Na Pedagoškom fakultetu u Somboru održan je seminar za nastavnike prirodnih nauka u okviru evropskog projekta „Fibonači”.

Seminar o metodu „Ruka u testu“ za učitelje, vaspitače i profesore prirodnih nauka održan 9. aprila na Pedagoškom fakultetu u Somboru ima za cilj popularizaciju i podizanje kvaliteta nastave tih predmeta u školama. Obrađivane su teme o približivanju nauke i tehnologije mlađim osnovnoškolcima kroz eksperimentalni pristup, kao i o međunarodnim projektima koje mogu da realizuju učenici i učitelji i profesori prirodnih nauka sa svojim učenicima. Održano je i nekoliko radionica, a realizatori su bili Stevan Jokić sa Instituta Vinča, ujedno i rukovodilac projekta „Fibonači“ za Srbiju, Ljiljana Jokić sa A.K.M. Edukacija, Marija Bošnjak, Nataša Branković, Olja Maričić i Ilinko Krivokućin sa Pedagoškog fakulteta u Somboru, te Sanja Balać iz O.Š. „Ivo Lola Ribar“ u Somboru. Škole učesnice dobile su komplete knjiga, a Pedagoški fakultet u Somboru eksperimentalne kutije koje učitelji i nastavnici škola u Zapadnobačkom okrugu mogu da pozajmljuju i koriste u nastavi prirodnih nauka.

U Preparandiji je predstavljen naučni tim koji će istraživati društvene veze Srba i Hrvata tokom 20. i početkom 21. veka.

Docent dr Saša Marković, koordinator projekta, upoznao je istraživače – učesnike projekta, da će istraživanja u okviru projekta obuhvatati istorijski, kulturni, pravni i obrazovni značaj društvenih veza između Srba i Hrvata u 20. veku i prvoj deceniji novog milenijuma. Projekat će biti interdisciplinarnog karaktera, a insistiraće se na saradnji sa kolegama iz Hrvatske, Evropske unije i SAD. S obzirom na značaj i osteljivost ove teme, istraživači će pristupati objektivnoj analizi isključivo na osnovu dokumentovane građe, zakonskih akata i literature. Na osnovu istraživačke analize, a kroz popularizaciju rezultata, namera je da se izvrši deinstrumentalizacija, depolitizacija i deideologizacija srpsko-hrvatskih donosa u poslednjih 110 godina. Projekat do 2014. godinwe finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Posle nekoliko godina pauze Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finansiraće naučni projekat na Pedagoškom fakultetu u Somboru.

Projekat Pedagoškog fakulteta u Somboru „Društveni odnosi Srba i Hrvata, nacionalni identitet i manjinska prava sa aspekta evropskih integracija“ biće finansiran tokom tri godine, od 2011. do 2014. Nosilac projekta je somborski Pedagoški fakultet, a rukovodilac doc. dr Saša Marković. Osim somborskog fakulteta, u projektu učestvuju i Prirodno-matematički, Filozofski, Poljoprivredni i Fakultet za evropske pravno-političke studije, svi iz Novog Sada. Ukupan broj istraživača – učesnika je 15, od kojih je sedmoro sa somborskog Pedagoškog fakulteta, a osmoro sa ostalih fakulteta koji učestvuju u ovom projektu. Prvi sastanak istraživačkog tima zakazan je za petak, 4. februar u Somboru.

Izum atomskog fizičara Bogdana Maglića, poreklom iz Sombora, za otkrivanje eksploziva i narkotika dobio je novu primenu. Sada može da se koristi za rano otkrivanje raka.

Aparat napravljen za korišćenje u bezbednosne svrhe, odnosno otkrivanje eksploziva i narkotika dobio je novu primenu u laboratoriji Bogdana Maglića u Kaliforniji. Tehnologija koja se bazira na femto-tehnologiji sada se koristi za rano otkrivanje raka bez invazivnih metoda. Analizom sadržaja kiseonika u tkivu otkrivaju se najraniji stadijumi kancera. Naime, utvrđeno je da kancerozno tkivo sadrži manje kiseonika od zdravog i upravo to otkriva aparat Bogdana Maglića. Više nije potrebno raditi biopsiju i hiruršku intervenciju, što je lakše i za lekare i za pacijente - kazao je Bogdan Maglić. Suvlasnik hotela „Internacion” ovih dana boravi u Somboru posle dve godine. On je izrazio zadovoljstvo izgledom ulice Kralja Petra prvog, ali i pragmatičnošću lokalne vlasti. Zamerio je, ipak, što grad nije dovoljno učinio na poboljšanju turističke i kongresne ponude, pa je njegov hotel pretrpeo direktne posledice. Broj gostiju je smanjen, pa samim tim i prihodi, što je gotovo onemogućilo poslovanje jedinog i najvećeg hotela u gradu. Bogdana Maglića pitali smo i o tome da li je srpska dijaspora zainteresovana za ulaganje u nauku u matičnoj zemlji. Prema njegovim rečima ulaganje je moguće u pojedinačne privatne istraživačke projekte, jer oni mogu da donesu neophodna sredstva za dalja istraživanja, a investiranje u univerzitete se ne bi isplatilo. Maglić je izjavio da Srbija ima veliki broj izuzetnih naučnika i da njihovo znanje treba iskoristiti. Imajući u vidu oblast nauke kojom se bavi Bogdana Maglića pitali smo i o atomskoj energiji i ideji da Srbija uloži novac u izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj. On je kazao da se radi o dobrom planu s obzirom da Srbija nema dovoljno novca za izgradnju takvog postrojenja na svojoj teritoriji. On smatra da je nuklearna tehnologija danas dovoljno bezbedna i da se radi o trenutno najčistijoj energiji bez emisije ugljen - dioksida. Kao primer naveo je Francusku, koja više od polovine potreba za električnom energijom namiruje upravo iz nuklearnih elektrana. Maglić je pojasnio da je bugarska atomska centrala delo ruskih konstruktora i da se radi o vrlo bezbednom postrojenju. Osvrćući se na havariju u Černobilu pre 25 godina one je kazao da ta elektrana nije služila prevashodno za proizvodnju električne energije, već za obogaćivanje plutonijuma za atomsku bombu. O svojim daljim planovima kazao je da mu je namera da usavrši uređaj za rano otkrivanje raka, jer je ta bolest u ranim stadijumima izlečiva, a sadašnje metode to ne mogu da obezbede sa sigurnošću. Bogdan Maglić je tokom svog boravka u Somboru, odnosno u Srbiji održao predavanje na Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a pored toga imao je i sastanke sa čelnicima Sombora.