Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Informatika i digitalno okruženje za održivi razvoj

Medijski edukativni centar već skoro 20 godina razvija projekte medijske i informacijske pismenosti na nacionalnom, regionalnom (Balkan) i međunarodnom nivou - sa fokusom na region Dunava.

Foto 35392 MEC trenutno, stečena znanja, veštine i iskustva ulaže u stvaranje sredstava/alatki neophodnih za ispunjavanje ciljeva održivog razvoja iz Agende UN 2030, ali razvoja projekta „Digitalna pismenost za održivi razvoj” koji im je poverilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. - Program je posvećen dostizanju odgovarajućeg nivoa informatičke, informacione, digitalne i medijske pismenosti, kao i metode i alate koji pretpostavljaju smislenu upotrebu IKT-a kao osnovnom uslovu za uključivanje žena iz ruralnih delova Srbije u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja - preneli su iz Medijsko edukativnog centra. Cilj je da se putem obrazovanja za održivi razvoj i održive stilove života, unaprede ljudska prava, rodna ravnopravnost, promovisanje kulture mira i nenasilja, pripadnosti globalnoj zajednici i poštovanja kulturne raznolikosti i doprinosa kulture održivom razvoju.
Sombor je prvi od predviđena tri centra za ove aktivnosti, a prethodnih dana održana je planirana radionica. Domaćini kažu da je do sada iz ruralnih delova Sombora, što je od suštinskog značaja, uključena ženska populacija u procese sticanja osnovnih digitalnih veština za celoživotno učenje i razmenu veština, znanja i primera dobre prakse koji se odnose na relevantne ciljeve održivog razvoja iz Agende 2030 UN. Među njima, posebno ističu, i nekoliko učesnica iz prigradskih mesta koje su bile deo i poslednje održane radionice. Osim Grada Sombora, u realizaciju ovog projekta i Rotari kluba Sombor, koji je jedan od ključnih partnera, u prvoj fazi projekta, učestvovaće i Somborci koji studiraju van grada. Oni će biti deo projekta Virtuelnih volontera - VV. Interesovanje za uključivanje u projektni ciklus razvija digitalne pismenosti iskazale su Gimnazija Veljko Petrović, Medicinska škola Dr Ružica Rip, ali i Poljoprivredna stručna služba Sombor, odnosno GB Karlo Bijelicki.
savamajstor @ Sre, 03.04.2019. 03:18
agenda un 2030 digitalna i medijska pismenost digitalna pismenost za održivi razvoj društvo gimnazija veljko petrović gradska biblioteka karlo bijelicki informatika medijski edukativni centar održivi razvoj poljoprivredna stručna služba sombor rotari klub sombor sombor srednja medicinska škola dr ružica rip
• Najvažniji sektori zelene ekonomije

Smanjenje rizika u zaštiti životne sredine uglavnom je svedeno na osam osnovnih oblasti. Ukratko ćemo analizirati najvažnije podgrupe zelene ekonomije, o kojima će u narenim tekstovima biti više reči.

Foto 26268Proizvodnja hrane i potrošnja vode, očekivano, predstavljaju sektore o kojima se najviše priča i koji imaju prioritet u odnosu na sve ostale grupe. Komercijalna poljoprivredna proizvodnja je nanela ozbiljne „povrede” zemljištu, vazduhu i vodi. Prekomerna upotreba hemijskih preparata, ugrozila je biljni i životinjski svet. S druge strane, poljoprivreda daje najveći doprinos zelenoj ekonomiji u mnogim zemljama u razvoju, a očekuje se da će tek u budućnosti njen uticaj doći do punog izražaja.  Održiva poljoprivreda i industrija hrane će povećati broj atraktivnih poslova, kako u samom procesu proizvodnje, tako i u pratećim sektorima, snabdevanju i infrastrukturi. Nestašica vode odavno je postala globalni fenomen. Zahtev za pristup vodi se povećava, a mnoge zalihe postaju manje sigurne. Ugrožena je i budućnost pojedinih naroda. Raspodela vode, cene i politika investicija usloviće dalji razvoj. U sektoru proizvodnje hrane posebno mesto zauzima ribarstvo koje ozbiljno ugrožava opstanak vodenog sveta. Preterano ribarenje drastično umanjuje zalihe ribe. Situaciju u nekoliko poslednjih godina donekle spašava održivi ribolov, odnosno rastući broj ribnjaka, koji ipak ni izbliza ne prate rastući trend potrošnje ribe i morskih plodova. Slična sudbina zadesila je i svetske šume, staništa divljih vrsta i ekosistema. Nestaju ili su degradirane zbog prekomerne seče i pritiska za korišćenje zemljišta, uključujući i poljoprivredu. Nekontrolisana seča šuma za četvrtinu povećava emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Drugi nivo prioriteta čine otpad i energija. Pomenuti sektori upravljaju nestvarnom količinom novca, pa je samim tim uređenje ovih oblasti od suštinskog značaja. Otpad se generiše u svim sektorima društva. Troškovi i obaveze razlikuju se od države do države. Zemlje u razvoju, sferi upravljanja otpada, ne pridaju dovoljno značaja pa ne čudi što se na globalnom nivou reciklira tek 15 odsto otpada. Potrebni su drastični koraci u pretvaranju „smeća” u resurs - sirovinu i podsticanje smanjenja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Uobičajeni izvori energije, nafta, ugalj, gas... su štetni za zdravlje i životnu sredinu. Takođe, oni nisu održivi u okolnostima rastućih energetskih potreba. Izlaz je energija iz obnovljivih izvora, koja trenutno ima oko deset odsto udela u ukupnoj proizvodnji. Obnovljivi izvori su biomasa, solarna i energija vetra, geotermalni izvori. Bitan segment u razvoju zelene ekonomije predstavljaju izgradnja i građevinarstvo, odnosno urbanističko planiranje i razvoj gradova, koji troše trećina svetske primarne energije. Korekcije postojećih zgrada, saobraćaj, povećana efikasnost u infrastrukturi i energetici su ogromno tržište i potencijal. Poseban deo predstavljaju savremena rešenja - zelene zgrade, koje osiguravaju drastično smanjenje potrošnje energije.
Kada se govori o zaštiti životne sredine i zelenoj ekonomiji ne smeju se zaobići ni preostala tri sektora, koji zaokružuju priču o održivosti i prekomernom trošenju resursa. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i mas turizam koriste više od polovine proizvedene energije. Industrijska proizvodnja i prevoz najveći su krivci za stvaranje efekta staklene bašte.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike | savamajstor @ Čet, 29.10.2015. 17:54
energija graditeljstvo industrijska proizvodnja održivi razvoj poljoprivreda privreda ribarstvo saobraćaj sombor šume turizam upravljanje otpadom voda zelena ekonomija
• Zelena ekonomija - prihvatljivo planiranje i razvoj

Narednih nedelja na stranicama portala SOinfo.org biće objavljena serija priča posvećenih zelenoj ekonomiji, zelenoj energiji i organskoj poljoprivredi. Podršku projektu koji se bazira na poštovanju principa održivog razvoj i zaštite životne sredine pružilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Foto 8601Foto 1555Čovečanstvo se susreće sa ozbiljnim izazovima u borbi sa rastućim pretnjama nesavesnog postupanja. Klimatske promene, sve češće nestašice ili zagađenje voda, energetska nestabilnost, niska otpornost na prirodne katastrofe, nestanak biodiverziteta i ekosistema uveliko se događaju, a ukoliko ne uspostavimo balans u ponašanju i trošenju prirodnih resursa, predstoje nam još veće nedaće. Principi održivog razvoja, danas se najčešće se upotrebljavaju u dnevno - političke - promo svrhe, pa su u javnosti izgubili neohodnu težinu i vrednost. Suštinski, ovi principi, ukoliko ih se pridržavamo, mogu zapravo smanjiti siromaštvo i poboljšati svet u kome živimo, na globalnom nivou, ali i našem - mikro planu.
Identičnu upotrebnu vrednost kao održivi razvoj nudi brzorastuća „zelena ekonomija”. Po definiciji ovo je ekonomija čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, a značajno smanjuje rizike po životnu sredinu. Zelena ekonomija predstavlja strategiju za sticanje prosperiteta ljudi i planete. Nema održivog razvoja bez socijalne jednakosti, nema rasta bez adekvatnog rukovođenja našim prirodnim resursima na održiv način, sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu.
Koncept zelene ekonomije podrazumeva široko korišćenje obnovljivih izvora energije, povećanje broja radnih mesta i investicija u zelenim granama industrije. Razvoj zelene ekonomije prate suptilne metode planiranja definisanih nizom pravilnika i propisa. Kroz planiranje se neophodno promovišu ekološki principi u industriji, energetici, saobraćaju, trgovini i poljoprivredi. Stručnjaci tvrde da bi u narednoj deceniji zelena ekonomija mogla zaposliti čak i preko 60 miliona stanovnika planete Zemlje.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike | savamajstor @ Čet, 22.10.2015. 01:48
ekologija ministarstvo kulture i informisanja održivi razvoj organska poljoprivreda planiranje privreda saobraćaj smanjenje siromaštva soinfo.org sombor trgovina zelena ekonomija zelena energija zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike
• Priroda kao održivi resurs

Zaštićena prirodna područja šansa su za održivi razvoj lokalnih zajednica, a Svetski fond za prirodu (WWF) i JP „Vojvodinašume” priredili su u utorak radionicu o proceni potencijala SRP „Gornje Podunavlje”.

Foto 22062Radionica koja je u utorak, 8. jula održana u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke deo je projekta „Parkovi Dinarskog luka”. Radi se o području jugo-istočne Evrope koje obuhvata područje od sto hiljada kvadratnih kilometara i više od šest hiljada kilometara morske obale. WWF projektom Parkovi Dinarskog luka želi da stvori savez parkova prirode i nacionalnih parkova na području Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije.
- Ideja je da povežemo ljude i prirodu, da ukažemo na to kako jedno zaštićeno područje, u ovom slučaju Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje može da doprinese dobrobiti lokalnog stanovništva. Najčešće svi shvate zaštićeno područje kao prepreku razvoja. Mi smatramo da su upravo prirodni resursi jedna mogućnost za razvoj, a ne samo za zaštitu. Biodiverzitet i održivi razvoj mogu doprineti razvoju lokalnih aktivnosti. Najčešće je to eko-turizam, ali u slučaju Gornjeg Podunavlja tu su i šume i riba. Ovu evaluaciju uradili smo za 50 područja na Zapadnom Balkanu, u Srbiji smo uradili sve nacionalne parkove, sada krećemo sa zaštićenim područjima. Iz ovih radionica treba da izvučemo potencijal za dalji razvoj. U petak ćemo imati sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da razgovaramo kako rezultati ovih radionica mogu da se podrže na nacionalnom i pokrajinskom nivou - kazala je Duška Dimović, direktor WWF programa za Srbiju.
triletrip @ Sre, 09.07.2014. 02:55
duška dimović ekologija gornje podunavlje održivi razvoj parkovi dinarskog luka sombor vojvodinašume wwf
• Monoštoru evropsko priznanje (1)

Savet Evrope uputio je priznanje Bačkom Monoštoru kao predelu sa dobrom praksom u očuvanju životne sredine.

„Drago mi je da mogu da vas obavestim da je Komitet ministara odlučio, u skladu sa odredbama nagrade za predele Saveta Evrope, da prepozna veliku vrednost projekta Predeli Bačkog Monoštora. Želimo da ovaj projekat učinimo poznatim široj javnosti, kako bi podstakli slične inicijative ”- piše u pismu upućenom monoštorskom Udruženju građana „Podunav”, koje je učestvovalo na konkursu Saveta Evrope za nagradu za predeo. Iako Srbija u vreme konkursa još nije ratifikovala evropsku Konvenciju o predelu, Savet Evrope dozvolio je da naša država učestvuje sa primerom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - Bački Monoštor. Uz konkursnu dokumentaciju priložena je i TV reportaža RTS-a, autorke Aleksandre Sarković, a pomoć je pružilo i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Bački Monoštor imao je zapažen nastup i na sajmu turizma WTM u Londonu prilikom predstavljanja projekta „Bogatstvo različitosti” koji realizuje Dunavski turistički klaster „Istar 21”. Objašnjavajući specifičnosti Vojvodine: područje granice između hrišćanske Evrope i Otomanske imperije i njenih ambicija da osvoji Evropu, izgradnja kanala u Vojvodini kako bi se isušilo močvarno zemljište (80% bilo pokriveno vodom) i stvorili uslovi za naseljavanje a zatim i sam proces planskog naseljavanja ljudi iz gotovo čitave Evrope, uslovili su bogatu multikulturalnost, multijezičnost i multikonfesionalnost, što je i uslovilo autonomnost prilikom pripajanja Vojvodine Srbiji nakon prvog svetskog rata, priča o Vojvodini i onome što turisti mogu da vide i dožive dobila je sasvim drugačiji smisao od dosadašnjeg predstavljanja turističke ponude pokrajine.
triletrip @ Pet, 11.11.2011. 14:10
bački monoštor gornje podunavlje konvencija o predelu london nagrada održivi razvoj predeo priroda savet evrope sela sombor udruženje građana podunav wtm
>>
12