Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor
• „Da se nikad ne zaboravi...„

U subotu, 15. novembra u velikoj sali Gradske kuće održan je javni čas posvećen holokaustu u Drugom svetskom ratu.

Foto 23304Foto 23306 Javni čas pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi, holokaust, da se nikad ne ponovi” organizovalo je Srpsko-jevrejsko pevačko društvo iz Beograda, a lokalnu podršku u Somboru pružio je Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psiohozon”. Program je podržala i Kancelarija za mlade Grada Sombora.
Na priredbi je bilo reči o progonu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, a hor Srpsko-jevrejskog pevačkog društva izveo je jevrejske i partizanske pesme. Moderatorka tribine Marlena W. Pavlović je kazala da je ovaj program obiša do sada 44 grada, uz prisustvo od oko osam i po hiljada gledalaca. Istoričar dr Milan Koljanin govorio je o istorijskom aspektu holokausta na teritoriji Srbije.
- Holokaust je bio državni projekat da se istrebe svi Jevreji, od tek rođenih beba do nemoćnih staraca i to je bio specifikum, da nema milosti ni za koga. Ulazak mađarske vojske u Bačku 1941. godine bio je praćen masovnim ubistvima u kojima su pretežno stradali Srbi, ali je bilo i Jevreja. U velikim gradovima su inscenirane pucnjave i to je bio povod da budu ubijeni određeni ljudi, prema unapred pripremljenim spiskovima. Odmah su uvedene i oštre antijevrejske mere, poput prisilnog rada. Ipak, to je bilo blaže od mera koje su važile u Srbiji i Banatu, na okupacionoj teritoriji Nemačke, pa je dosta Jevreja spas tražilo na teritoriji pod Mađarskom okupacijom. Jevreji iz Mađarske su bili upućivani na Istočni front u Rusiji da čiste minska polja i kopaju rovove za pohod na Sovjetski savez. Ta relativna bezbednost Jevreja trajala je sve do januara 1942. godine, do čuvene racije u južnoj Bačkoj. Posle te epizode ta relativna bezbednost Jevreja produžena je do 1944. godine, kada je nemačka vojska okupirala Mađarsku. Tada je i počela ubrzana pljačka imovine, deportacija i uništavanje Jevreja - ispričao je dr Milan Koljanin.
Na tribini su govorili još i socijalni psiholog profesor Dragan Popadić, kao i Aleksandar Ajzinberg, čovek koji je preživeo progon Jevreja na teritoriji Srbije.
triletrip @ Pon, 17.11.2014. 01:11
aleksandar ajzinberg dr milan koljanin društvo holokaust jevreji mađarska marlena w. pavlović nacizam nemačka prof. dr dragan popadić psihozon sombor srpsko-jevrejsko pevačko društvo tribina
• Obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta

Jevrejska opština u Somboru obeležila je danas Dan sećanja na žrtve holokausta - Jom Ašoa (Yom HaShoah).

Foto 21364Foto 21363 Članovi Jevrejske opštine Sombor položili su vence na spomen obeležja somborskih Jevreja stradalih u fašističkom teroru u Drugom svetskom ratu i jugoslovenskih i mađarskih Jevreja mučenih u Boru, a 1944. godine ubijenih kod Crvenke, pa sahranjenih na somborskom Jevrejskom groblju. Na spomen obeležje somborskim Jevrejima ubijenima u Drugom svetskom ratu venas u položili Andrija Sekelj i Miodrag Fišer, a prethodno je kadiš pročitao predmolitelj Saša Fišer. Polaganju venaca, pored ostalih članova Jevrejske opštine, prisustvovala je i predsednica Sandra Papo-Fišer.
Transport sa zadnjim somborskim Jevrejima otišao je iz grada 1944. godine, a od njih nekoliko hiljada iz koncentarcionih i radnih logora vratila se tek nekolicina. Jevrejsko groblje je inače u veoma lošem stanju, mnogo spomenika je porušeno, a zgrada koja je služila za verske obrede je devastirana.
Jom Ašoa obeležava se u Izraelu od 1953. godina kao memorijalni dan za sve jevrejske žrtve za vreme holokausta, kao i sećanje na pruženi otpor nacističkoj torturi.
triletrip @ Pon, 28.04.2014. 02:23
drugi svetski rat fašizam holokaust jevreji jevrejska opština sombor jom ašoa koncentracioni logor nacizam sombor yom hashoah
• „Skrivena istorija II Svetskog rata”

- U našim udžbenicima istorije nema poglavlja koje bi govorilo o ljudima koji su spašavajući živote drugih rizikovali svoje. To je deo istorije II Svetskog rata koji je ostao skriven od javnosti - izjavio je Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije u Somboru prilikom promocije knjige.

Foto 11943Foto 11944 U velikoj sali Županije danas je predstavljena knjiga „Pravednici među narodima - Srbija” u kojoj su sabrani ljudi koji su tokom 2. Svetskog rata spašavali jevrejske porodice rizikujući svoje živote. Za sada su prikupljeni podaci o 128 osoba, od kojih su dve iz Sombora: Angelina i dr Svetozar Panić. - Spisak pravednika je sigurno mnogo duži, za njihovo otkrivanje je potrebno novo istraživanje, jer je bilo mnogo ljudi koji su se suprotstavili nacističkoj politici - kazao je Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun, koja je potpisana kao izdavač. Instituciju „Pravedni narodi” ustanovila je izraelska skupština, Kneset, 1953. godine. - Broj spašenih Jevreja tokom 2. Svetskog rata je mali, kada se zna da je ubijeno 82 odsto populacije, pa je zato i značajno znati za ljude koji su rizikovali svoje živote da bi spasili druge. Kod Zasavice kod Šapca je početkom rata na jednoj njivi ubijeno 1300 austrijskih Jevreja. Ta njiva od tada nije uzorana, jer je gazda i svojoj deci ostavio u amanet da se tu ništa ne seje, jer je zemlja natopljena krvlju. O ovom skrivenom delu istorije 2. Svetskog rata govori ova knjiga - objasnio je Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. Autori knjige su tri Milana: Fogel, Ristović i Koljanin. Milan Ristović je objasnio da su Jevreje pomagali uglavnom ljudi sa sela. Najslikovitiji primeri su oblasti Toplice i Kopaonika, gde je po nekoliko sela koordinisano skrivalo porodice koje su bežale pred nacističkim terorom. Zajednička misao autora, izdavača i jevrejske zajednice je da bi ovakva knjiga trebalo da se nađe u svakoj biblioteci i školi, kako bi građani bili upoznati sa nesebičnošću pojedinaca, ali i jevrejskom zajednicom.
triletrip @ Pet, 20.05.2011. 01:40
2.svetski rat društvo holokaust hrabrost humanost istorija jevreji kultura nacizam sombor spašavanje srbija
• Antifa vikend

Antifa tribina, svirke i izložba slika obeležiće predstojeći vikend u Somboru.

Foto 11815 U sklopu prvog antifa vikenda u Somboru, u petak će u klubu Pogon, u Batinskoj ulici broj 7, biti održana tribina sa temom „Antifašizam kao građanska dužnost”. Gosti tribine su Djakon di tutti Capi (Muzika Poludelih), kao i predstavnici Zrenjanin Antifa Festivala (ZAF) i Antifašističke akcije Novi Sad (AFANS), uz lokalnu podršku. Posle tribine, čiji je početak zakazan za 15:30, planirana je projekcija filma „Antifa: Chasseurs de skins, francuskog dokumentarca o borbi protiv neonacizma u Parizu, kao i obilazak izložbe slika autora iz Subotice, Novog Sada i Beograda. U nastavku „kulturno-umetničkog programa” sledi svirka nekoliko bendova u prostoru kluba Pogon: Niyazov (NS), Balance (Kula), Remedy (Novi Sad), P.R.S.O! (SO), Impurita (ZR).
Sledećeg dana, u subotu, nastupiće još tri benda, na istom mestu: Agitator, Korowai Kuru i Deponija Zvuka. Svirke počinju u 21 sat, a ulaznica košta 100 dinara.
pcmaniac @ Čet, 05.05.2011. 09:03
antifa društvo fašizam kultura muzika nacizam neonacizam pogon sombor svirka svirke zabava
>>
12