Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Poslednje pripreme za festival

Predstavnica grada Sombora na takmičenju Srbija u ritmu Evrope će ove godine predstavljati susednu Hrvatsku.

Foto 35749 Ivona Damjanović finalizira pripreme za najveće dečije muzičko takmičenje „Srbija u ritmu Evrope”. Ona ne krije svoje oduševljenje kada je reč o probama i samom spremanju za takmičenje, što je prenela i gradonačelnici Dušanki Golubović i gradskom većniku za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač koji su je juče obišli u sali KC Laza Kostić, gde je vežbala sa svojim timom.
- Grad Sombor zaista i ove godine ima najboljeg predstavnika. Mi vam želimo da pre svega uživate u ovom što radite i da na samom finalnom nastupu zaboravite na tremu i radite ono što inače radite pevate i igrate zato što to volite. Mi ćemo vam biti podrška u svakom smislu i bodrićemo vas iz prvih redova - rekla je gradonačelnica Golubović. Navela je da će grad Sombor obezbediti prevoz kako za učesnike tako i za sve njihove drugare koji budu želeli da im lično pruže podršku na finalu u Vrnjačkoj Banji. Festival „Srbija u ritmu Evrope” okupiće učenike osnovnih i srednjih škola, iz preko 20 lokalnih samouprava Srbije, koji će pevati na jeziku jedne zemlje Evrope. Ivona Damjanović će ove godine predstavljati Hrvatsku.
savamajstor @ Uto, 21.05.2019. 05:05
društvo dušanka golubović festival gradonačelnica gradski većnik hrvatska ivona damjanović kc laza kostić nemanja sarač sombor srbija u ritmu evrope vrnjačka banja
• Novosadska izložba - 120 godina od rođenja Konjovića

- Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se negde pomera - citirao je misli velikog maestra Milana Konjovića, podsekretar pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Stanislav Radulović u Spomen zbirci Pavla Beljanskog, otvarajući izložbu „Milan Konjović iz novosadskih kolekcija”.

Foto 34485 Postavkom u Novom Sadu obeležava se 120 godina od rođenja jednog od najvećih slikara na ovim prostorima, a kako je naveo Radulović, prijateljske veze Milana Konjovića i Pavla Beljanskog nesumljivo su ih združile u večnosti sećanja na njihovo kulturno-umetničko poslanje i uticale na nastanak dva legata u Novom Sadu i Somboru: Spomen zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Milan Konjović, koja je partnerska institucija u realizaciji ove izložbe zasnovana na višegodišnjem projektu „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika”. Izloženo je 47 Konjovićevih dela, koja se nalaze u kolekcijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog upotpunjenih delima iz Galerije Milan Konjović iz Sombora, Galerije Matice srpske, Muzeja Vojvodine, Ateljea 61, grada Novog Sada, Vojvođanske banke, Naftne industrije Srbije, ali i dela iz zgrade Pokrajinske vlade, koja se retko mogu videti u javnosti. - Milan Konjović, najveći slikar ravnice, kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić, umetnik osobenog stila, strasnog kolorita i temperamenta, pripada vrhu srpske likovne umetnosti - istakao je Radulović i podsetio da je i umna Isidora Sekulić proročanski zapisala u svom eseju „Slikarstvo Milana Konjovića, duhovni lik Vojvodine”. - Stoji pred nama slikar koji nije samo slikar umetnik, nego i slikar duh, jer Konjović nije pregao da dade samo život svoga rodnog kraja, nego je u najlepšem naporu da dade duh svoga zavičaja, duhovni lik Vojvodine.
Na otvaranju izložbe, u ime Spomen zbirke Pavle Beljanski obratila se v. d. upravnika mr Milana Kvas, koja je i autor izložbe, kao i Nemanja Sarač, član Gradskog veća Sombora za oblast kulture i obrazovanja. Avangardni slikar Milan Konjović, u periodu pre i nakon Drugog svetskog rata, ostavio je u nasleđe izuzetno bogat opus od oko 6000 radova, sa velikim uticajem na savremenike i umetnike budućih generacija.
savamajstor @ Uto, 13.11.2018. 07:00
atelje 61 galerija matice srpske galerija milan konjović gradsko veće isidora sekulić kultura milan konjović iz novosadskih kolekcija milana kvas muzej vojvodine naftna industrija srbije nemanja sarač pavle beljanski pokrajinska vlada radomir reljić sombor stanislav radulović
• Odbornici: Finansiramo najgore na medijskoj sceni

Saopštenje troje odbornika somborske skupštine.

Foto 31474- Grad Sombor na nedavno završenom konkursu za sufinansiranje medija doneo je odluku da novcem građana Sombora finansira takve medije kao što su Informer, Srpski telegraf, Studio B, BB radio... Vođeni isključivo stranačkim interesima, jer je opšte poznato da spomenuti mediji već dugi niz godina uspešno sarađuju sa Srpskom naprednom strankom, Grad Sombor je dodelio ovim tabloidnim medijima preko dva miliona dinara! Imajući u vidu da su i prethodnih godina somborski naprednjaci opredeljivali sredstva za medijske projekte koji su usko povezani sa pomenutom strankom, kao recimo 2015. godine kada su poverenik SNS-a za Apatin, Ilija Bursać, i njegova firma Unija plus dobili 500.000 dinara, iako je spomenuti medij tada bio u blokadi, postaje očigledno da mi, građani Sombora, već godinama finansiramo ono najgore što medijska scena u Srbiji može da ponudi. Za navedene činjenice odgovorni su isključivo gradonačelnica Dušanka Golubović, kao i većnik Nemanja Sarač, koji je od nedavno član SNS-a, te zahtevamo da građanima Sombora kažu koji je to njihov interes zadovoljen da finansiraju spomenute medije, dok na drugoj strani pokušavaju da degradiraju najuticajniji lokalni portal, SOinfo, kome su opredelili sramnih 20.000 dinara i time pokazali da im ne odgovaraju mediji koji objektivno izveštavaju i koji nisu pod direktnom kontrolom stranke na vlasti. „Skandalozno”, „Nećete verovati šta se dogodilo potom”, „Panonska pizda”, „Ima muda”, „Mina se je*ala sa trojicom za 4.000 dinara”, samo su neki od naslova koji krase dnevne novine Informer i pitamo se da li biste voleli da vidite i tekst o Somboru odmah pored takvih naslova, da li je to taj napredni Sombor koji smo dočekali?! Ili je možda naslov iz Informera „Jokiću, bruko! Izdao si Srbiju, sramoto!” način kako su Informer i slični mediji planirali da promovišu Sombor i njegove građane? Pitanje ovog medijskog konkursa pokrenućemo i na narednom zasedanju somborske skupštine jer smatramo da se na ovaj način šteti ugledu Grada Sombora, te se troši novac građana Sombora na nešto od čega neće imati apsolutno niko koristi sem nekoliko ljudi na prvom spratu Županije! - navodi se u saopštenju odbornika u Skupštini grada Sombora Dragana Nikodijevića, Dragane Đapić i Srđana Marijanovića.
savamajstor @ Čet, 07.06.2018. 06:00
bb radio dragan nikodijević dragana đapić društvo dušanka golubović ilija bursać informer konkurs mediji nemanja sarač odbornici skupština grada sns soinfo.org sombor srđan marijanović srpska napredna stranka srpski telegraf studio b unija plus
• Plakati umetničke vrednosti

Izložba „Ko je Malvina Hofman?“ autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Inistituta za istoriju oglašavanja u Beogradu, otvorena je u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 33634Foto 33633 Posvećena je jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji. Na otvaranju su, pored autora, govorili direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović, v.d. direktora Gradske biblioteke Nataša Turkić i član gradskog veća zadužen za kulturu Nemanja Sarač. - Imate plakate koji traju samo do trenutka koji oglašavaju, oni su sastavni deo nečega što ja volim da zovem „umetnost ubeđivanja”. Tema za naše druženje je plakat „Srbiji je potrebna vaša pomoć” koji je preživeo događaj, kampanju kojoj je bio namenjen, u odnosu na obične plakate, jer ima umetničku vrednost. Njega je napravila veličanstvena umetnica Malvina Hofman pre sto godina. Malvina je veličanstvena žena, ne zato što je nama pomagala, već zbog načina života koji je vodila i svega što je ostavila iza sebe. Ona je na svoje insistiranje 1919. godine vodila ekipu Crvenog krsta i putovala po Srbiji. Celo moje bavljenje pričom o Malvini više od tri godine je samo deo želje da joj se bar malo odužimo - rekao je, osim ostalog, Vladimir Čeh.
Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana i u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Predavanje Vladimira Čeha o plakatu „Srbiji je potrebna vaša pomoć” zakazano je za petak, 18. maj u 17:30 u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki. Po završetku prezentacije, autor će u 18 sati u Gradskom muzeju provesti posetioce kroz izložbu. Izložba se može pogledati do 23. maja.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Sre, 16.05.2018. 09:00
branimir mašulović crveni krst gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor izložba ko je malvina hofman? kultura nataša turkić nemanja sarač predavanje sombor srbiji je potrebna vaša pomoć vladimir čeh
• Somborski film Lordana Zafranovića

Antiratna drama „Porajmos 101” snimaće se u Somboru od sredine maja.

Foto 33520 Antiratna drama biće rađena po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic. Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović. Dušan Jović je scenarista. Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata. - Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije - rekao je Zafranović. Scenarista Jović, je preneo da je baza ovog filmskog projekta roman Dušana Savića, koji se izvorno događa u Sarajevu. - Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije - objasnio je Jović, dodajući da će film biti realizovan u produkciji Ravangrad filma, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.
Pisac romana „Porajmos 101”, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje. Podsetio je da je zlo ciklično i često prisutno, kao i na jevrejsku izreku „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad”. Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada i afirmaciju Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma. On je da naveo da je želja da se prikažu sjajni Somborci, somborska multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom UNESKO – Bačko podunavlje. Sarač je podsetio da je u relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i preneo da će se nastaviti podrška filmskoj produkciji na sistematičan način, najpre kroz filmski festival dunavsko-panonske regije. Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije 1. Filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati, ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope. Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor”, a premijera ovog filma planirana je za otvaranje festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti.
savamajstor @ Uto, 24.04.2018. 02:53
1. filmski festival dinavsko-panonske regije dušan jović dušan savić ernest bošnjak gradsko veće kultura lordan zafranović nemanja sarač porajmos 101 porodica naroda sombor sombor umetnički film unesco
>>
1234
. . .
7