- Planiramo da ove godine rešimo mnoge probleme, pogotovo sudski deo. Oranice ostaju u vlasništvu države i nadamo se da ćemo ih imati na raspolaganju i narednih godina. Sada obrađujemo tri i po hiljade hektara, nekada je bilo više.„ Graničar” treba da plati 28 miliona dinara za zakup zemljišta za prošlu godinu, deo smo već platili, a ostatak ćemo u narednom periodu - izjavio je direktor gakovačkog „Graničara”.

U stočnom fondu sada ima 349 krava, 189 junica, 100 teladi, 345 krmača, oko dve hiljade tovljenika svakog momenta. U planu je proširenje kapaciteta, u oktobru prošle godine pokrenuta je fabrika stočne hrane, pa se proizvodi prehrana za sve kategorije. „Graničar” svakodnevno isporuči 19-20 hiljada jaja, koja snese 23 hiljada kokoški.

Predsednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić je kazao da je pokrajina intervenisala u čak 29 preduzeća, koja imaju dobre potencijale.

- Kada izmaknete pljačku, raskinete privatizaciju, date podsticajne mere onda ove kompanije udvostručuju proizvodnju i redovno se isplaćuju plate. Ovde smo razgovarali i o programu novih tehnologija za pokretanje peletarnice - izjavio je Bojan Pajtić prilikom posete Graničaru u Gakovu.

Poljoprivredna preduzeća Graničar i Aleksa Šantić su baza za ovdašnju prerađivačku industriju i ostvaruju se lepa sredstva - smatra predsednik Skupštine grada Siniša Lazić. Pitanje strukture vlasništva je još uvek otvoreno, izabraće se model koji bude najisplativiji.

- Kroz dijalog sa relevantnim institucijama doći ćemo do efikasnog modela. Da li će to biti javno - privatno pratnerstvo, strateški partner ili nešto drugo još ne znamo, ali ćemo uz podršku Vlade Vojvodine sačuvati resurse - izjavio je Lazić.

Direktor PP „Aleksa Šantić” Aleksandar Marotić smatra da je veliki posao urađen i u oporavku tog preduzeća posle neuspešne privatizacije. On je kazao da se „Aleksa Šantić” uz pomoć novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo pozicionirao kao proizvođač kvalitetne semenske robe. Trenutno je zaposleno 196 radnika i oko 34-40 sezonaca.

- Krenuli smo sa blokiranim računima od 2,5 milijardi dinara, a prošle godine ostvarili smo prihod od 1,7 milijardi dinara - izjavio je Marotić. 

- U ovaj projekat uključene su Regionalne privredne komore Sombora i Kečkemeta. Ovaj projektni predlog predviđa izradu studije o izvodljivosti za toplane regiona. Njime će biti obuhvaćena potencijalna tehnička rešenja i predviđanje troškova i rizika snabdevanja energijom iz različitih vrsta obnovljivih izvora. Projekat će ujedeno predstavljati razvojni regionalni model ekološke privrede - piše u saopštenju PRK Sombor. Otvarajućoj konferenciji, osim članova projektnog tima iz obe privredne komore, prisustvovali su Tatjana Maglić, predsednica RPK Sombor, Žolt Šipoš, generalni sekretar RPK Kečkemet, predstavnici lokalne samouprave Kečkemeta, kao i gradonačelnik Sombora, Nemanja Delić.

Regionalna privredna komora Sombor je u Beogradu predstavila ruralne potencijale našeg regiona na Sajmu ruralnog turizma. Svoju prezentaciju imali su Klaster Somborski salaši i Klaster umetničkih zanata. Oni su posetioce upoznali sa salaškim kapacitetima, materijalnom i nematerijalnom baštinom našeg regiona, rukotvorinama, običajima, umetničkim i starim zanatima.

- Tokom tranzicije uspeli smo da očuvamo deo privrede, ali je sve to malo u odnosu na ono šta želimo i šta je potrebno. Naš grad je pretrpeo mnogo štete usled loših privatizacija, posebno u oblasti agrara, i važno nam je da somborska „Zastava“ kao privredni subjekt postoji i da se razvija. Verujem da uz saradnju i ujedinjavanjem svih snaga „Zastava“ može biti motor naše privrede – naveo je gradonačelnik Delić.

Boro Leka je naveo da u somborskoj fabrici radi 175 radnika, da je prosek radnog staža oko 25 godina, ali da radnici žele da rade i da prihvataju nove poslove.

- U Privredni savet ušli su ljudi koji su najpozvaniji da budu savetnici izvršne vlasti. To su ljudi koji obavljaju važne funkcije, vlasnici privatnih firmi, oni koji najbolje znaju šta su problemi i šta mogućnosti da se unapredi privredni život - izjavio je gradonačelnik Nemanja Delić na konstitutivnoj sednici Privrednog saveta održanoj u utorak u podne u Skupštini grada. On je dodao da od Privrednog saveta očekuje da ukažu na sve ono što je problematično u privredi.

- Mislim da Somboru nedostaju sveže ideje. Ako mi budemo imali neki mandat koji će trajati neko vreme i ako ne budemo suviše smeli u iznošenju nekih ideja, mislim da Sombor treba da se ponovo otvori prema tržištu, prema svetu, da se nađe nova energija, da se pojavi mladost na sceni. Mislim da nedovoljno obraćamo pažnju na mlade sa znanjem kojima ovaj grad raspolaže. Trebaju nam strateški saveznici, jer naš politički uticaj u republici nije dovoljan. Ne radi se o formalnoj zastupljenosti, već o našem lobiranju. Ti saveznici mogu biti privrednici, koji su pokazali da svojim znanjem, kapitalom i hrabrošću mogu da preokrenu situaciju - kazao je dr Veljko Simin. On je kao primer devastacije industrije u Somboru naveo Panonku jer su se inicijative kod Vlade Srbije da se fabrika hrane proda na licitaciji pokazale bezuspešnim. On je izneo mišljenje da je Panonka u višim državnim krugovima smatrana promašenom investicijom, posle je pokušana prodaja za 5 - 6 miliona evra,

- Rukomet je doneo velike rezultate i mislim da od generacije Veselina Vujovića nije bilo ovakvog uspeha. Pred ovom reprezentacijom je olimpijada, pa se nadam da ćemo imati prilike da se još jednom sretnemo ovako. I ranije su me pozivali u reprezentaciju, ali se stvari nekako nisu poklopile, a ovog puta sam prihvatio bez razmišljanja. Planovi su mi za sada vezani za Španiju, deca su mi rođena tamo, porodica mi je tamo - kazao je Dalibor Čutura.