Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i Nezavisno društvo novinara Vojvodine počelo je da sprovodi akciju izbora najboljeg gradonačelnika Vojvodine.

Akcija „Izbor najgradonačelnika Vojvodine” ima za cilj da promoviše lokalne lidere koji su ostvarili najbolje rezultate i pokazali da imaju viziju i veštinu za razvoj lokalne samouprave. Nezavisno društvo novinara Vojvodine je u saradnji sa predstavnicima organizacija civilnog društva, državnih agencije i novinara izradio akcioni plan za dodelu ove nagrade, koji definiše merljive i proverljive kriterijume za izbor najboljeg gradonačelnika Vojvodine. Upitnik, na koji će predsednici opština i gradova odgovarati do 30. septembra, sadrži 57 pitanja iz 10 oblasti, kao što su pitanja vezana za lokalni budžet, za infrastrukturu, sprovođenje javnih nabavki, investicije, zaštitu životne sredine i druge oblasti - saopštilo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Komisija sastavljena od predstavnika organizacija civilnog društva i javnih ličnosti analiziraće odgovore koji budu pristigli i, kroz transparentan proces, odabrati pet kandidata za uži izbor, a potom i najgradonačelnika Vojvodine, kojem će nagrada biti svečano dodeljena do kraja godine. Podaci koji budu prikupljheni upitnikom posle 30. septembra biće dostupni na veb sajtu Sekretarijata za međuregionalnu saradnju AP Vojvodine.

SOinfo.org se pridružio inicijativi za smenu Dalibora Bubnjevića sa mesta člana Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i nekoliko nevladinih organizacija pokrenulo je inicijativu za smenu Dalibora Bubnjevića sa mesta člana Upravnog odbora RTV Novi Sad zbog njegovog učestvovanja u promociji knjige „Slučaj Nacionalni stroj” Gorana Davidovića, lidera organizacije čije delovanje je zabranio Ustavni sud Republike Srbije. Inicijativa je upućena Savetu Republičke radiodifuzne agencije, koja je i imenovala Dalibora Bubnjevića, a kopija je između ostalog prosleđena Misiji UN u Srbiji, Predsedniku Srbije, OEBS-u, Savetu Evrope, Evropskoj komisiji,  ministarstvima kulture, informisanja i informacionog društva; za ljudska i manjinska prava; Sekretarijatu za kulturu i javno informisanje, itd. Među potpisnicima su novinari, profesori univerziteta, nevladine organizacije iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Kragujevca, Kruševca, Bačke Palanke, Novog Pazara. Tekst inicijative možete da preuzmete u prilogu ove vesti.

Sedamdeset odsto vojvođanskih medija je pred stečajem - rečeno je u petak na tribini u somborskom Domu učenika povodom predstavljanja knjige „Vojvođanski mediji - politički kompromis ili profesionalno izveštavanje”.

Materijalno stanje vojvođanskih medija je katastrofalno - zaključeno je na skupu koji je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine povodom predstavljanja istraživanja stanja u vojvođanskim medijima. Veliki problem za elektronske medije u pokrajini predstavlja pre svega nepoštovanje zakona od strane državnih agencija, odnosno nedovoljno regulisano medijsko tržište. Iako su frekvencije za radio i televiziju podeljene pre četiri godine, u etru još uvek ima piratskih stanica (poput BB radija u Somboru), koje ne plaćaju nikakve dažbine, dok su legalni emiteri prinuđeni da plaćaju zakup frekvencije, nadoknadu za emitovanje programa, autorska prava, itd. Zorica Bakić, suvlasnica Televizije Spektar je na tribini u petak izjavila da će zbog toga pred domaćim i međunarodnim sudovima tužiti državu, jer ne poštuje zakone koje je sama donela i time nanosi finansijski gubitak medijima. Naširoko se raspravljalo i o stanju u Radio Somboru, koji je privatizovan 2007. godine, a nakon nepounih šest meseci ugovor o prodaji je i raskinut. Od tada Radio Sombor jedva preživljala, firmu je napustila gotovo polovina zaposlenih, a ove godine je isplaćena jedna minimalna zarada. Kako smo obavešteni, zaposleni u Radio Somboru poslali su gradonačelniku Sombora i predsedniku Skupštine grada pismo u kojem navode da će za nekoliko dana potpuno prekinuti emitovanje programa jer je situacija trenutno neodrživa: potrebno je ili naći kupca za radio ili model za preuzimanje dela vlasništva od strane grada, kako bi bilo obezbeđeno javno informisanje građana na srpskom i jezicima manjina. Na tribini je tražen način kako da se reguliše tržište medija, koje, prema rečima učesnika guši i sama država nečinjenjem, odnosno odlaganjem privatizacije medija koji su još uvek u državnom vlasništvu i stvaranjem nelojalne konkurencije. Utisak na kraju tribine je bio da se radilo o grupnoj terapiji za medijske radnike, koji su evidentno u teškom položaju, što zbog neregulisanog tržišta, što zbog delimične centralizacije reklamnog dinara, koji se u najvećem broju slučajeva sliva u beogradske nacionalne radije i televizije.