Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Slobodna mesta na 13 smerova

Objavljena je lista popunjenosti obrazovnih profila po somborskim srednjim školama. Neverovatnih 253,6 bodova „donji prag” za upis na računarstvo i informatiku pri somborskoj gimnaziji.

Foto 8805Samo u Srednjoj ekonomskoj i Medicinskoj školi Dr Ružica Rip popunjeni su kapaciteti svih prvih razreda na srpskom jeziku. Kako je navedeno u ove dve škole mogu se upisati sami đaci koji žele da uče na mađarskom jeziku. Slobodno je 25 mesta za kuvare u SEŠ, odnosno 21. mesto za medicinske sestre. Slobodnih mesta (23), za školovanje na mađarskom jeziku, ostalo je i na opštem smeru Gimnazije Veljko Petrović. Gimnazija će, uz gore pomenuto, imati mogućnost da upiše 24 svršena osnovca na prirodno-matematički smer, odnosno 18 na društveno jezički.
Srednja poljoprivredno-prehrambena škola je nakon prvog upisnog roka popunila većinu novih razreda. Đacima, koji su položili prijemni ispit, na raspolaganju je još 19 mesta na smeru prehrambeni tehničar, odnosno osam za zanimanje poljoprivredni tehničar. Srednja škola „Sveti Sava” može primiti jednog učenika zainteresovanog za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju, 14 modelara obuće, odnosno 15 tehničara za zaštitu životne sredine. Srednja tehnička škola raspolaže sa 14 slobodnih mesta. Nedostaje četiri učenika na smeru energetičar elektrotehnike, te po pet tehničara mehatronike i mašinski tehničar motornih vozila.
Najuspešnija osnovna škola na teritoriji grada, po podacima Ministarstva prosvete, je OŠ Kiš Ferenc iz Telečke čiji su učenici u proseku imali 54,5 bodova po uspehu, odnosno skoro 23 na završnom ispitu. Učinak od preko 20 bodova na „prijemnom” imali su još u OŠ Ognjen Prica Kolut, Ivan Goran Kovačić (Stanišić) te gradske škole Nikola Vukićević, Ivo Lola Ribar, Bratstvo jedinstvo, Dositej Obradović i ŠOSO Vuk Karadžić. Najslabije prosečne rezultate na završnom ispitu, ispod 17 bodova, imali su osnovci u Bezdanu, Aleksa Šantiću i Doroslovu.
savamajstor @ Sre, 10.07.2019. 06:06
aleksa šantić bezdan doroslovo gimnazija veljko petrović kolut ministarstvo prosvete obrazovanje oš bratstvo jedinstvo oš dositej obradović oš ivan goran kovačić oš ivo lola ribar oš kiš ferenc oš nikola vukičević oš ognjen prica osnovne škole sela sombor sošo vuk karadžić srednje škole stanišić telečka završni ispit
• Deca iz Kišpešta do nedelje u Somboru

Nastavlja se saradnja Sombora sa bratskom opštinom Kišpešt u Mađarskoj.

Foto 36089 Petnaestoro učenika uzrasta 16 do 18 godina i dve nastavnice iz Gimnazije u Kišpeštu boraviće do kraja nedelje u Somboru, u okviru dugogodišnje razmene učenika i druženja mladih. Gostima iz Kišpešta će tokom desetodnevnog boravka biti organizovan program tokom kojeg će imati priliku da upoznaju Sombor i okolinu. Posetiće kamp Crvenog krsta, Dida Hornjakov salaš, ploviti Velikim bačkim kanalom, obići Suboticu i SRP Gornje Podunavlje. Planirano je i njihovo učešće u brojnim pratećim aktivnostima. Inače, gimnazijalci iz gradske opštine Budimpešte će zvanično biti gosti somborske OŠ Bratstvo jedinstvo.
Gradonačelnica Dušanka Golubović je na prijemu za učenike iz Kišpešta rekla da je cilj, kao i tokom prethodnih razmena, da se deca druže, upoznaju specifičnosti države i grada domaćina i da se na taj način uče prihvatanju različitosti i toleranciji. Ona je podsetila i da će učenici iz Sombora imati priliku da se upoznaju sa decom iz Mađarske, da tamo provedu svoje slobodno vreme, ali i da učestvuju u organizovanim aktivnostima u kojima svi zajedno mogu mnogo toga da nauče. Prijemu gostiju iz Mađarske, u Županiji, prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnice Atila Pribila. Upoznao je učenike i nastavnike sa istorijom zgrade i slike Bitka kod Sente.
savamajstor @ Sre, 03.07.2019. 02:48
atila pribila bitka kod sente društvo dušanka golubović gradonačelnica kispest obrazovanje oš bratstvo jedinstvo pomoćnik gradonačelnice razmena učenika sombor županija
• Somborski projekti predstavljeni na konfenerciji

Reprezentativno udruženje u kulturi Bazaart organizovalo je petu naučno-stručnu konferenciju „Vaspitavati kulturom: Ka društvu u kom su vrednosti važne”.

Foto 36075 Konferencija je imala zadatak da ukaže na potrebe i mogućnosti za saradnju među resorima kulture i prosvete, s fokusom na značaju saradnje za vaspitavanje mladih generacija i time konsolidaciju sistema vrednosti u društvu. Gradski većnik za kulturu i obrazovanje Nemanja sarač, učestvovao je na panelu „Saradnja kulture i prosvete uređena na nivou lokalnih samouprava”. Predstavio je ključne gradske projekte u oblastima kulture i obrazovanja među kojima su Palata kulture i Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. - Izražavam zahvalnost organizatorima zbog činjenice da su kao primere dobre prakse prepoznali brojne aktivnosti grada Sombora u oblastima kulture i obrazovanja. Kultura i obrazovanje su istorija, sadašnjost i budućnost Sombora. Naša posvećenost liderstvu u njima izražena je podrškom u vidu budžetskih sredstava, ali i brojnim manifestacijama, priznanjima i stipendijama. Nikad ne gubimo iz vida da su uspesi bazirani na ljudima. Ulaganja u kulturu i obrazovanje su u svakom smislu najisplativija - rekao je Sarač.
Organizacioni odbor konferencije je kao primer dobre prakse, prepoznao i radionicu „Muzej u koferu” Gradskog muzeja Sombor, koju vodi Nevena Živadinović Kusonić, kustos pedagog. Ona predstavlja predstavlja aktivnu saradnju škole i muzeja, uz posredstvo lokalne samouprave i KC Laza Kostić. Radionica je uspešno izvedena u svim somborskim i seoskim osnovnim školama. Organizovano gostovanje muzeja u školskom prostoru gde se u društvu muzejskog pedagoga kroz igru učenici upoznaju sa muzejskim eksponatima i njihovom namenom. Radionica je usklađena sa nastavnim planom i dovela je, kako kažu nadležni, do pojačanog interesovanja učenika za muzej i muzejsku delatnost. Učenici škola učesnica organizovano su posetili GMS, obišli stalnu muzejsku postavku i bili deo kreativnih radionica.
Među zapažene svrstan još jedan somborski poduhvat, konkretno projekat „Nastavnice, kada ćemo opet virtuelno da se šetamo muzejima i galerijama?”, Marijane Bugarski, nastavnice TiT i TIO u ŠOSO Vuk Karadžić. Ona je u prethodnoj školskoj godini za svoje đake organizovala video konferencije - časove putem skajpa (Skype) zuma (Zoom), bazirane na saradnji sa kustosima iz muzeja i galerija širom Srbije. Kustosi su tokom video-konferencije šetali kroz prostorije muzeja ili galerija snimajući postavke mobilnim telefonima. Video materijalu dodali su prezentacije prilagođene učenicima sa smetnjama i poteškoćama u razvoju. Pored matične škole ŠOSO Vuk Karadžić tokom trajanja projekta uključila se predškolska ustanova Vera Gucunja i neke od osnovnih škola sa teritorije zapadnobačkog okruga, odnosno škola iz Baje (Mađarska). Putem video konferencija učesnici su imali prilike da vide Narodni muzej Niš, Logor Crveni krst i postavku Srednjevekovno oružje, predavanje arhitektkinje Dragane Kojić iz Novog Sada, Centar za zemljanu arhitekturu, Muzej nauke i tehnike, Istorijski muzej, Galeriju Matice srpske, Prirodnjački muzej „Pazi, otrovno!”, Narodni muzej Toplice (Prokuplje). Organizovana je i video-konferencije iz bratske škole iz Baje. Projekat je otišao i korak dalje, obzirom da su pojedini kustosi, boravili u Somboru i uživo proveli učenike virtuelnim turama sa sajta. Naglašeno je i da je putem video-konferencijom ove godine, po prvi put, upriličen prenos priredbu povodom Dana ŠOSO Buk Karadžić u Somboru. Kako je navedeno, sadržajnim video-konferencijama učesnici su saznali nešto više o prošlosti naših naroda, razvijali su estetske kriterijume, sticali su nova iskustva i znanja, te uspostavili međusobnu komunikaciju. Ideja o inovativnom načinu nastave dobila je pozitivne kritike i dogovoren je nastavak saradnje, sa ciljem očuvanja kulturne i istorijske baštine Srbije.
savamajstor @ Uto, 02.07.2019. 05:21
centar za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u obrazovanju gradski muzej gradski većnik za kulturu kc laza kostić konferencija „vaspitavati kulturom: ka društvu u kom su vrednosti važne” kultura marijana bugarski muzej u koferu nastavnice, kada ćemo opet virtuelno da se šetamo muzejima i galerijama? nemanja sarač nevena žiadinović kusonić obrazovanje osnovne škole palata kulture sombor sošo vuk karadžić
• Slabo interesovanje srednjoškolaca

Prijave za upis na Pedagoški fakultet u Somboru podnelo je svega 62 svršena srednjoškolca.

Foto 25200Konkursom za upis studenata u školsku 2019/20 godinu, na četiri smera, raspoloživo je bilo 160 slobodnih mesta, 112 budžetskih i 48 samofinansirajućih. Po okončanju postupka prijavljivanja, jasno je da će nakon prvog upisnog roka nepopunjeno ostati gotovo dve trećine mesta. Najveće interesovanje ove godine vlada za smer diplomirani vaspitač. Prijavljen je 21 srednjoškolac na smer koji je trebalo da primi 35 brucoša. Dokumentaciju za osnovni smer somborska visokoobrazovane ustanove, diplomirani učitelj, podnelo je svega 32 kandidata. Konkursom je predviđen upis 80 studenata, 47 o trošku budžeta. Preostala dva smera na Pedagoškom fakultetu u Somboru zainteresovala su samo devet doskorašnjih učenika. Upućeno je šest prijava za osnovne studije - diplomirani dizajner medija, odnosno tri za diplomirani bibliotekar informatičar. Bilo je otvoreno ukupno 45 mesta.
Prijemni ispit na Pedagoškom fakultetu počinje u ponedeljak, 1. jula, prethodnim proverama fizičke, muzičke i govorne sposobnosti za smerove diplomirani učitelj i diplomirani vaspitač. Testovi iz maternjeg jezika, književnosti i opšte informisanosti, odnosno informatike i računarstva planirani su za 3. jul. Prelimirna rang lista biće objavljena u petak, 5. jula.
savamajstor @ Pet, 28.06.2019. 04:06
diplomirani bibliotekar - informatičar diplomirani dizajner medija u obrazovanju diplomirani učitelj diplomirani vaspitač obrazovanje pedagoški fakultet školska 2019/20 sombor upis
• Zgrada škole u Nenadiću potpuno propala

Preti urušavanje nekadašnje školske zgrade u Nenadiću.

Foto 36045Foto 36042 Nebriga i nemar učinili su svoje. Zgrada propada iz dana u dan i samo pitanje kad će potpuno pasti krov posle čega sledi i potpuno urušavanje zidova. Domar, koji tamo stanuje je nemoćan i nije u stanju da se bez pomoći brine čak ni o najosnovnijem. - Škola ima svoju priču i legendu. Više o njoj se može naći i u najnovijoj knjizi o Nenadiću. Mislim da se mora reći da je jedan od njenih učenika bio i čuveni profesor Ljubomir Madžar, ekspert u jednoj od predhodnih Vlada Srbije - kaže naš verni saradnik Vinko Janković. Podseća i da je prvi učitelj u ovoj školi bio fudbaler Radničkog ili ondašnjeg Sporta, Franja Pavlertić.
Vinko Janković je priču o školi u Nenadiću uobličio u svoj blog „Majkini divani - Sićanja”. Školskih dana prisetila se Marija Firanj koja je bila učenica u prvim posleratnim godinama.

Škula
Tila sam već ić leć, bilo je frtalj osam, kad čujem niko zove. Ana komšinica. - Ajte, pomagajte - kaže. Triba joj prominit dvi iljade, usitno. Ako bi imala bar dvi po petsto. Sutra će joj doć dica iz varoši, ovi dvoje najmlađi, doniće ocene, pa ji majka triba nagradit, priće s peticom.
Ona zna da ja uvik imam sitni. Imala sam i sad, prominila je. Divanile smo malo o, dici i škuli. Žuri, mora brzo kući, ima posla. Kad sam ja očla leć, študiram do nikog doba. Pa i ja sam išla u škulu. Al je to davno bilo, baš u vrime drugog svetskog rata. Ja sam svršila pet razreda ode u salaši, a babo mi nije dao dalje da iđem, morala sam čuvat svinje i krave, nije imo ko. Naučila sam čitat i pisat i sve što smo onda učili, nije to bilo ko sad što dica uče. Sićam se, imala sam torbu od vune, onako priko ramena, što je moja mama tkala. Nismo imali mi ni tako puno knjiga i svesaka ko što sad dica imadu. Morali smo slušat učitelja i učiteljicu, i ako kogod nije bio dobar, moro je ić u ćošu. Kad nas puštaju kući posle škule, sićam se, učiteljica prvo pušta muške, pa malo posli, nas ženske. Jel muški se vuraju i čikaju. Ne smidu u škuli, već kad izađemo, na prugi, jel nismo išli drumom, već prugom. Baćo i Stipan čokolada su bili glavni tukači. Izvuku kaiš iz pantalona, i onda s otim pređicama po nama ženskima. A mi, biž.
Brzo je to prošlo, ta moja škula. Sićam se kad je prošo litnji raspust u jesen, dica iđu u škulu, Margita Kuštrina, Kata Lajčina, a ja moram za kravama. Ja tako drečim i sakrivam se da me ne vide, sramota me, i patim. Kadgod isplačem cilo prije podne. Zašto ja ne idjem u škulu? Samo se to pitam.
Nisam bila sama, bilo je još dice što su služili kod gazda i ja sa njima tiram krave čak onamo pod Gakovo. Išli smo skroz do Melherovog salaša. Krave pasu, i tako do podna, pa natrag na užnu. Svinje smo čuvali na strnjiki, posli kosidbe. Ako bi išla dalje u škulu, onda bi sedmi i osmi išla u varoš, možda i u kaku sridnju, nisam ja bila rđav đak. Da sam imala više škule, možda ne bi ostala na salašu. Samo je dragi Bog tio da vako bude. Božja volja, što bi se reklo.
savamajstor @ Čet, 27.06.2019. 08:00
franja pavlertić ljubomir madžar marija firanj nenadić obrazovanje osnovna škola salaši škula sombor
<<>>
12345
. . .
117