Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Kad prevlada dobro i lepo, to se oseti

Rasprodate karte i za treće izvođenje predstave „Semper Idem” Đorđa Lebovića.

Foto 36888Foto 36890Premijerom predstave „Semper Idem” Đorđa Lebovića u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića, 23. novembra Narodno pozorište Sombor proslavilo je svoj 137. rođendan. I posle par nedelja od premijere i dalje se priča o ovom događaju jer je u pitanju velika predstava po mnogo čemu. Roman „Semper Idem”, čim je izašao, proglašen je za jedno od remek dela srpske književnosti 21. veka a prvi put je postavljen na neku pozorišnu scenu upravo u našem gradu. Prva repriza ispraćena je kao i premijera – oduševljenjem publike, dugim aplauzom i ovacijama a očekuje se da će tako biti i u četvrtak, 12. decembra na trećem izvođenju. To što je predstava neuobičajeno dugačka vernu publiku somborksog teatra ne sprečava da je pogledaju budući da su karte i za treće izvođenje rasprodate odmah po puštanju u prodaju! To je svakako bio povod da pitamo glavnog krivca, reditelja Gorčina Stojanovića, da nam ukratko kaže svoje utiske o ovoj predstavi.
- Pretpostavljam da je to što se dogodilo na premijeri - ono što zovemo katarzom. Pražnjenjem i pročišćavanjem intenzivnih osećaja. Ili, da budem patetičan ako smem - udar dobrote. Koje nema bez lepote. Tako nekako. To je moj utisak i kao svaki utisak, možda nije tačan. Dakle, valjalo bi pitati publiku. Moje osećanje je da su neki ljudi, i na sceni i u publici, oplemenjeni intenzitetom doživljaja. Dakako, nemoguće je očekivati da to budu svi. Teatar ima moć da dodirne senzibilne duše s obe strane rampe. Kao što nema moć da one lišene duboke ljudskosti, one čiji je emotivni sklop uprljan taštinom koja je najveća muka duhu, učini boljim. Ali i takvi, bar na trenutak, mogu izgledati boljima od sebe samih. Nije ni to malo. O radu na svojim predstavama nerado govorim. Što je lepo u tom radu, to se i vidi. Što nije - brižljivo sakrivam i potiskujem. Kad prevlada dobro i lepo, to se oseti. Rđavo, koje je obično posledica nerazlikovanja etike i morala, vezivanja uz ovo drugo što je uvek stvar međusobnog dogovora - i zločinci, naime, imaju neki svoj moral iako ne poznaju etičke principe, dakle, to rđavo posledica je pomeranja etičke ose sveta. Uostalom, takav poremećaj je i omogućio zločin koji je stalni pratilac života glavnog junaka, a i pisca, Semper idem. Etički princip, kategorički imperativ, moralni zakon u nama, da se podsetimo slavnog filosofa, to je ono što je danas narušeno. I kad je tako, ostaje samo skup malograđanskih normi i takozvani „profesionalizam”. Drugo ime za površnost i neupuštanje u suštinski odnos sa Drugim. Predstava „Semper idem” upravo se i bavi tim, jednim svojim delom. Kad (se) Đorđe pita - Zašto nas mrze? - jedan od mogućih odgovora je i Očev - Zato što smo im slični, a oni o sebi imaju rđavo mišljenje. U vremenu agresivne površnosti i sveopšteg narcizma, političke i svake druge korektnosti, lepota i dobrota bivaju aktuelnije nego ikada. Jer je važnije biti uljudan, nego ispunjen ljudskim sadržajem – kazao je za SOinfo.org Gorčin Stojanović.
Ovaj šestočasovni triptih sastoji se iz tri dela: Od raja do pakla, SazrevanjeI/SazrevanjeII i Predskazanja/Veliki sunovrat i sadrži tri pauze na kojima publika ima priliku da se osveži i pripremi za predstojeći deo.
Realizaciju predstave finansijski su pomogli Grad Sombor, Ministarstvo kulture i informisanja i Jevrejska opština Sombor.
tam @ Uto, 10.12.2019. 18:40
đorđe lebović gorčin stojanović narodno pozorišta sombor semper idem sombor
• Nadahnutom igrom do nagrada

Aleksandar Ristoski najbolji glumac a Tenor na zajam najbolja predstava na Festivalu pobednika festivala.

Foto 36672 Na XII Pozorišnim svečanostima Festival pobednika festivala održanom od 15. do 20. oktobra, u Centru za kulturu i obrazovanje Rakovica, stručni žiri u sastavu: Snežana Savić, predsednik, Feđa Stojanović, član i Željko Jovanović, član, je video pet žanrovski različitih predstava i odlučio većinom glasova da nagradu za najbolju predstavu dodeli predstavi Kena Ludviga Tenor na zajam u režiji Olivere Đorđević, a u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor. Nagrada za najboljeg glumca pripala je Aleksandru Ristoskom za ulogu Maksa u predstavi Tenor na zajam.
- Ovaj visokokalorični vodvilj brzog ritma pleni svojom neobuzdanom energijom izbrušenog stila i nadahnutom igrom celokupnog ansambla somborskog pozorišta, koji je vešto sproveden između podvodnih stena kojima ova struktura obiluje. Najbolja muška uloga na ovom festivalu delo je mladog glumca Aleksandra Ristoskog, koji je svog junaka Maksa, uplašenog i nesrećno zaljubljenog mladića, na naše oči razvio u zrelog i odgovornog muškarca koji sve drži pod kontrolom – stoji u obrazloženju žirija.
Ove godine, tokom šest festivalskih dana, publika je mogla u takmičarskom delu Festivala da pogleda neke od predstava profesionalnih pozorišta iz Srbije, koje su u prethodnoj sezoni bile nagrađene na pozorišnim festivalima. Selektor ovogodišnjeg Festivala bio je dramski umetnik Svetislav Goncić.
tam @ Pon, 21.10.2019. 12:00
aleksandar ristoski feđa stojanović narodno pozorišta sombor snežana savić sombor svetislav goncić tenor na zajam željko jovanović
• 27. Pozorišni maraton je počeo!

Sinoć je otvoren 27. Pozorišni maraton, ove godine pod sloganom „Liberté, égalité, fraternité“ odnosno „Sloboda, jednakost, bratstvo“.

Foto 35929 Na samom početku, publici se obratila upravnica Narodnog pozorišta Sombor, Bojana Kovačević, pozivajući publiku da u ovogodišnjim maratonskim predstavama uoči kvalitete koje slogan maratona nosi.
- Trka može da počne. Imamo naša trkačka glumačka grla. Navijajte, navucite šešire i uživajte Festival je otvoren - kazala je na svečanom otvaranju 27. Pozorišnog maratona naša čuvena pozorišna i filmska glumica Mira Banjac.
Nakon svečanog otvaranja, usledila je predstava Ateljea 212 „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića u režiji Bobana Skerlića, zatim je odigrana predstava „Striptiz”, autorski projekat Radoslava Milenkovića koju izvodi beogradski „Proces teatar“. Iste noći, publika je imala priliku da pogleda predstavu Kruševačkog pozorišta „Animals” Uglješe Šajtinca u režiji Snežane Trišić.
Drugog dana Maratona (petak, 14. jun) odigrana je predstava Pozorišta mladih, Novi Sad, „Snežna kraljica” H.K. Andersena u režiji Biserke Kolevske. Večeras gostuje predstava Narodnog teatra iz Bitolja, Makedonija, „No(je)va Makedonija“ autorski projekat Kokana Mladenovića a potom će biti odigrana predstava „Mirna Bosna“ Borisa Lalića u režiji Saše Peševskog u izvođenju Kamernog Teatra 55 iz Sarajeva. Za kraj druge festivalske večeri, planirana je predstava „Crvena“ Džona Logana u režiji Danila Marunovića u izvođenju Grad Teatra Budva kao i „Mapa izmišljene stvarnosti“ autorski projekat Slobodana Beštića u izvođenju Narodnog pozorišta Beograd u koprodukciji sa Prita medija, Beograd.
Sutra (subota, 15. jun) gostuje Državno pozorište za decu iz Sankt Peterburga sa predstavom „Pepeljuga” Šarl Peroa u režiji Romana Kamhena. U večernjem terminu sledi predstava „Večera budala“ u režiji Božidara Đurovića, u izvođenju Zvezdare teatra, Beograd, zatim će biti odigrana predstava „Ovaj će biti drugačiji“ Staše Bajac u režiji Đurđe Tešić, u izvođenju Ateljea 212, a nakon nje gostuje Državno pozorišta „Ševčenko“ iz Harkova, Ukrajina, sa predstavom „Zamak“ Franca Kafke u režiji Oleksadra Kovshuna.
Maraton zatvara predstava Narodnog pozorišta Sombor „Tenor na zajam“ Kena Ludviga u režiji Olje Đorđević. Predstava će se odigrati na Velikoj sceni, dva sata posle ponoći, nakon predstave, sledi uručenje nagrada za glumicu i glumca sezone, kao i uručenje nagrade „Iza kulisa”, a zatim sledi tradicinoalni maratonski događaj – Cvetni udar.

tam @ Pet, 14.06.2019. 17:30
27. pozorišni maraton bojana kovačević cvetni udar mira banjac narodno pozorišta sombor sombor
• Ruski klasik u izvedbi ruskog pozorišta

Predstava „Malograđani” Maksima Gorkog u režiji Vladimira Tumanova imaće svoju srpsku premijeru u Narodnom pozorištu Sombor.

Foto 35775Dani ruske kulture biće obeleženi na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, u sredu, 5. juna (20 časova), gostovanjem Dramskog teatra na Vasiljevskom iz Sankt Peterburga. Dramski teatar na Vasiljevskom jedan je od najmlađih i najinteresantnijih glumačkih kolektiva u Sankt Peterburgu. Pozorište je osnovano 1. septembra 1989. godine i za vreme svog postajanja postiglo je velike uspehe, osvajalo najznačajnija ruska i međunarodna priznanja. Stvorili su bogat i raznovrsan repertoar, koji odgovara ukusima kako zahtevne tako i najšire publike. Na repertoaru su dela savremenih autora, kao i ruske klasici Ujka Vanja, Deca sunca, Idiot, Devojka bez miraza, Ženidba
Teatar broji 350 zaposlenih, od toga je 65 glumaca među kojima je i četvoro narodnih umetnika i 17 zaslužnih umetnika Rusije. Umetnički direktor i osnivač Teatra je Vladimir Slovohotov, koji je uspeo da okupi sjajan glumački ansambl. Sa pozorištem su sarađivali i sarađuju istaknuti režiseri Rezo Gabriadze, Roman Viktjuk, Roman Smirnov, Andžej Bubenj. Glavni režiser pozorišta, od 2011. godine, je Vladimir Tumanov, dobitnik nagrade „Zlatni sofit”.
tam @ Sre, 29.05.2019. 02:04
dani ruske kulture dani ruske kulture u somboru malograđani narodno pozorišta sombor sombor vladimir slovohotov vladimir tumanov
• Ansambl protiv predloga za novu direktoricu

Ljude u Narodnom pozorištu Sombor, i širu teatarsku javnost, veoma je iznenadila vest da je Osnivač grad Sombor doneo odluku da glumica Vesna Paštrović treba da, na sednici Skupštine grada Sombora, koja će se održati 25. ovog meseca, bude postavljena za direktora Narodnog pozorišta Sombor.

Foto 33719- Iznenađenje je bilo vrlo neprijatno iz najmanje dva razloga. Odluka je doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz kuće, onima sa kojima sutra direktor treba da sarađuje. Takođe, dosadašnje kvalifikacije i kredbilitet uvažene Vesne Paštrović ni najmanje je ne preporučuju za tu odgovornu i zahtevnu dužnost. Naprotiv! Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice. Narodno pozorište Sombor je, ako treba da podsetimo, svojim radom i ostvarenjima etablirano kao jedno od najboljih u državi, a velike je uspehe imalo i izvan granica. Iskustvo nas uči, a govori o tome i dramska literatura, da onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u ovom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje. Uprkos tom saznanju, odlučili smo se na saopštenje i obraćanje javnosti. Sa jedne strane, da ostane trag da smo odgovorno stali da sačuvamo i odbranimo Teatar koji smo radeći gradili duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre nas. Sa druge, da najljubaznije zamolimo Osnivača da još jednom preispita svoju odluku. I, sa treće, da koliko je moguće predupredimo onu kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kad na njeno čelo dođe neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek usled čega nastaju podele za i protiv inicirane strahovima od onog za egzistenciju pa na dalje. Ukratko, situacija u kojoj ono najgore lako isplivava iz ljudi i u kojoj je prva žrtva umetnost sama. Narodno pozorište Sombor nikada nije bilo samo posao, ono je bilo i ostalo život svih nas koji smo bili i ostali i radom i bićem vezanim za njega, te otuda, između ostalog, i pravo i obaveza da o njemu istinski brinemo. I po potrebi na glas razmišljamo - piše u saopštenju glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor. 
mifi @ Pet, 22.03.2019. 19:57
direktorica glumački ansambl kultura narodno pozorišta sombor skupština grada sombor vesna paštrović
>>
1234