Dunavske strategije je veći prosperitet, bezbednost i mir za stanovnike regiona, pre svega kroz jačanje prekogranične, transregionalne i transnacionalne saradnje i koordinacije. Očekuje se da Savet EU i EP zvanično usvoje strategiju sredinom naredne godine, u vreme mađarskog šestomesečnog predsedavanja EU.

Prekogranična saradnja u procesu evropskih integracija biće tema okruglog stola zakazanog za petak u Županiji od 11 sati.

Biće reči o instrumentima za pretpristupnu pomoć, zaštiti životne sredine u Evropskoj uniji, te održivom društveno-ekonomskom razvoju u pograničnom regionu. U tri zasebne tematske celine sastanka govoriće čak desetak poznavalaca evropskih integracija i fondova. Među učesnicima će se naći i potpredsednica Skupštine Srbije, Gordana Čomić, Mihael Erke, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert i Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske intergracije u Skupštini Srbije.
- Ukoliko ste zainteresovani za učešće na okruglom stolu, molimo Vas da nam svoj dolazak  potvrdite kod sledećih kontakt osoba: Mihael Plac - 025/468-106 - mplac@sombor.rs - klersombor@gmail.com ili Dejana Bogunović - dbogunovic@sombor.rs - saopštio je Odsek za protokol i informisanje Grada Sombora.