Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Poklon slikaru od dva grada

Sinoć je u Svečanoj sali Županije promovisana monografija „U prostranstvu slike” Zorana Stošića Vranjskog.

Foto 36844 - Današnji dan je veliki dan za mene jer ima slikara koji sami prave svoje monografije ali mislim da je prava monografija ona koju drugi pišu o vama – rekao je Vranjski i dodao: - Veoma je teško biti jednak godinama i forsirati jedan svoj stil i prepoznatljivost. Našao sam sebe u kosmičkoj tematici ali se ponekad vraćam realizmu i portretima.
Direktor somborskog muzeja, Peter Mraković, istakao je da je projekat izrade monografije započeo prethodni dugogodišnji direktor muzeja Branimir Mašulović, a direktor vranjskog muzeja Saša Stamenković kazao je da je monografija omaž i mali pokušaj da se oduže umetniku za sve što je uradio za ova dva grada, što je napravio most i povezao dva grada, ali i postao ambasador juga Srbije u Somboru.
- Volimo da ističemo da je Sombor grad kulture a gospodin Vranjski je upravo primer. On je kao mlad čovek tražeći svoj životni put i umetnički izraz video u Somboru, zavoleo naš grad i odlučio da u njemu provede svoj život. Gospodinu Vranjskom mogu samo da zahvalim na tome i na legatu koji je ostavio našem muzeju – kazao je Nemanja Sarač, gradski većnik za kulturu.
Monografija sadrži biografiju umetnika, bibliografiju, kritike, spisak nagrada... ali i bogat tekst Save Stepanova i odabrane reprodikcije.
- Monografija je vrlo dobro napravljena jer su u njoj štampani i drugi tekstovi pisaca o Zoranu Stošiću Vranjskom, a ne samo moj jedan pisan za ovu namenu. Svojim radom i umetnošću Vranjski je zaslužio sve što je o njemu napisano. Veoma sam se iznenadio kada smo u maju promovisali monografiju u Vranju sa koliko ljubavi i topline su se ljudi tamo odnosili prema njemu. Od 1964. godine je u Somboru a kontinuirano uspešno održava vezu sa zavičajem! Čovek koji je puno truda i energije uložio u svoj rad i zavredeo je da se napravi o njemu ovakva knjiga. On je uspeo da da likovnu autentičnost, i što je najvažnije, uspeo je u onome što je san svakog umetnika – da bude svoj! Pisanje ovakvih monografija je jako važno i ja navijam da se naprave monografije i ostalim umetnicima koji su se kroz vreme i trajanje potvrdili – kazao je likovni kritičar iz Novog Sada, Sava Stepanov.
tam @ Sub, 16.11.2019. 22:47
branimir mašulović nemanja sarač peter mrakovič saša stamenković sava stepanov sombor vranje zoran stošić vranjski
• Pripreme za prirodne nepogode

Juče je u Somboru održan trening za učitelje i učiteljice u cilju edukacije dece i podizanja svesti o neophodnosti pripreme i prevencije za vanredne događaje.

Foto 36745 Trening pod nazivom „Obrazovni sistem u prevenciji i smanjivanju rizika od prirodnih nepogoda” održan je u Svečanoj sali Županije uz podršku grada Sombora. Učesnike treninga pozdravio je Nemanja Sarač, član gradskog  veća zadužen za oblast kulture i obrazovanja.
Humanitarna organizacija Karitas u saradnji sa MUP RS – Sektorom za vanredne situacije i Kancelarijom za javna ulaganja Vlade Republike Srbije, realizuje projekat „Smanjivanje rizika od prirodnih katastrofa”, u okviru kojeg se sprovodi aktivnost edukacije dece u osnovnim školama i treninzi za učitelje na kojima se upoznaju sa najbitnijim pojmovima o prirodnim katastrofama, sistemom zaštite i spasavanja, načinima i metodama rada sa decom na temu prirodnih katastrofa… Po završetku treninga, osnovnim školama distribuiraće se edukativni materijal, za sve učenike prvog i drugog razreda, koji mogu da koriste u daljem toku nastave u okviru različitih predmeta.
Edukativni materijal je osmišljen za đake od prvog do četvrtog razreda i čine ga četiri bojanke i dve slikovnice. Bojanke o poplavama, požarima, zemljotresima i olujama kroz bojenje, igru, rešavanje testova i lakih zadataka, đake uči o merama i aktivnostima samozaštite, navedenim prirodnim katastrofama, kao i aktivnostima zaštite životne sredine. Slikovnice o požarima i poplavama su prilagođene i deci sa smetnjama u razvoju, i kroz ilustraciju đacima dočaravaju opasnosti poplava i požara, kao i aktivnosti koje smeju i treba da preduzmu da bi se zaštitili u slučaju da se nađu u rizičnoj situaciji.
tam @ Pet, 01.11.2019. 15:26
nemanja sarač sombor
• Formirana radna grupa za kulturnu strategiju

Sredinom oktobra imenovana Radna grupa za izradu Strategije razvoja kulture Grada Sombora za narednih pet godina.

Foto 33767Donetim rešenjem predviđeno je da se u radnu grupu mogu birati građani sa iskustvom u kulturnim delatnostima, zaposleni u organima grada, zaposleni u gradskim ustanovama i organizacijama u kulturi, obrazovanju i turizmu, samostalni umetnici iz oblasti kulture i umetnosti, kao i predstavnici etničkih zajednica. Gradonačelnica je donela odluku da najveći deo članova radne grupe bude iz javnog sektora dok preostalu trećinu izdvojila za predstavnike udruženja. Kulturnu strategiju krojiće predstavnici javnog sektora - Nemanja Sarač, Vesna Šašić, Bojana Kovačević, Nataša Turkić, Peter Mraković, Borislava Ristivojević, Milena Rackov Kovačić, Mihael Plac i prof. dr Milivoje Mlađenović, dok će reprezenti udruženja biti prim. dr Milan Božina, Marija Šeremešić i Milan Radišić. Zadaci radne grupe su analiza stanja u kulturi Sombora, definisanje ciljeva i mera koji će biti sastavni deo strateškog dokumenta, izrada akcionog plana, promo aktivnosti i informisanje građana. Imaće i obavezu da razmotre osnivanje stalnog Saveta za kulturu grada.Gradonačelnica Golubović i Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije su 7. oktobra objavili zvanični početak rada na Strategiji razvoja kulture. Kako je tada navedeno, obzirom da grad Sombor slovi za grad kulture, želja je da u budućnosti, kroz strategiju, kulturni programi i aktivnosti budu iskordinirani i planirani.
Nakon imenovanja radne grupe ostaje nepoznato na koji način će pomenuti Zavod učestvovati u izradi strategije, ali i da li će procesu planiranja moći da se priključe i sami građani kao i hoće li sastanci radne grupe biti otvoreni za javnost. Ostaje nejasno zašto u radnu grupu nisu imenovani predstavnici muzičke škole, KUD-ova se sela, odnosno članovi udruženja ostalih nacionalnih manjina, pre svega mađarske.
Izvor: Sara Mikić | savamajstor @ Pet, 01.11.2019. 06:00
bojana kovačević borislava ristivojević kultura marija šeremešić mihael plac milan božina milan radišić milena rackov kovačić milivoje mlađenović nataša turkić nemanja sarač peter mrakovič savet za kulturu grada sombora sombor strategija razvoja kulture grada sombora 2020 - 2025 vesna šašić vuk vukićević zavod za proučavanje kulturnog razvitka srbije
• Overena saradnja muzeja iz Ulma i Sombora

Potpisan je sporazum o saradnji između fondacije Centralnog muzeja Podunavskih Švaba iz Ulma (Nemačka) i Gradskog muzeja Sombor.

Foto 36740Foto 36741 Vršilac dužnosti direktora GMS, Peter Mraković je po potpisivanju rekao da je ovaj čin dosta značajan za obe institucije. Naveo je da saradnja već postoji sa Centralnim muzejom Podunavskih Švaba iz Ulma i sa gospodinom Glasom, kao i da je ovo korak prema konačnom otvaranju muzeja Podunavskih Švaba u Somboru. Direktor partnerske ustanove iz Ulma, Kristijan Glas je istakao da je pitanje Podunavskih Švaba tema koja zahvata Evropsku uniju i da je cilj Centralnog muzeja Podunavskih Švaba kooperacija sa zemljama u kojima žive Podunavske Švabe. - Cilj je da zajedničku multietničku istoriju predstavimo kako ovde, tako i u Nemačkoj, da te sadržaje osavremenimo kako bi ih mlađim generacijama učinili bližim - izjavio je Glas.
Gradski većnik za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač, je na svečanosti naveo da radovi na uspostavljanju Muzeja podunavskih Švaba idu dobro. - Kultura gradi mostove. Grad Sombor će nastaviti politiku jačanja partnerstva između somborskih i svetskih ustanova kulture - rekao je većnik. Zadovoljstvo nije krio ni Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Srbiji, inače i šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima. - Reč institucijalizacija je bila ključnog karaktera, a ja bih ovo danas nazvao završnim činom, jer ipak je krovni Muzej Podunavskih Švaba iz Ulma nešto što zaokružuje celu ovu priču. Mi kao nacionalna manjina se veoma radujemo ovom trenutku, kao i trenutku koji će slediti kasnije, odnosno otvaranju Muzeja podunavskih Nemaca u Somboru, prvom u Srbiji i regionu - rekao je Plac.
Muzej Podunavskih Švaba u Somboru biće smešten u Grašalković palati. Trenutno se u ovom delu izvode radove na rekonstrukciji, adaptaciji i investicionom održavanju - faza 3. - Na fasadi prema Ulici Zmaj Jovinoj, na delu objekta koji je predmet zahteva (prizemna i spratna etaža krajnjeg levog dela objekta, poslednja dva otvora), dozvoljava se pretvaranje jednog prozorskog otvora u vrata, kao i povećanje vertikalne dimenzije drugog prozorskog otvora u skladu sa dostavljenim Idejnim rešenjem koje je sastavni deo zahteva - piše u uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite koje je potvrdio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Rok za završetak radova koje izvodi Somborelektro je novembar tekuće godine. Kako je navedeno u odgovoru Gradske uprave po zahtevu SOinfo.org portala za informacije od javnog značaja, ugovoreno vrednost radova je nepunih 20 miliona dinara bez pdv-a.
savamajstor @ Pet, 01.11.2019. 02:58
centralni muzej podunavskih švaba grašalković palata kristijan glas kultura mihael plac nemanja sarač peter mrakovič pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture sombor somborelektro ulm vd direktora
• Od mog grada mojoj zemlji: kako osigurati razvoj Srbije?

U petak, 25. oktobra, Beogradski fond za političku izuzetnost organizovao je konferenciju povodom otvaranja projekta „Od mog grada mojoj zemlji: kako osigurati razvoj Srbije?“ koji se realizuje uz podršku GIZa.

Foto 36716 Konferenciju, koja održana u Privrednoj komori Srbije, zvanično je otvorio Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije. Pored njega, na konferenciji su govorili i Miroslav Miletić iz Privredne komore Srbije, Gerhard Zipel, direktor GIZ-a u Srbiji i Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Učesnici konferencije su bili predstavnici osam lokalnih samouprava koje su obuhvaćene projektnom (Sombor, Zrenjanin, Šabac, Zaječar, Pirot, Čačak, Priboj i Užice) kao i predstavnici nevladinih organizacija i međunarodne zajednice. Predstavnici Grada Sombora bili su Nemanja Sarač, gradski većnik za kulturu i obrazovanje i Manda Prišing i Tamara Stojković iz Udruženja građana „Ravangrad”.
U okviru konferencije, predstavljeni su primeri dobrih praksi iz Nemačke i Srbije koje su doprinele perspektivama lokalnog razvoja i podsticanja lokalnih identiteta.
tam @ Pon, 28.10.2019. 12:54
beogradski fond za političku izuzetnost branko ružić gerhard zipel manda prišing miroslav miletić nemanja sarač sombor sonja licht tamara stojković udruženje građana „ravangrad”
>>
1234
. . .
9