Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• AOM: Nove pretnje rukovodstvu NDNV

Saopštenje Asocijacije onlajn medija povodom najnovijih pretnji smrću upućenih Nedimu Sejdimoviću u Dinku Gruhonjiću.

Foto 9435Asocijacija onlajn medija pruža podršku svojim kolegama iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i poziva policiju i tužilaštvo da učine sve da ih zaštite i otkriju ko im je pretio. Ovo pismo je samo poslednje u nizu serije pretnji smrću i nasiljem koje su proteklih dana putem društvenih mreža pristizale rukovodstvu NDNV-a, pre svega predsedniku udruženja. O ovome je obavešteno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje se do danas nije oglasilo. Ukoliko se hitno ne otkrije ko stoji iza ovako jezivih pretnji novinarima i oni najoštrije kazne, biće otvoreno pitanje bezbednosti svih građana Srbije.
Podsećamo, predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedimu Sejdinoviću i programskom uredniku NDNV-a Dinku Gruhonjiću, kao i njihovim porodicama, upućene su otvorene i jezive pretnje smrću. Pretnje su upućene anonimnim pismom, koje je pristiglo na adresu NDNV-a i naslovljeno je na predsednika Nedima Sejdinovića. NDNV je pretnje smrću prijavio policiji, a o slučaju je obavešteno i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
Poslednje u nizu pretećih pisama možete preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Pet, 16.09.2016. 23:25
aom - asocijacija onlajn medija dinko gruhonjić društvo ndnv nedim sejdimović nezavisno društvo novinara vojvodine pretnje smrću sombor više javno tužilaštvo novi sad
• NDNV: Teška vremena za medijske slobode tek dolaze (6)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine čestita novinarima i drugim medijskim poslenicima 3. maj, Svetski dan slobode medija, uz poruku da teška vremena za medijske slobode u Srbiji tek dolaze i da je izuzetno važno boriti se za svaki pedalj profesionalnog i slobodnog novinarstva.

Foto 9435- Nesumnjivo je da će vlast, posle ovih izbora, pojačati ionako izuzetno snažan pritisak na novinare i medije i da će svako ko profesionalno obavlja svoj posao – biti na njenoj meti. U tom smislu je veoma važna solidarnost unutar naše profesije, kao i saradnja između novinarskih i medijskih organizacija sa nevladinim i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i slobode izražavanja. Sigurno je će se u narednom periodu dodatno aktivirati oni tzv. mediji koji, u službi vlasti, napadaju i difamiraju protivnike i kritičare, a da će, kao i ranije, među metama posebno mesto upravo imati novinari i „nepodobni“ mediji. To će, kao i do sada, voditi ka ugrožavanju njihove bezbednosti, što je verovatno i jedan od ciljeva ovih napada. NDNV podseća da Srbija ne baštini medijske slobode, i da su one uvek bile, u manjoj ili većoj meri, ugrožene: Srbija je jedina zemlja u kojoj je cenzura postojala i pre pojave prvih novina. Stanje medijskih sloboda danas uporedivo je sa najgorim periodima u istoriji ove države. Pored toga, izuzetno je nizak nivo medijske i kulturne pismenosti, zbog čega građani u velikoj većini ne prepoznaju društveni značaj kvalitetnih medijskih sadržaja. U pitanju su veoma duboki problemi, koji potvrđuju da će borba za medijske slobode biti duga i teška, sa neizvesnim ishodima. 
Nažalost, medijske reforme, čiji je osnovni zacrtani cilj bio uvođenje reda i zakona na medijsku scenu, za sada su postigli samo kontraefekat – dodatno su pojačali konfuziju, koja je odlično tle za jačanje političkih pritisaka na medijske slobode - piše u dopisu Nezavisnog društva novinara Vojvodine. 
savamajstor @ Uto, 03.05.2016. 02:48
dopis društvo ndnv nezavisno društvo novinara vojvodine sombor svetski dan slobode medija
• NDNV: Stručni kadar najveći problem u EU projektima

Lokalne samouprave u Vojvodini u periodu od 2007. do 2013. godine realizovale ukupno 256 projekata, ukupne vrednosti veće od 120 miliona evra.

Foto 9435Nedostatak stručnih kadrova u oblasti projektnog planiranja i realizacije projekata je „hronična boljka” skoro svih lokalnih samouprava u Vojvodini, ocenjuje se u istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) o realizaciji evropskih projekata u toj pokrajini. Ograničene ili skromne budžetske i materijalne mogućnosti, posebno manjih i siromašnijih opština u sufinansiranju i predfinansiranju EU projekata često se apostrofira kao veliki ograničavajući faktor, navodi se u istraživanju „Evropa u Vojvodini”, koje je sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Istraživanje je pokazalo da su lokalne samouprave u Vojvodini u periodu od 2007. do 2013. godine realizovale ukupno 256 projekata koji su finansirani od strane EU, ukupne vrednosti veće od 120 miliona evra. Neke lokalne samouprave učestvovale su u realizaciji dvadesetak projekata, dok su opštine Bečej, Bačka Palanka, Odžaci, Opovo i Srbobran u tom periodu realizovale svega po jedan projekat koji je podržan od strane EU. Najviše projekata realizovali su Novi Sad, Vršac, Zrenjanin, Pančevo, Subotica, Temerin, Kanjiža, Novi Kneževac, navodi se u istraživanju. Najviše projekata realizovano je u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, zatim u oblasti unapređenja rada lokalne samouprave, kao i u oblasti zaštite životne sredine, dok je najmanje projekata realizovano u oblasti obrazovanja. Projekat „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013” realizovalo je više od 20 novinara, analitičara i istraživača NDNV-a, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Cilj projekta bio je da upozna javnost sa postignutim rezultatima i da predoči značaj projektnog finansiranja opština i gradova iz fondova EU. Istraživanju su se odazvale 44 od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini. Jedino opština Titel nije želela da učestvuje u istraživanju. Ta lokalna samouprava i nije relizovala nijedan projekat koji je finansiran od strane EU.
Novinarska ekipa SOinfo.org portala je istraživanje realizovala na teritoriji Sombora, te u Opštinama Apatin i Odžaci. Iako grad Sombor nije među vodećim vojvođanskim samouprava po broju priređenih projekata, značajno je uspešniji u poređenju sa susednim opštinama okruga, koje su praktično tek u poslednjim pozivima počele uopšte da konkurišu za sredstva iz IPA fondova. Pojedinačne analize - Odžaci: Na evropskom početku, Apatin: Prekogranična mikro-regija kao šansa i Sombor: Put Baja - Sombor prioritet.
savamajstor @ Pon, 20.07.2015. 00:54
društvo ipa fondovi ndnv nezavisno društvo novinara vojvodine opština apatin opština odžaci pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji vojvodine finansiranih od strane eu u periodu 2007-2013 soinfo.org sombor
• Sombor: Put Baja - Sombor prioritet (1)

Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013”, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Foto 13303Foto 18062Sombor je sa svojom geografskom pozicijom savršeno mesto za realizaciju projekata u okviru prekogranične saradnje sa Evropskom unijom. Teritorija grada graniči se sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama i velika šansa i neminovnost. U prethodnom konkursnom ciklusu najveći broj projektnih predloga realizovan je u saradnji sa bratskim gradom Bajom, koji je, bez sumnje, siguran partner centra Zapadnobačkog okruga. Kako navode iz Kancelarije za lokalni ekononomski razvoj, Grad Sombor je u periodu od 2007. do 2013. godine učestvovao u projektima vrednim tri miliona evra. Ne može se sa sigurnošću govoriti o broju odobrenih sredstava, ali dostupni podaci kažu da je sufinansiranje Evropske unije u somborskim projektima premašilo 1,2 miliona evra. Konkursne prilike su iskorišćene u mnogo većoj meri nego u susednim opštinama – Apatinu, Kuli i Odžacima. Ipak, Sombor još uvek nije na nivou ostalih vojvođanskih gradova, pre svega Subotice i Novog Sada. Razlog za to treba delom tražiti u nedovoljnoj obučenosti zaposlenih u lokalnim samoupravama pograničnih područja, te u organizacijama civilnog društva. Zajedničko im je još i nepoznavanje procesa apliciranja, teškoće u poštovanju procedura koje iziskuje realizacija, ali i hronični manjak novca za potrebe sufinansiranja. 
KLER i RAGS na istom zadatku
Evropskim projektnim aktivnostima grada Sombora, barem po zvaničnim dokumentima, trebalo bi da rukovode Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Razvojna agencija grada Sombora (RAGS). Međutim, kako pri formiranju nije napravljena dovoljno dobra podela poslova u dve institucije, dešavalo se da izostane uigran nastup i koordinisana akcija. Inače, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj funkcioniše pri Gradskoj upravi, dok je „samostalna” Razvojna agencija grada Sombora ustrojena kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Polovina osnivačkog kapitala pripada Gradu Sombor. Deset odsto udela u RAGS-u imaju JKP Vodokanal, JKP Parking servis, Regionalna privredna komora Sombor, JKP Energana, te JKP Čistoća. – Shodno kapacitetima bolje se nije moglo uraditi. Mislim da je postignuto dosta toga. Imali smo svega nekoliko ljudi koji su ozbiljno radili CBC projekte. Prioriteti su se uspostavljali praktično u hodu i to po otvaranju poziva, kako bismo se što brže prilagodili njihovim uslovima – kaže Mihael Plac, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ukazujući da je Kancelarija sa svega jednim do dva zaposlena u svim pozivima uputila po projektni predlog. – Uz to, imali smo i odličan učinak. Na konkursu sa mađarskim partnerima svi kandidovani projekti bili su i odobreni – naglasio je Plac, i iskazao uverenje da će u narednom periodu i Razvojna agencija grada Sombora dati značajniji doprinos „putovanju” kroz fondove EU. Šef Kancelarije je ukazao i na potrebu usvajanja ozbiljnog dokumenta sa prioritetnim projektima, rangiranih po bitnosti i stepenu spremnosti, u svim oblastima prekogranične saradnje. Problem sa pripremom dokumentacije, takozvanim “pakovanjem” projekata, pokazao se i u Somboru. Po mišljenju Placa, da bi u potpunosti savladali sve konkursne veštine, zaposlenima je potrebno i do tri godine. Uz to, od njih se očekuje posvećenost i predanost poslu, koji su ključ za pravilno rukovođenje procesima i administracijom IPA projekata. Kao i kod mnogih drugih lokalnih samouprava, doduše u nešto manjoj meri, i u Somboru je detektovan problem sa engleskim jezikom. Kada se sve uzme u obzir, prethodni ciklus prekogranične podrške, može biti okarakterisan kao uspešan. Realizovano je nekoliko kvalitetnih projektnih predloga u kojima je prevashodni cilj bilo – opšte dobro! Aktivnosti su odnosile na praćenje i uništavanje ambrozije u pograničnim područjima dve zemlje, monitoring podzemnih izvora pijaće vode, ali i prvi korak ka potpunom oporavku međunarodne saobraćajnice, inače najkraće drumske veze jugoistočne Evrope sa Budimpeštom i Bečom.
Izvor: Autonomija.info | savamajstor @ Ned, 14.06.2015. 20:15
baja ipa fond kancelarija za lokalni ekonomski razvoj mađarska mihael plac ndnv nemanja delić nezavisno društvo novinara vojvodine pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji ap vojvodine finansiranih od strane eu u periodu 2007-2013 prekogranični projekti privreda put sombor - baja razvojna agencija grada sombora sombor
• Finansiranje lokalnih medija - skromno i pod nadzorom!

U budžetu grada Sombora godišnje se za javno informisanje izdvaja 8.957.528 dinara - objavljeno je u Izveštaju o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava, čiju izradu potpisuje BIRN (Balkanska istraživačka mreža).

Foto 15802 Budžetska sredstva, koja su u poređenju čak i sa znatno manjim sredinama sramno niska, imaju svi registrovani mediji sem SOinfo.org portala. Po Izveštaju, rađenom za potrebe Medijske koalicije, iz budžetskih linija 423 (usluge informisanja) i 451 (tekuće subvencije) novac građana Sombora koriste: NIU Dunataj, Somborske novine a.d., Televizija STV KA-54, RTV Radio Sreće d.o.o., Radio Sombor a.d, te iako nije navedeno, i TV Spektar. Kako je potvrđeno u Izveštaju gotovo više od tri četvrtine budžetskog novca za finansiranje medija biva preusmereno Radio Somboru (3,5 miliona dinara) i NIO Dunataj (3,1 milion dinara). Na osnovu direktnog ugovaranja, za prenose sednica Skupštine grada Sombora, RTV Fortuna (ex TV K54) i Radio Sombor, iz budžeta imaju pravo na 1,64 miliona dinara. Uglavnom, dobar deo ovog iznosa ostaje ne raspoređen jer se prenosi skupština ugovaraju po satnici. Preostalih 717.000 dinara „dele” RTV Sreće i Somborske novine. Finansiranje poslednja dva medija, među koje treba svrstati i TV Spektar, vode se kao Javna nabavka - nabavka usluge javnog informisanja o radu lokalne samouprave. U Izveštaju BIRN-a se navodi da je čak 58 odsto somborskog medijskog budžeta preusmereno privatnim preduzećim, što nije stvarno činjenično stanje, jer se Radio Sombora, sa većinskim paketom države, ne može voditi drugačije, nego javno preduzeće. Kada se udeo Radija prebaci na pravu stranu dobija se podatak da tek jedna petina somborskog finansijskog kolača pripadne privatnim medijima, koji bi po Zakonu morali biti, najmanje jednako tretirani, kao javni informativni servisi. Među 33 lokalne samouprave, bez Beograda i Kosova, obuhvaćene ovim istraživanjem, ni jedna, sem Šapca nije raspisala javni konkurs za proizvodnju medijskog programa. Sombor je na osnovu, Dunataju prilagođenog konkursa za medije na jeziku nacionalne manjine, postao jedini lokal u Srbiji koji raspisuje ovakvu vrstu konkursa. - Lokalne samouprave su se najčešće opredeljivale za nabavku usluga javnog informisanja. Na taj način su uglavnom finansirale izveštavanje o svojim aktivnostima (radu uprave, lokalnih javnih preduzeća, kulturnim, sportskim i drugim aktivnostima) i tako potrošile skoro 120 miliona dinara od opredeljenih 128 miliona dinara - piše u Izveštaju. Kada se zna da je više od 600 miliona potrošeno na plate zaposlenih u javnim preduzećima za informisanje, koja po Medijskog strategiji ne bi smela postojati, nije teško zaključiti da preostali mediji, iz lokalnih budžeta po Srbiji, stvarno raspolažu sa svega 80 miliona dinara. - Osim što glasila u privatnom vlasništvu pojedinačno dobijaju mnogo manja sredstva nego javna preduzeća, na subvencionisanje ovih medija ide više od 70% svih opredeljenih sredstava. Većina lokalnih samouprava sredstva za unapređenje javnog informisanja shvata kao način da se finansira redovno izveštavanje o radu lokalne samouprave, njenih organa i javnih preduzeća. Iako je ovo, bez sumnje, od velike važnosti za svaku lokalnu sredinu, suštinski ne doprinosi svojoj pravoj nameni - obogaćivanju i podizanju ukupnog kvaliteta sadržaja, inoviranju ponude, podsticanju medijskog stvaralaštva. Transparentnost u trošenju javnog novca, kao i javni uvid u efekte i rezultate ovako plasiranih sredstava, ograničen je, samom činjenicom da izveštaje o potrošnji podnosi mali broj medija - piše u zaključku Izveštaja  o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava. U prilogu vesti možete preuzeti kompletan dokument.
savamajstor @ Pon, 24.09.2012. 19:38
anem birn društvo izveštaj o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava medijska koalicija medijska strategija ndnv niu dunataj nuns radio sombor rtv fortuna rtv sreće sombor tv spektar uns
<<>>
123