Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Predstavljen energetski pregled Monoštora

RES fondacija je predstavnicima grada i Bačkog Monoštora, upriličila prezentaciju pod nazivom „Dobra energija na sedam Dunava” na temu upotrebe energije iz obnovljivih izvora u tom selu.

Foto 36795 Predstavnici RES fondacije i njihovi stručni saradnici predstavili su rezultate energetskog pregleda, procene solarnog potencijala krovova u Bačkom Monoštoru, katastar javne rasvete, energetsku kartu Doma kulture, kao i mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti i stvaranje električne energije iz alternativnih izvora. Tokom sastanka prezentovali su i poslovni model stvaranja energetske zadruge i osnivanja solarne elektrane na primeru naseljenog mesta Križevci (Hrvatska).
Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković je na skupu rekao da je Bački Monoštor jedno od naseljenih mesta koje je ovaj potencijal korišćenja energije iz obnovljivih izvora prepoznalo i zahvalio se na izradi katastra javne rasvete. Naglasio je da se time pokazuje koliko bi iznosile potrebne investicije za prelazak na obnovljive izvore energije i kolike bi se uštede postigle takvom promenom u ovom naseljenom mestu.
savamajstor @ Sre, 06.11.2019. 10:00
bački monoštor dobra energija na sedam dunava društvo energetske karta energetski pregled katastar javne rasvete obnovljivi izvori energije res fondacija sela sombor
• Učenicima o energetskoj efikasnosti

Dan energetske efikasnosti obeležava se 5. marta, a tim povodom dan kasnije, 6. marta, u Srednjoj tehničkoj školi biće održano nekoliko predavanja i radionica na tu temu.

Foto 8805Nastavnica Srednje tehničke škole Ljilja Davidov već treću godinu za redom organizuje tribine i predavanja iz ekologije, naročito o efikasnom korišćenju energije, sa ciljem širenja svesti kod mladih o neophodnosti promene odnosa prema prirodi.
Pored saradnje sa nastavnicima iz Srednje tehničke škole, ova aktivnost se realizuje i sa osnovnim školama, organizacijama i udruženjima na lokalnom, regionalnom i pokrajinskom nivou. Ove godine će predavanja biti održana u ponedeljak, 6. marta od 12 do 14 časova u 3. zgradi Srednje tehničke škole na uglu Venca vojvode Radomira Putnika i ulice Petra Drapšina.
Ove godine je uspostavljena saradnja sa Agencijom za energetiku Grada Novog Sada, čiji će direktor doc. dr Aleksandar Ašonja održati dva predavanja: Energetska efikasnost na nivou opština i Obnovljivi izvori energije u Srbiji. Predstavnici nekih fakulteta i visokih škola, te dipl. inž Marijeta Štampfer iz JKP „Čistoća” prirediće prezentacije svojih aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti.
triletrip @ Pet, 03.03.2017. 01:42
dan energetske efikasnosti društvo energetska efikasnost ljilja davidov obnovljivi izvori energije obrazovanje sombor srednja tehnička škola
• Solarna energija - investicija za budućnost

Ulaganje u solarnu energiju u Srbiji trenutno se dugo otplaćuje, jer je cena električne energije veoma niska, ali to će se kroz nekoliko godina sigurno promeniti.

Foto 26711 Cena električne energije u Srbiji je u rangu najnižih u Evropi, što ne deluje podsticajno na razvoj korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora, poput solarne energije. Ovo naravno ne znači da se ulaganje u solarne elektrane ne isplati, samo što se za otplatu investicije u ovom trenutku mora čekati oko 25-30 godina.
- Jačina solarnih panela se meri u Watt/pik-ovima, koji pokazuju koliko vati struje proizvodi jedan panel u apsolutno idealnim okolnostima. Standardni paneli na tržištu imaju obično kapacitet od 185Wp do 270Wp po komadu – najpopularniji u zapadnoj Evropi su trenutno od 245-260Wp. Koliko će ti paneli stvarno struje proizvesti zavisi od geografije, odnosno od toga koliko sunčanih dana ima godišnje na mestu na kojima su instalirani i kolika je njihova snaga (npr. snaga sunca na Severnom polu je mnogo manja nego npr u Sahari iako sunce sija 6 meseci non-stop). U proseku sistem od 1000 Watt/piek (recimo 4 prosečna panela) će na Balkanu napraviti između 1060 i 1100 kWh godišnje. Prosečno četvoročlano domaćinstvo u Srbiji troši 4000 kWh godišnje (što je mnogo – u Holandiji je to 3500kWh), a to znači da im je potreban solarni sistem koji će biti 4000Wp snage (to je 16 solarnih panela od po 250Wp) - ispričao je za časopis Biznis i finansije Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkeys. Prema njegovom mišljenju u Srbiji je trnutno mnogo važnije obratiti pažnju na energetsku efikasnost, jer se štednja energije mnogo više isplati. To znači da dobro treba izolovati kuće i stanove od gubitka toplote i racionalno koristiti električnu energiju u domaćinstvu: zameniti klasične sijalice npr. LED svetlima, koristiti poklopce posuđa prilikom kuvanja, električne uređaje za grejanje i hlađenje koristiti razumno, itd.
Prema rečima Saše Svitlice očekuje se da u narednim godinama i oprema za kućne solarne elektrane bude sve jeftinija, jer je sve više proizvođača na Dalekom istoku. Već postoje i skuplji, ali za montažu i upotrebu jednostavniji uređaji, koji funkcionišu na principu „plug & play” - samo se priključe na kućnu instalaciju i besplatna energija je na raspolaganju.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike - projekat sufinansira: Ministarstvo kulture i informisanja | triletrip @ Pon, 14.12.2015. 02:29
društvo obnovljivi izvori energije solarna energija sombor zelena energija
• Vetrenjače isplative na rubovima Telečke visoravni?! (1)

Pre nekoliko dana na teritoriji Zapadnobačkog okruga, otvoren je prvi ozbiljan vetropark u Srbiji. Višemilionsko ulaganje u kulskom ataru dokazalo je tezu stručnjaka da je vetar sa Telečke visoravni „dovoljno kvalitetan” za isplativu proizvodnju energije.

Foto 26510 Vetar je u ozbiljnim državama nezaobilazni „energent”. Međutim, kao i obično to se ni izbliza ne može reći za Srbiju, koja do danas nije uradila čak ni osnovno istraživanje potencijala vetra. Donekle, taj nedostatak uspevaju da isprave lokalne meteorološke stanice, u čijim podacima se očitavaju precizne, no ne i dovoljno kvalitetne informacije. Manjak podataka delom je nadomešten kroz studiju „Atlas vetrova Vojvodine” koji je 2008. godine objavio Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine. Nažalost, ni u tom poduhvatu nisu izvršena ozbiljna istraživanja i analize. Ipak, zahvaljujući pojedinim merenjima prikupljene su konkretnije informacije na osnovu kojih je izvršena osnovna kategorizacija područja pogodnih za gradnju vetroparkova. - Prethodnim istraživanjima pokazano je da u Republici Srbiji postoje pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora, na kojima bi se u perspektivi moglo instalirati oko 1.300 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta i godišnje proizvesti oko 2.300 GWh električne energije, dovoljno za zadovoljenje godišnjih potreba nekoliko gradova Srbije. Najpogodnije lokacije za korišćenje energije vetra su: Istočni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh, zatim Zlatibor, Kopaonik, Divčibare, te poslednji ujedno i površinski najznačajnije područje - Panonska nizija. Kako je navedeno u Atlasu, prostire se severno od Dunava i Save i podeljena je, po intezitetu vetra, na pet područja. - Ova oblast pokriva oko 2.000 km2 i uglavnom je pogodna za izgradnju vetrogeneratora. Dodatne pogodnosti čine izgrađena putna infrastruktura, razvijhena električna mreža i blizina velikih centara potrošnje električne energije. Veruje se da u ovoj oblasti mogu biti instalirani veći kapaciteti vetrogeneratora - piše između ostalog u studiji Pokrajinskog sekretarijata. „Atlas vetrova Vojvodine” je teritoriju Zapadnobačkog okruga prepoznao kao odgovorajuće područje za korišćenje energije vetra. Izuzetan potencijal ima opština Kula, međutim investicija u vetrogeneratore bi se isplatila i u delu odžačkog odnosno somborskog reona. Pretpostavlja se da bi na našem području rentabilne lokacije za ulaganja bili rubovi lesne zaravni oko Telečke, Kljajićeva, Čonoplje, Svetozar Miletića, do Alekse Šantić. Nažalost, za ovaj teren, ne postoje ni minimalne analize isplativosti ulaganja u energiju vetra, a poslednji raspoloživi podaci, izuzimajući dnevna očitavanja meteorološke službe, datiraju od pre sedam godina. Energija vetra nije ozbiljnije shvaćena ni u strateškim dokumentima grada Sombora.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike | savamajstor @ Uto, 24.11.2015. 00:57
aleksa šantić atlas vetrova vojvodine čonoplja kljajićevo obnovljivi izvori energije opština kula panonska nizija privreda sela sombor svetozar miletić telečka vetrogeneratori zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike
• Gerontološki prelazi na grejanje biomasom

Gerontološkom centru Sombor odobrena su sredstva za ugradnju kotlova za grejanje na biomasu.

Foto 4508U Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine danas su potpisani ugovori za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase u ustanovama socijalne zaštite, čiji je osnivač AP Vojvodina. Sredstva namenjena realizaciji ovih projekata iznose više od 39 miliona dinara, a koristiće ih Gerontološki centri u Somboru i Subotici.
- Ovim projektima započeli smo realizaciju jednog od ciljeva Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, a to je zamena uvoznog fosilnog goriva domaćim resursom kao energentom, što dovodi do višestrukih ekonomskih efekata – smanjenja finansijskih sredstava za nabavku energenta u proizvodnji toplotne energije, a takođe i stvaranje domaćeg tržišta za potrošnju biomase kao energenta za proizvodnju toplotne energije, naglasila je Nataša Pavićević Bajić i objasnila da je sve ovo osnov za razvoj jedne mlade industrijske grane, kao i osnov za povećanje profitabilnosti proizvodnje.
triletrip @ Čet, 12.12.2013. 14:47
biomasa društvo fosilna goriva gerontološki centar kotao obnovljivi izvori energije pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine socijalna zaštita sombor
>>
12