Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Plakati umetničke vrednosti

Izložba „Ko je Malvina Hofman?“ autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Inistituta za istoriju oglašavanja u Beogradu, otvorena je u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 33634Foto 33633 Posvećena je jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji. Na otvaranju su, pored autora, govorili direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović, v.d. direktora Gradske biblioteke Nataša Turkić i član gradskog veća zadužen za kulturu Nemanja Sarač. - Imate plakate koji traju samo do trenutka koji oglašavaju, oni su sastavni deo nečega što ja volim da zovem „umetnost ubeđivanja”. Tema za naše druženje je plakat „Srbiji je potrebna vaša pomoć” koji je preživeo događaj, kampanju kojoj je bio namenjen, u odnosu na obične plakate, jer ima umetničku vrednost. Njega je napravila veličanstvena umetnica Malvina Hofman pre sto godina. Malvina je veličanstvena žena, ne zato što je nama pomagala, već zbog načina života koji je vodila i svega što je ostavila iza sebe. Ona je na svoje insistiranje 1919. godine vodila ekipu Crvenog krsta i putovala po Srbiji. Celo moje bavljenje pričom o Malvini više od tri godine je samo deo želje da joj se bar malo odužimo - rekao je, osim ostalog, Vladimir Čeh.
Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana i u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Predavanje Vladimira Čeha o plakatu „Srbiji je potrebna vaša pomoć” zakazano je za petak, 18. maj u 17:30 u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki. Po završetku prezentacije, autor će u 18 sati u Gradskom muzeju provesti posetioce kroz izložbu. Izložba se može pogledati do 23. maja.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Sre, 16.05.2018. 09:00
branimir mašulović crveni krst gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor izložba ko je malvina hofman? kultura nataša turkić nemanja sarač predavanje sombor srbiji je potrebna vaša pomoć vladimir čeh
• Uspeo književni vikend u Somboru

Treći Somborski književni festival održan je proteklog vikenda.

Foto 33600Foto 33603Svečano otvaranje upriličeno je u petak. Publici su se obratili Nataša Turkić, v. d. direktora Gradske biblioteke Karlo Bijelicki i uredništvo Festivala, Tamara i Dragan Babić, nakon čega su usledili razgovori sa gostima. Predstavili su se Slobodan Tišma i Darko Tuševljaković, nagrađivani prozaisti i aktivni učesnici naše savremene književne scene. Stvaralaštvo ovih autora publici je približio Dragan Babić koji je govorio o njihovim dosadašnjim naslovima, uticaju rok muzike i savremenog trenutka na njihovo pisanje, odnosno očekivanjima koje čitaoci imaju od njihovih narednih dela. Tišma i Tuševljaković su čitali isečke iz novih i do sada neobjavljenih rukopisa kojima su somborskoj publici najavili buduće naslove. Najzad, u razgovoru sa Tamarom Babić, ovi pisci su govorili o svojim poetičkim okvirima, procesima pisanja, stvaralačkim težnjama i uticaju koji su značajne nagrade kojima su ovenčani – NIN-ova, odnosno Evropska nagrada za književnost – imale na njihovu recepciju i odnos čitalaca prema njihovom radu.
Drugo festivalsko veče počelo je dodelom nagrade na konkursu za drugu knjigu autora mlađih od trideset i pet godina, što je jedinstven konkurs u okvirima savremenog stvaralaštva mlade generacije pisaca kod nas. Ovogodišnji konkurs činio je dvadeset i jedan rukopis, a nagrađena je zbirka pesama „Dok čekam da prođe” beogradske pesnikinje Katarine Mitrović. Ona se po prijemu priznanja predstavila publici čitanjem i razgovorom sa članovima žirija. Veče u Galeriji KC Laza Kostić u nastavku je bilo posvećeno Petru Matoviću, Saši Radojčiću i Nikoli Vujčiću, o čijem je opusu, poziciji u aktuelnoj pesničkoj produkciji, tematskim i formalnim tendencijama, kao i o nagradama kojima su ovenčani, govorio Branislav Živanović. Uz nadahnuto čitanje, ovi autori su otkrili detalje o svojim pesničkim počecima, stavove o odnosu mlade i srednje generacije srpskih pesnika, te mogućnostima dopiranja poezije do šireg kruga čitalaca.
savamajstor @ Uto, 15.05.2018. 03:10
3. somborski književni festival darko tuševljaković dok čekam da prođe dragan babić katarina mitrović kultura nataša turkić nikola vujčić petar matović saša radojčić slobodan tišma sombor tamara babić
• Vidojković: Knjigu sam napisao iz razočaranosti

Roman Marka Vidojkovića „E baš vam hvala”, objavljen u novembru prošle godine i jedan je od najčitanijih u somborskoj biblioteci. To je bio dovoljan razlog direktorki biblioteke Nataši Turkić, da povodom Svetskog dana knjige, 23. aprila, u goste u Gradsku biblioteku pozove upravo ovog popularnog mladog autora. Odziv publike odličan.

Foto 33528 Foto 33525 Vidojković je na početku promocije izvadio i pokazao dve članske karte: jednu Saveza Socijalitičke omladine Jugoslavije, gde je kao poslednja generacija učlanjen, naravno, bez pitanja, i člansku kartu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, koju je dobio 2012. godine kada je bio u Somboru na književnoj koloniji Srpskog književnog društva. - Ovo je jako važna promocija, jer je ovo druga budžetska ustanova u Srbiji u kojoj je ona organizovana. Od 17 promocija do sada održanih, samo su dve održane u ustanovi koja je na gradskom budžetu, u Kulturnom centru u Šapcu i u Gradskoj biblioteci u Somboru. Nažalost, živimo u takvoj zemlji gde se promocije zabranjuju. Beskrajno hvala somborskoj biblioteci - naglasio je Vidojković. Radnja romana „E baš vam hvala” dešava se u Socijalističkoj Federativnoj Jugoslaviji 2017. godine, a delimično i u paralelnom univerzumu užasa gde Jugoslavija više ne postoji. Na promociji romana sa autorom su o detaljima u knjizi i budućim planovima neformalno razgovarali Dragan i Tamara Babić. Na pitanje odakle ideja za ovakav roman, Vidojković je rekao da zamisao postoji još od 2008. godine. - Dugo sam se mlatio sa ovom idejom. Najlepše godine svog života, odnosno detinjstvo, proveo sam u SFRJ. Hteo sam da idealno suprotstavim ono što je sve, a ne idealan život, počevši od devedesetih pa do 2008, kada se rodila ideja za knjigu. Hteo sam ovom knjigom da otvorim mnogo tema... Knjiga je namenjena onima koji se Jugoslavije sećaju. Mladi je mnogo čitaju, pa su moje knjige nekako nezvanična lektira i onda u vremenu kad mladi generalno slabo čitaju, bude ti drago što čitaju tvoje knjige. Nisam verovao da će knjiga tako dobro proći. Uvek sam umereni optimista i realan, jer je takav istorijski trenutak. Knjigu sam napisao iz razočaranosti. Mi smo svi deo jednog civilizacijskog užasa. Nisam uživao u činu stvaranja knjige kao u prethodnim knjigama. Bila je agonija pisati scenu za scenom, a da znaš šta će se desiti. Neću to više raditi. Jednom sam napravio tu grešku i neće se ponoviti. Bilo mi je bitno da čitaocima pružim nekoliko sati odmora, jednu pobedu u trideset godina poraza, jedan svet gde se sve završava kako treba. Ova knjiga je jedan oblik mog aktivizma, literarni aktivizam, jer ono što laješ ode u vetar, a što napišeš ode u biblioteku - kazao je Marko Vidojković. Knjiga je za šest meseci prodata u 17.500 primeraka. Osim u Srbiji, izdata je u Hrvatskoj i Makedoniji, a uskoro će biti i u Sloveniji. Zanimljivo je, kako je autor objasnio, da su mu se javili pojedinci koji su oduševljeni knjigom, počeli sami da je prevode na italijanski, nemački, mađarski i engleski, pa će knjiga dobiti svoje prevode pre nego što su pronađeni izdavači za izdanja na tim jezicima. Na pitanje publike kakve su reakcije i kritike čitalaca, Marko Vidojković je rekao da je jedina kritika što je knjiga tako kratka, te da je jasno da će biti i „E baš vam hvala 2”. Takođe, autor je otkrio da je moguće da će na osnovu knjige nastati film ili serija jer su pregovori u toku, kao i da je najizglednije da će najpre biti realizovana pozorišna predstava.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Sre, 25.04.2018. 03:08
dragan babić e baš vam hvala gradska biblioteka karlo bijelicki kultura marko vidojković nataša turkić socijalistička federativna jugoslavija sombor tamara babić
• Predstavljen „U šapatu titraj”

Nina Novak Oiseau predstavila je u utorak, 10. aprila vizuelnu zbirku poetičnih misli „U šapatu titraj”.

Foto 33446Foto 33445 Nina Novak Oiseau je trenutno na turneji po Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde predstavlja i promoviše svoj projekat na kojem još sarađuju i slovenski umetnici Neža Trobec, te muzičar i bubnjar Big Benda RTV Slovenije Aleš Rendl. Nina Novak Oiseau je vizuelnu zbirku predstavila čitanjem svojih stihova. Autorka u svom delu „U šapatu titraj” pretvara u reči neprimetne detalje iz sveta prirode i uz pomoć zaboravljenih životnih mudrosti, skrivenih iza stihova, putuje po dubinama postojanja. Na svoj suptilan način slavi sitnice, kao što su klas žita, list drveta ili kap vode, koji u današnje vreme ostaju zanemareni, iako se upravo u njima skrivaju izuzetne vrednosti koje u suštini predstavljaju izvor života. 
Direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Nataša Turkić je istakla da je ovo još jedno interesantno i lepo veče, te da će i dalje nastaviti sa praksom predstavljanja što više mladih autora. - Pokušavamo da idemo u skladu sa vremenom, jer biblioteke ne trebaju da budu samo mesto gde se knjige pozajmljuju i vraćaju, već treba da budu nešto više od toga - rekla je direktorica Gradske biblioteke.
milangagrčin @ Čet, 12.04.2018. 00:45
gradska biblioteka karlo bijelicki književnost kultura nataša turkić nina novak oiseau poezija promocija sombor u šapatu titraj
• Luzitanija - inverzija normalnosti

NIN-ov roman 2017. godine biće predstavljen u Somboru.

Foto 33358Roman „Luzitanija” u Somboru će predstaviti sam autor Dejan Atanacković, predavač na nekoliko predmeta iz vizuelne umetnosti na univerzitetima u Firenci i Sijeni, kome je ovo bio prvi ozbiljan „iskorak” u književnost. Pored njega o knjizi će govoriti još Saša Rodojčić, Dragan Babić i Nataša Turkić. Promocija je zakazana je za subotu od 18 časova na dečijem odeljenju GB Karlo Bijelicki.
- Luzitanija, zamišljena kao utopijski roman, u osnovi je priča o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svetskog rata koja se nalazila u zgradi poznatoj kao Doktorova kula. Dom za s uma sišavše je tokom okupacije zvanično bio van nadležnosti okupatora koji je tu eksteritorijalnost dodelio bolnici, po svoj prilici, ne bi li se lišio komplikovanih obaveza. U romanu ta minijaturna teritorija postaje parlamentarna republika zasnovana na ukidanju neravnopravnosti između lekara i pacijenta, a pre svega na ideji da razum i ludilo nisu dve suprotstavljene okolnosti, već da se i razumu i ludilu jednako suprotstavlja ljudska glupost - piše u predgovoru NIN-ovog romana za 2017. godinu.
savamajstor @ Čet, 22.03.2018. 08:19
dejan atanacković dragan babić gb karlo bijelicki kultura luzitanija nataša turkić nin-ova nagrada za roman godine saša radojčić sombor
<<>>
123456