Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Lexington bend za 270. godišnjicu slobodnog i kraljevskog grada

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za suorganizaciju nastupa Lexington benda za Dan grada, odnosno 270. godišnjicu dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada u Habsburškoj monarhiji.

Foto 7436Prema konkursnoj dokumentaciji koncert Lexington benda je zakazan za petak, 15. februar, iako se Dan grada pada na nedelju, 17. februar. Zanimljivo je da će Lexington bend dan pred koncert u Somboru nastupiti na SPENS-u u Novom, povodom Dana zaljubljenih, a iz našeg grada će otputovati za Minhen, gde nastupaju u subotu, 16. februara. Iz konkursne dokumentacije se vidi da će koncert za Dan grada početi u 21 čas i da predviđeno trajanje 90 minuta. - Suorganizacija podrazumeva obezbeđivanje dolaska i nastupa navedenog kompletnog benda u naznačeno vreme, tehničku podršku u produkciji koncerta (obezbeđivanje i postavljanje bine, rasvete i ozvučenja neophodnih za kompetnu produkciju), obezbeđenje smeštaja i ishrane za izvođače programa i ekipe koja obezbeđuje tehničku podršku benda. Organizator koncerta je Grad Sombor i on preuzima obavezu prijavljivanja javnog skupa, kao i obavezu obezbeđivanja javnog reda i mira - navodi se u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke. Rok za podnošenje ponuda je 13. februar, a istog dana će biti održano i otvaranje ponuda, što manje-više govori da je rezultat javne nabavke verovatno već poznat, jer je opšte poznato da se bina i ozvučenje ne iznajmljuju danas za sutra. Za očekivati je da će biti i drugih programa povodom Dana grada, kulturnijih i dostojnijih, kao što je i ranije bilo, ali je sigurno da popularnoj „kulturi” poput ove, povodom tog datuma, nema mesta.
Možda važnije od nastupa Lexington benda je i da gradske vlasti, počev od ove aktuelne, pa unazad, gotovo od kada se Dan grada obeležava, pokazuju neverovatan neukus organizacijom ovakvih koncerata. Imali smo ranijih godina i izvesne trubače, i ko zna koga sve ne - za proslavu dana kada su građani Sombora praktično kupili sebi slobodu da uređuju svoj grad po sopstvenoj želji i potrebama, zaduživši se doslovno do guše, celokupnom ličnom i gradskom imovinom! Tada, 1749. godine, to je bio hrabar potez dostojan divljenja, pa bi taj dan tako i trebalo da se obeležava. Jer, taj dan je Somboru doneo privredni, kulturni, pa i naučni razvoj. Posle toga je nastala NORMA, Istorijsko društvo Bačko-bodroške županije, Srpska i Mađarska čitaonica, Gimnazija i druge građanske škole, gradske službe, lokalna samouprava, biblioteka, i brojne druge ustanove koje žive i danas u drugom, savremenom obliku. Zbog toga Dan grada treba da znači otvorena vrata ustanova kulture i umetnosti, crkava, zbog toga treba da se cvećem i zastavama okite spomenici znamenitih Somboraca poput Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Ernesta Bošnjaka, Laze Kostića, Janoša Hercega, večna počivališta gradonačelnika poput Benea Čihaša, velikih župana Bačko-bodroške županije, umetnika, sportista... Toga dana građanima treba pokazati šta je Somboru doneo taj 17. februar, izlažući retke dokumente, predmete, pa što da ne, organizovanjem defilea u onovremenoj odeći. U svakom slučaju 17. februar ne bi smeo da bude dan jeftine zabave, koji političari koriste za učvršćivanje svoje vlasti po principu „hleba i igara”. Taj deo treba ostaviti za manifestacije poput Somborskog leta, kada im je prilika i vreme. Organizacija manifestacija povodom Dana grada mora se predati ljudima kojima je istorija i kultura posao. Potpuno je nejasno kako i zašto je izbor pao baš na Lexington bend, imaju li ti ljudi (ili ta osoba) ime i prezime, koji i kakvi kriterijumi su presudili, ako je kriterijuma uopšte bilo, osim da se nekome taj bend baš-baš dopada.
triletrip @ Sre, 06.02.2019. 10:00
17. februar čihaš bene dan grada ernest bošnjak istorijsko društvo bačko bodroške županije janoš herceg laza kostić lexington bend mađarska čitaonica milan konjović norma sombor srpska čitaonica status slobodnog i kraljevskog grada veljko petrović
• Obrazovanje učitelja - 240 godina somborske Norme

Svečanom akademijom i premijernom predstavom u somborskom pozorištu, Pedagoški fakultet proslavio je 15. novembar, dan kada je 1778. godine Avram Mrazović utemeljio školu za obrazovanje učitelja Norma u Somboru.

Foto 34519Foto 34517 Obeležavanje izuzetnog jubileja otvorio je hor Pedagoškog fakulteta, dirigentkinja Biljana Jeremić, izvođenjem studentske himne Gaudeamus igitur. - Jubilej obrazovanja srpskih učitelja u Somboru okreće nas u pravcu tragova, koji vode korenima našeg duhovnog i nacionalnog identiteta, te da je i na nivou Evrope mali broj naroda koji baštine kontinuitet institucija i obrazovnog ognjišta nacije, koje tako vešto spajaju tradicionalno i moderno biće poput somborskog pedagoškog učilišta vojvođanski Srba - rekao je okupljenima pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević. Slavljenike i goste u ime SANU, pozdravio je akademik Miro Vuksanović, podsetivši na reči književnika Veljka Petrovića o somborskoj Srpskoj učiteljskoj školi – Preparandiji, kao i na znamenite đake i nastavnike Norme i Preparandije, koji su, tokom prethodna skoro dva i po stoleća, ostavili dubok trag u kulturnoj, naučnoj, prosvetnoj i duhovnoj povesnici našeg naroda. Domaćin, Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru preneo je da sa učiteljem počinje svaki naš put ka znanju, obrazovanju, slobodi i humanitetu, pozvavši da učinimo sve kako bi se somborski Pedagoški fakultet održao i nastavio da se razvija, da se ne bi uzaludnim pokazao plemenit trud, dug punih 240 godina. - Datum osnivanja somborske Norme jedan od najvažnijih u istoriji grada - rekla je gradonačelnica Dušanka Golubovi, podsećajući na to koliki značaj i ulogu imaju obrazovanje i nauka za razvoj neke zajednice i društva. Gradonačelnica je naglasila da je znanje najveći kapital, a ulaganje u obrazovanje najveća i najznačajnija investicija, te se mora biti svestan i činjenice da se nauka i obrazovanje razvijaju, a da u njima ostaju i opstaju samo oni koji su prvi, jedini i najbolji. - Tradicija duga 240 godina predstavlja ujedno i našu obavezu da sačuvamo Pedagoški fakultet i da sačuvamo visoko obrazovanje u Somboru, ali i da ponovo postanemo centar obrazovanja i nauke time što ćemo ponuditi ono što je inovativno i što je drugačije od svega što se u Vojvodini, Srbiji, pa i šire nudi - ispričala je Dušanka Golubović. Gradonačelnica je potom sa prof. dr Željkom Vučkovićem potpisala sporazuma o saradnji između grada i fakulteta. Povodom 240 godina Norme premijerno je izvedena predstavu „Mrazović – didaktička antidrama” Milivoja Mlađenovića. Uloge u ovom delu podelili su studenti i profesori Pedagoškog fakulteta i pojedini članovi glumačkog ansambla somborskog pozorišta.
Škole Norma Avrama Mrazovića, sa prvim tečajevima za obrazovanje i osposobljavanje srpskih učitelja, utemeljena je 1778. godine. Nasledila ju je Preparandija, prva Srpska učiteljska škola, osnovana 1812. godine u Sentandreji, koja je samo četiri godsine kasnije, 1816. godine preseljena u Sombor, gde se „zadržala” duže od dva stoleća.
savamajstor @ Sub, 17.11.2018. 02:18
240 godina avram mrazović biljana jeremić doc. dr milivoje mlađenović dušanka golubović miro vuksanović mrazović - didaktička antidrama norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija prof. dr željko vučković prof. dr zoran milošević sanu sombor
• Marković: Učitelji su bili istaknuti intelektualci

Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme.

Foto 33586 Događaj je upriličen u spomen-sobi Norme i Preparandije, a govorili su dekan somborskog Pedagoškog fakulteta profesor dr Željko Vučković i profesor dr Saša Marković. Vučković je podsetio da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića, 1. maja 1778. godine osnovana Norma, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. - Istorija naše škole od Mrazovićeve „Norme”, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može se sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja - rekao je dekan somborskog fakulteta ističući da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. - Ako se uzme u obzir činjenica da su Norma i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je Norma u temelju novosadskog Univerziteta - zaključio je profesor Vučković. Dekan je predočio i plan aktivnosti planiranih povodom proslave ovog jubileja. Najavio je da će u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, da će Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme”, kao i da će biti održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta. Predočio je da će na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada da će jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu biti održana na Pedagoškom fakultetu, a da će profosor Saša Marković pripremiti monografiju posvećenu Normi. Vučković je otkrio i da će 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.
Saša Marković je u svom izlaganju dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva Norma, i podsetio na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja, o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. - Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je Norma - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja - rekao je Marković, naglasivši da je Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku. - Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. Norma se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija - podsetio je profesor Marković. Tokom početnih godina rada, u Normi su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam - naglasio je prof. dr Saša Marković.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Čet, 10.05.2018. 02:10
akademija umetnosti avram mrazović dositej obradović međunarodni festival nauke u novom sadu monografija norma obrazovanje pedagoški fakultet preparandija prof. dr saša marković prof. dr željko vučković rektorat novosadskog univerziteta sent andreja sombor spomen soba teodor janković učitelji
• Tribina povodom 240 godina Norme

Pre 240 godina, 1. maja 1778. godine, Avram Mrazović je u Somboru pokrenuo prvu školu za obrazovanje srpskih učitelja.

Foto 370Foto 468Povodom 240. godišnjice Norme, u utorak, 8. maja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, koji se smatra naslednikom prve učiteljske škole u Srba, biće održana javna tribina. Tom prilikom publici će se obratiti dekan Pedagoškog fakulteta prof. dr Željko Vučković i prof. dr Saša Marković. Javna tribina će biti održana u spomen sobi Norme i Preparandije u zgradi Pedagoškog fakulteta.
Ukazom carice Marije Terezije od 29. novembra 1777. mladi Avram Mrazović postavljen je za vrhovnog nadzornika svih pravoslavnih škola u Pečujskom školskom okrugu, kome su pripadale sve srpske škole u Bačkoj i Baranji, odnosno u Bačkoj, Bodroškoj, Tolnajskoj i Baranjskoj županiji. Istovremeno, Mrazović je bio imenovan i za upravitelja svih centralnih škola tog okruga. Birajući između Novog Sada i Sombora, za svoje sedište je odabrao rodni grad, gde je 1. maja 1778. godine pokrenuo Normu, odnosno dvorazrednu, a uskoro trorazrednu narodnu gradsku školu sa, ispočetka, tromesečnim tečajevima za obrazovanje i stručno osposobljavanje srpskih učitelja. Već od novembra 1778. godine u Normi su uvedeni i redovni dvogodišnji tečajevi koje su pohađali i srpski učiteljski kandidati, uglavnom sa područja Bačke i Baranje.
Kao školski nadzornik za široko područje Bačke, Baranje i Tolne, Avram Mrazović je tokom osamdesetih i devedesetih godina 18. veka obilazio naselja i sa lokalnim opštinama sklapao ugovore o osnivanju srpskih narodnih škola, o njihovom smeštaju, opremanju i materijalnom obezbeđivanju njihovih učitelja, a zalaganjem Avrama Mrazovića u Pečujskom školskom okrugu su između 1778. i 1791. godine otvorene srpske osnovne škole u 74 naselja.
triletrip @ Ned, 06.05.2018. 23:35
avram mrazović društvo godišnjica istorija jubilej kultura norma obrazovanje pedagoški fakultet saša marković sombor tribina učitelj željko vučković
• Obeleženo 200 godina preseljenja Preparandije u Sombor

U utorak, 15. novembra, obeležena je 200. godišnjica preseljenja srpske učiteljske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor.

Foto 29402Foto 29400 Svečanost povodom ovog značajnog jubileja priređena je u novoj spomen-sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu. Studenti somborskog fakulteta izveli su scensko-muzički program „Instalacija kraljevskog pedagogičeskog instituta srbskog u Somboru ili studenti probaju da prošlost pretope u budućnost”, po scenariju i režiji doc. dr Milivoja Mlađenovića.
Obeležavanju 200 godina neprekidnog obrazovanja učitelja u Somboru prisustvovale su brojne javne ličnosti iz grada, pokrajine i republike, kao i gosti iz Ruske Federacije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Goste svečanosti najpre je pozdravio prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine.
- Svako vreme ima svoje dileme, ali su putevi, fabrike, ljudi... jednako vredni. Jednako kao što je Titanik potonuo zato što nije obraćao pažnju na ono što se ne vidi, jednako danas ako izgubimo malog čoveka, koji je u svom pragmatizmu izgubio sebe u umetnosti, kulturi, vaspitanju i međugeneracijskoj toleranciji, pašćemo na ispitu koje ovo vreme stavlja pred nas kao izazov. Potpuno sam uveren da je ovo mesto, koje obeležava 200 godina potrebe za učiteljima, dobar primer da i ova civilizacija može da opstane ako veruje u učitelje i verujem, u novih 200 godina ove ustanove – kazao je prof. dr Zoran Milošević. On je kazao da svako dete, kao što ima potrebu za roditeljima, ima i potrebu za učiteljima, kako bi stasalo kao čovek.
Pedagoški fakultet je jedina državna visokoškolska ustanova u Somboru i kao takva ima ogroman značaj za grad.
- Grad Sombor ima dugu i veliku prosvetnu tradiciju, koja je krunisana postojanjem Pedagoškog fakulteta. Zahvaljujući njemu, grad Sombor je sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu i univerzitetski grad, što Somboru daje poseban smisao i značaj. Somborski Pedagoški fakultet čuva tradiciju obrazovanja učitelja, koja u neprekinutom kontinuitetu traje 238 godina. Kao takva, ona je isprepletana kroz naš grad, njegovu istoriju i postojanje i njegov razvoj. Učiteljska škola imala je značajan uticaj i dala je doprinos prosvetnom i kulturnom dometu našeg grada. Počevši od Norme, preko Preparandije, Učiteljske škole, Pedagoške akademije, Učiteljskog fakulteta, pa do Pedagoškog fakulteta, grad Sombor ostao je domaćin brojnim intelektualcima iz raznih krajeva, poput Jovana Dučića i Isidore Sekulić, koji daju pečat i jednom vremenu, i jednom gradu. Smatram da Sombor ima potencijal da predstavlja srpsku verziju Hajdelberga. Za to postoje jaki argumenti i dobri razlozi, pre svega zahvaljujući prosvetnoj tradiciji koja postoji u Somboru, arhitektonskoj tradiciji sa opuštajućim ulicama, infrastrukturnoj opremljenosti, ali pre svega zahvaljujući našoj čvrstoj volji i nameri da razvoj grada gledamo kroz razvoj prosvete i visokoškolskih ustanova u Somboru – kazala je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Somborski fakultet predstavlja i najstariju obrazovnu ustanovu u okviru Univerziteta u Novom Sadu i njena tradicija seže gotovo 150 godina pre osnivanja univerziteta.
- Istinska veličina čoveka nije u onome što on ima, nego u onome što on jeste, ali ne u svojim očima, nego u očima okruženja kojem pripada. Veličina jednog grada se ne meri brojem stanovnika, nego onim što taj grad jeste za one koji u njemu žive, ali isto tako i za širu zajednicu kojoj taj grad pripada. Šta mi kao akademska zajednica Univerziteta u Novom Sadu mislimo o Somboru, pokazali smo prošle godine kada smo u Preparandiji održali prvu konstitutivnu sednicu Senata Univerziteta u Novom Sadu – kazao je rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić.
Pedagoški fakultet danas ide putem modernizacije, što se ogleda kroz savremene smerove koji su poslednjih nekoliko godina uvedeni. Među njima ima dosta onih koji posebnu pažnju posvećuju informatičkoj pismenosti budućeg obrazovnog kadra.
- Istorija naše škole može da se sabere u dve ključne reči: identitet i modernizacija. Identitet kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi. Modernizacija kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja. Verujem da je taj plodotvorni ukrštaj našeg i univerzalnog i danas prava mera i putokaz. Dragocen je doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja. Pitanja ko vaspitava vaspitače i ko uči učitelje i danas imaju epohalni značaj, pogotovo ako smo svesni da su sva deca u našim osnovnim školama deca trećeg milenijuma. Verujem da je obrazovanje tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoj svet i koliko smo spremni da ga sačuvamo i obnavljamo, što je moguće samo uz pomoć znanja i energije novih generacija. Najzad, obrazovanje je i tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoju decu i koliko smo spremni da im damo šansu ne samo da odrastu, već i da preuzmu odgovornost za budućnost našeg zajedničkog i jedinog sveta – kazao je prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Po završetku scensko-muzičkog programa, obeležavanje godišnjice nastavljeno je u holu fakulteta nastupom hora Pedagoškog fakulteta, pod rukovodstvom doc. dr Biljane Jeremić i tamburaškog orkestra Srednje muzičke škole „Petar Konjović“, pod rukovodstvom nastavnika Đure Parčetića i uz klavirsku pratnju Mihajla Parčetića. Zdravicu školi i učiteljima izrekao je prof. dr Tihomir Petrović, predsednik Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru.
triletrip @ Čet, 17.11.2016. 02:06
dekan društvo dušan nikolić dušanka golubović gradonačelnik istorija jubilej milivoje mlađenović norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija rektor sent andreja sombor spomen-soba studenti tihomir petrović učitelj univerzitet u novom sadu željko vučković zoran milošević