Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Nedostaju inovacije i kreativnost u obrazovanju

Fabrika Coworking Sombor organizovala je petu projekcija TED govora sa javnom diskusijom - Obrazovanje 2.0.

Foto 33232Učestvovali su nastavnici i profesori koji su izneli svoje probleme sa kojima se suočavaju u pokušajima da uvedu inovacije u svoj program. Na tribini je bilo reči o današnjem sistemu edukacije, zapostavljanju kreativnosti koje utiče na razvoj pojedinaca. U raspravi su učestvovali i srednjoškolci koji su imali prilike da daju svoje mišljenje sa strane nekoga ko trenutno prolazi kroz program edukacije za koji sve veći broj ljudi smatra da negativno utiče na kreativnost individualca. Tokom rasprave predstavljena je i „Zelena škola”. Kako je objašnjeno, u njoj se edukacija odvija po drugim, holističkim i ekološkim principima, te se pored osnovnih veština kao što su čitanje, pisanje i računanje, obraća puno pažnje i na veštine kao što su organsko uzgajanje kultura, zidanje od materijala kao što je bambusovo drvo i druge veštine koje u svom cilju imaju ekološku održivost i očuvanje životne sredine.
Javno gledanje TED govora i javne diskusije biće nastavljene i u narednom periodu - javljaju iz Fabrika Coworking.
milangagrčin @ Čet, 01.03.2018. 23:33
đaci fabrika coworking javne diskusije nastavnici obrazovanje obrazovanje 2.0 predavanje o obrazovanju profesori sombor ted projekcije zelena škola
• Sombor kao univerzitetski grad (7)

U cilju sprovođenja što uspešnije ankete među građanima i uz saglasnost akademika Rajka Igića i arhitekte Jasmine Bobić, prenosimo njihov autorski tekst koji će biti objavljen u Somborskim novinama 26. avgusta 2016. godine. Istovremeno, autori pozivaju zainteresovane da učestvuju (i) u online anketi sa ciljem da se ustanovi mišljenje građana o osnivanju univerziteta u Somboru.

Foto 369Zašto Sombor, nekada važan grad u kulturi i obrazovanju još uvek nema Univerzitet? Od polovine 18-og do kraja 19-og veka Sombor je bio predvodnik kulturnog, edukativnog i umetničkog razvoja Bačke, Baranje i šireg područja. Dok je bio u sastavu austrijske i austrougarske monarhije, grad je imao vodeću ulogu u edukaciji srpskih učitelja i u njemu su se školovali brojni poznati stvaraoci iz Vojvodine, ali i iz udaljenih krajeva. Nakon raspada Jugoslavije dolazi do njegove ekonomske stagnacije i nazadovanja. To je dovelo do izostanka osnivanja visokoškolskih institucija u nekadašnjem srpskom pijemontu u vreme kada se niz takvih ustanova osnivao širom Srbije i drugim krajevima bivše Jugoslavije. Danas u Somboru postoji samo Pedagoški fakultet kao istureno odeljenje Univerziteta u Novom Sadu. Srećom, u gradu su još uvek aktivne glavne kulturne institucije. Kad tromo i nezainteresovano rukovodstvo grada nije uspelo da podstakne razvoj visokog školstva, da li njegovi građani mogu obezbediti edukativnu revitalizaciju, uključujući razvoj modernih naučnih istraživanja u Somboru? Sombor je stekao status slobodnog i kraljevskog grada, 1749. godine, tako što su građani u toku četiri godine sakupili značajna novčana sredstva za tzv. elibertaciju. Poznato je da je taj napor građana (raznih nacionalnosti) pre više od dvestapedeset godina doveo do brzog i dugotrajnog napretka grada, a osnivanje univerziteta dovelo bi do sličnog, još bržeg i dugotrajnijeg, njegovog prosperiteta. U ovoj studiji anketiraćemo veliki broj građana Sombora i obaviti razgovore s predstavnicima privrednih, zanatskih, trgovačkih i drugih organizacija ili ustanova da procenimo da li postoji spremnost da građani finansijski pomognu taj poduhvat. Uz to, razmotrićemo može li se obnoviti zadužbinarstvo u gradu. Zadužbinarima bi se zahvaljivalo tako što će se, na osnovu visine finansijskog učešća, njihova imena davati nazivu fakulteta, zgradama univerziteta, amfiteatrima i učionicama. Danas naša država nije u stanju da finansira osnivanje još jednog univerziteta, ali ako su građani Sombora voljni da osnuju univerzitet, to bi bio svojevrstan poduhvat. Grad raspolaže s više zgrada koje je lako adaptirati za sve fakultete, rektorat, dekanate i nekoliko pratećih ustanova. Pre devet godina, načinjen je preliminarni elaborat „Univerzitet u Somboru”, a zatim je vođena i javna rasprava o njemu u Srpskoj čitaonici i na lokalnoj televiziji. Zaključeno je da bi se u Somboru mogao smestiti omanji, ali moderan univerzitet, na kome će se školovati i oni stručni profili kojih nema u Srbiji, a na njemu bi se odvijao naučnoistraživački rad koji je neophodan za napredak lokalne sredine i čitave Srbije. Sombor je miran, lep, siguran, čist i u kulturno-istorijskom pogledu veoma bogat grad, on je izuzetno pogodan za život, studiranje i naučna istraživanja. Zato će univerzitet u njemu privući ne samo studente nego i nastavnike, kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva. Na univerzitetu će, kada se potpuno razvije, raditi najveći broj zaposlenih u gradu; tako će Sombor postati „univerzitetski grad”
U Somboru, 21. VIII 2016. godine
Akademik Rajko Igić
Arhitekt Jasmina Bobić, Sombor
Izvor: ladislavfekete | savamajstor @ Čet, 25.08.2016. 23:07
akademik arhitekta bačka baranja jasmina bobić kraljevski grad nastavnici naučna istraživanja obrazovanje onlajn anketa pedagoški fakultet rajko igić sombor studenti univerzitet u novom sadu univerzitet u somboru