U akciji „Mesto koje volim” banke „Intesa” somborski Štrand našao se u deset kandidata za obnovu.

Sombor je u akciji „Mesto koje volim” imao šest nominovanih lokacija: Fernbahov dvorac kod Aleksa Šantića, zgradu nekadašnjeg mlina u Karađorđevoj ulici, zgradu Zavoda za javno zdravlje, vodotoranj na Železničkoj stanici, Evangelističku crkvu i Štrand. Građani su do 30. septembra nominovali mesta za koja smatraju da im je potrebna obnova, a nakon toga stručna komisija u sastavu: direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vera Pavlović Lončarski, istoričarka umetnosti Irina Subotić, reditelj Gorčin Stojanović, pisac, prevodilac i urednik Vladimir Arsenijević i direktorka Sektora za marketing i komunikacije Banke Inteza Maja Kolar, odabrala je deset mesta - kandidata za obnovu. Na toj listi našao se somborski Štrand, izgrađen tridesetih godina prošlog veka, na obali ne manje istorijski važnog Velikg bačkog kanala. Na tom mestu su ostvareni i počeci vaterpola na tlu nekadašnje Jugoslavije: prva utakmica odigrana je davne 1907. godine, kada je u okviru Somborskog sportskog društva osnovan vaterpolo klub. Sombor je 1911. godine bio domaćin prvenstva Južne Ugarske, a dve godine kasnije somborski klub postao je i prvak tog takmičenja. Dvadesetih godina prošlog veka somborski vaterpolisti osvojili su i tri titule prvaka države, tada već Jugoslavije. Glasanje za tri mesta koja će biti obnovljena o trošku banke „Inteza” traje do 30. novembra. Somborski Štrand je za sada na odličnom drugom mestu, a da tako i ostane i ovo istorijsko mesto značajno za sport bude obnovljeno glasajte na veb sajtu akcije „Mesto koje volim”.

Dvorci i letnjikovci nekadašnjih veleposednika u Vojvodini su opljačkani i uništeni posle nacionalizacije kada je „brigu” o njima preuzela država i dala ih na „samoupravljanje”.

Takva sudbina zadesila je i dvorac porodice Fernbach u ataru Aleksa Šantića, koji danas nije ništa drugo do obična ruševina. Dvorac je građen 1906 - 07. godine, a okruživao ga je park zasađen u engleskom stilu. Danas, naravno, ni od parka nema ništa, drva su posečena, okolinom je zavladalo obično šiblje. U okolini Sombora ima nekoliko takvih objekata, koji zaslužuju obnovu (u Rastini, Riđici, Svetozaru Miletiću, Bačkom Monoštoru...). „To mogu biti objekti ugostiteljsko-turističkog sadržaja, jer su kompleksi u atarima zatvorene, samoodržive celine koje mogu same sebe da izdržavaju i održavaju. Posebnu vrednost i privlačnost čini njihovo jedinstvo sa prirodom i uređenim okruženjem koje obezbeđuje mir i izolovanost od užurbanosti i stresne prirode života u gradovima. Oni mogu, u to sam ubeđen, i najviše da doprinesu opštem razvoju turizma Vojvodine i Srbije jer predstavljaju najatraktivnije objekte i celine.” - izjavio je za SOinfo.org Radomir Jovelić Višerov iz Centra za dvorce Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice. Ova sremačka organizacija ubrzano radi na okupljanju  radne grupe, koju će činiti stručnjaci iz raznih oblasti, koja će uraditi predlog nacionalnog projekta obnove i revitalizacije najvrednijih dvoraca i letnjikovaca. Kako Radomir Jovelić Višerov ističe, „pod hitno treba da se pronađu potencijalni vlasnici i inicijalna sredstva za njihovu obnovu, bilo dotacijama države, konkurisanjem kod fondova Evropske Unije, privrednih subjekata u zemlji....”. U Vojvodini ima 67 dvoraca, od kojih su četiri kulturna dobra od izuzetnog značaja, 21 je kulturno dobro od velikog, tri su značajna kulturna dobra, a više od 20 su samo evidentirana kulturna dobra, dok neki još čekaju taj status.