Ovaj put napadnute su naše mlade koleginice, izvanredne novinarke Sanja Kljajić, Vanja Đurić i Milena Popović, koje su na portalu Istraga i na fejsbuk stranici istog portala označene kao „Novinarke koje su osramotile Srbiju”. Nakon te objave, na fejsbuk stranici Istrage objavljeni su brojni uvredljivi komentari, kao i otvorene pretnje smrću poput: „Streljati kurve”. Tekst je objavljen povodom dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre”, koji je NDNV u saradnji sa BIRN-om Kosova i nemačkim ForumomZFD snimio 2017. godine. Ovaj najnoviji serijal pretnji pokazuje nam, nažalost, da u delu javnosti postoji percepcija da je nasilje nad profesionalnim novinarima dozvoljeno, ako ne i poželjno. Podsećamo, da je od 77 slučaja napada i pretnji novinarima registrovanih u 2017, 2018. i 2019. godini u samo dvanaest izrečena neka vrsta kazne počiniocu. Medijska koalicija podseća da se i najviši državni zvaničnici o profesionalnim novinarima često izjašnjavaju sa nipodaštavanjem, a neretko im i sami prete, označavajući ih kao državne neprijatelje. Plašimo se da u takvoj atmosferi medijskih nesloboda i ugrožene bezbednosti profesionalnih novinara, urušenih institucija, rasta tenzija u društvu i dominacije jezika nasilja u javnom prostoru kroz režimske tabloide, posledice po društvo mogu da budu nesagledive. Medijska i novinarska udruženja obavestiće sve relevantne međunarodne organizacije o eskalaciji pretnji i ugroženosti bezbednosti novinara u Srbiji koji svoj posao rade u skladu sa standardima i etikom profesije.

- Nadamo se da će ovaj put nadležni organi zaista preduzeti ozbiljne korake i otkriti počinioce, odnosno da će se konačno prekinuti praksa nekažnjavanja nasilnika za pretnje smrću koje upućuju. Reč je o nastavku dugogodišnjih pretnji koje se upućuju ne samo Gruhonjiću i NDNV-u, već i svim profesionalnim novinarima i medijima u Vojvodini i Srbiji koji svoj posao rade u skladu sa kodeksom - navodi NDNV. Kažu i da su pretnje u poslednje vreme učestale, naročito nakon etiketiranja i targetiranja od strane najviših državnih i partijskih zvaničnika. Udruženje apeluje na domaću i međunarodnu javnost da reaguju.

Reč je o još jednom u nizu napada na novinare u poslednjih nekoliko dana, a ovaj slučaj veoma rečito govori i o tome koliko je naročito teško našim kolegama u manjim lokalnim sredinama. Lokalne kabadahije i njihovi sledbenici uvereni su da su daleko od očiju javnosti i da mogu da rade što god im padne na pamet. U takvim uslovima, svi oni koji rade novinarski posao savesno i profesionalno, markirani su kao glavni neprijatelji.

Kolegi Majstorovu upućene su brojne psovke, šovinističke uvrede, kao i „uobičajene” uvrede da je „strani plaćenik”, „srbomrzac” i slične etikete kojima se nacionalšovinisti služe još od vremena ratnozločinačkog Miloševićevog režima. Kolegu Majstorova nazvali su i „besnim psom”. Pozivamo nadležne državne institucije da konačno reaguju na pretnje novinarima. U suprotnom, vlast će nečinjenjem pokazati da ohrabruje napade na novinare ili da stoji iza njih preko svojih botovskih odreda i besnih pasa koje po potrebi puštaju sa lanca. NDNV izražava solidarnost sa kolegom Savom Majstorovim, kao i sa svim kolegama koji su na meti napada i pretnji u lokalnim sredinama u Vojvodini i Srbiji.

Politikino izdanje od petka sadrži pismo Đorđa Martića, bivšeg urednika Politike ekspres, koji je 6. aprila 1999, pet dana pre ubistva Slavka Ćuruvije, objavio tekst-poternicu za glavnim urednikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina „Ćuruvija dočekao bombe” Miroslava Markovića, koji je iste večeri pročitan i u Dnevniku RTS-a.

Tekst, koji je lažno predstavio Ćuruviju kao jednog od onih koju su prizivali bombardovanje SR Jugoslavije, završava se zloslutnim rečima: „A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali”.

Prekjučerašnji tekst u Politici na mnogo načina ponavlja surovost i nemoralnost svog prethodnika iz 1999. godine.

Đorđe Martić, se i sada, 18 godina kasnije, ruga ubijenom novinaru, cinično tvrdeći kako je on „svojom saglasnošću da se tekst objavi” - „praktično pozvao Ćuruviju da sve to demantuje i da mu se lepo, kako i dolikuje - izvinimo”. Ćuruvija je, kaže Martić, odbio da demantuje, tako da - „pametnom dovoljno”.

Nastavljajući u tonu oslobođenom bilo kakvog stida, on kaže i: „uvek (bih) pustio tekst protiv bombardovanja svoje zemlje. I tu mi je savest mirna”.

Martić tvrdi i kako je Ćuruvija (a ne Đinđić) u to vreme bio vodeći kritičar Miloševićevog režima, kao i da je ovaj novinar ugrožavao Đinđićevo liderstvo, dok za Miloševićev režim nije bio opasan, insinuirajući da iza ubistva stoji upravo - Zoran Đinđić.

Sa dubokim žaljenjem konstatujemo da, dajući prostor somnabulnim Martićevim konstrukcijama, Politika ni na koji način nije doprinela informisanju javnosti, već upravo suprotno - njegovoj besramnoj kontaminaciji i vređanju uspomene na ubijenog novinara. 

Beograd, 21. maj 2017.

Zahtevamo od Inspekcije rada i Ministarstva za rad i socijalnu politiku da hitno ispitaju slučaj niških Narodnih novina, kao i sve druge slučajeve ugrožavanja radnih prava novinara i novinarki u Srbiji - piše saopštenju koje su potpisali Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija nezavisnih lokalnih medija (LOKAL PRES), Asocijacija onlajn medija (AOM) i Slavko Ćuruvija fondacija. Cenzolovka