Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Novosadska izložba - 120 godina od rođenja Konjovića

- Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se negde pomera - citirao je misli velikog maestra Milana Konjovića, podsekretar pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Stanislav Radulović u Spomen zbirci Pavla Beljanskog, otvarajući izložbu „Milan Konjović iz novosadskih kolekcija”.

Foto 34485 Postavkom u Novom Sadu obeležava se 120 godina od rođenja jednog od najvećih slikara na ovim prostorima, a kako je naveo Radulović, prijateljske veze Milana Konjovića i Pavla Beljanskog nesumljivo su ih združile u večnosti sećanja na njihovo kulturno-umetničko poslanje i uticale na nastanak dva legata u Novom Sadu i Somboru: Spomen zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Milan Konjović, koja je partnerska institucija u realizaciji ove izložbe zasnovana na višegodišnjem projektu „Pavle Beljanski – prijatelj umetnika”. Izloženo je 47 Konjovićevih dela, koja se nalaze u kolekcijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog upotpunjenih delima iz Galerije Milan Konjović iz Sombora, Galerije Matice srpske, Muzeja Vojvodine, Ateljea 61, grada Novog Sada, Vojvođanske banke, Naftne industrije Srbije, ali i dela iz zgrade Pokrajinske vlade, koja se retko mogu videti u javnosti. - Milan Konjović, najveći slikar ravnice, kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić, umetnik osobenog stila, strasnog kolorita i temperamenta, pripada vrhu srpske likovne umetnosti - istakao je Radulović i podsetio da je i umna Isidora Sekulić proročanski zapisala u svom eseju „Slikarstvo Milana Konjovića, duhovni lik Vojvodine”. - Stoji pred nama slikar koji nije samo slikar umetnik, nego i slikar duh, jer Konjović nije pregao da dade samo život svoga rodnog kraja, nego je u najlepšem naporu da dade duh svoga zavičaja, duhovni lik Vojvodine.
Na otvaranju izložbe, u ime Spomen zbirke Pavle Beljanski obratila se v. d. upravnika mr Milana Kvas, koja je i autor izložbe, kao i Nemanja Sarač, član Gradskog veća Sombora za oblast kulture i obrazovanja. Avangardni slikar Milan Konjović, u periodu pre i nakon Drugog svetskog rata, ostavio je u nasleđe izuzetno bogat opus od oko 6000 radova, sa velikim uticajem na savremenike i umetnike budućih generacija.
savamajstor @ Uto, 13.11.2018. 07:00
atelje 61 galerija matice srpske galerija milan konjović gradsko veće isidora sekulić kultura milan konjović iz novosadskih kolekcija milana kvas muzej vojvodine naftna industrija srbije nemanja sarač pavle beljanski pokrajinska vlada radomir reljić sombor stanislav radulović
• Potpisan sporazum o saradnji na Pedagoškom fakultetu

U četvrtak, 29. juna u na Pedagoškom fakultetu je potpisan Sporazum o saradnji između somborskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu i Muzeja Vojvodine.

Foto 31355 Foto 31354 Kako je predviđeno Sporazumom, saradnja će se odnositi na utvrđivanje potreba za određenim oblicima naučno – stručnih, pedagoških istraživanja i realizovanih projekata; stručne posete i prakse iz oblasti nastavnog plana Pedagoškog fakulteta; saradnju prilikom organizovanja izložbenih postavki u cilju afirmisanja nastavno - obrazovnog, kulturnog i muzeološkog nasleđa sa teritorije AP Vojvodine. Potpisnici su bili dekan Pedagoškog falulteta u Somboru, prof. dr Željko Vučković i vd direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan
Drago Njegovan, je nakon potpisivanja izjavio da muzej Vojvodine ove godine obeležava 170 godina postojanja. Muzej je počeo da egzistira kao Srpska narodna zbirka Matice srpske, koja je prerasla u Muzej matice srpske 1933 godine. Muzej Vojvodine formiran je 1947. godine kao kompleksna muzejska ustanova, centralna za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
Ove godine smo potpisali tri sporazuma sa značajnim ustanovama obrazovanja i nauke. To su sporazumi sa Gimnazijom „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Gimazijom „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, i kao kruna svega toga sporazum o saradnji sa Pedagoškim fakultetom u Somboru. Neposredni povod da se intenziviraju oblici saradnje između jedne centralne ustanove Vojvodine i Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, jeste obeležavanje 240 godina od početka školovanja srpskih učitelja na ovom području i naravno mi ćemo nastaviti da na muzeološki način predočimo sve ono što su profesori ovog fakulteta istražili kao istoriju školstva – zaključio je Drago Njegovan. 
Dekan somborskog fakulteta, prof. dr Željko Vučković je rekao da Pedagoški fakultet ima nekoliko misija. Jedna je prosvetna, druga je naučna, treća društvena.
- Jedna posebno važna jeste kulturna, a ona proizilazi iz velike tradicije koju Pedagoški fakultet ima, a ona se zasniva na „Normi” Avrama Mrazovića iz 1778 godine. Obeležićemo taj veliki jubilej ne samo našeg fakulteta i novosadskog univerziteta, već i jubilej čitave srpske kulture na jedan dostojan način, a u tome očekujemo saradnju i pomoć Muzeja Vojvodine kao izuzetne, eminentne muzejske ustanove i nadamo se da ćemo u Novom Sadu imati zajedničku izložbu, koja će pokazati razvojni put Pedagoškog fakulteta, ali i mesto i značaj koje je učitelj kao profesija imao u razvoju i očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta – istakao je dekan Vučković.
milangagrčin @ Pet, 30.06.2017. 11:03
dr drago njegovan društvo istorija kultura muzej vojvodine pedagoški fakultet prof dr željko vučković sombor sporazum o saradnji tradicija univerzitet u novom sadu
• Laza Kostić i dr Radivoj Simonović tema dve izložbe

Dan 4. februar obeležilo je otvaranje dve zanimljive izložbe u dva različita grada u čast dvojice znamenitih Somborca i prijatelja, Laze Kostića i dr Radivoja Simonovića.

Foto 27122Foto 27121 Prošlog četvrtka je najpre u Novom Sadu u Muzeju Vojvodine otvorena izložba „Zaostavština dr Laze Kostića iz Zavičajne zbirke likovnog odeljenja Gradskog muzeja Sombor”, autorke Zore Šipoš, više kustoskinje i istoričarke umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Prigodnim pozdravnim govorom publici su se obratili Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor i dr Agneš Ozer, direktorka Muzeja Vojvodine. Izložbu je besedom otvorio akademik Miro Vuksanović. Istoga dana u 18 sati u Gradskom muzeju Sombor otvorena je gostujuća izložba iz Muzeja Vojvodine „Zapisi u vremenu — fotografije dr Radivoja Simonovića”.
Na otvaranju izložbe prigodnim govorima ponovo su se obratili Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor i dr Agneš Ozer, direktorka Muzeja Vojvodine, a izložbu je otvorio autor Bogdan Šekarić, viši kustos, etnolog Muzeja Vojvodine. Posle otvaranja izložbe publici je predstavljena knjiga „Fotografije dr Radivoja Simonovića” o kojoj su govorili dr Stojan Berber, dr Mirjana Đekić i autor knjige Bogdan Šekarić. Izložba u somborskom muzeju biće otvorena do 25. februara, a izložba u Muzeju Vojvodine do kraja meseca.
triletrip @ Ned, 07.02.2016. 23:57
agneš ozer bogdan šekarić branimir mašulović dr radivoj simonović etnologija fotografija gradski muzej istorija kultura laza kostić mirjana djekić muzej vojvodine nošnja običaji sombor stojan berber zavičajna zbirka zora šipoš
• Zapisi u vremenu dr Radivoja Simonovića

U Gradskom muzeju 4. februara će biti priređeno otvaranje izložbe „Zapisi u vremenu - fotografije dr Radivoja Simonovića”.

Foto 27036 U Etnološkom odeljenju Muzeja Vojvodine u Novom Sadu čuva se više od 1.400 staklenih negativ - ploča dr Radivoja Simonovića, od kojih je, za potrebe ove izložbe, napravljen izbor koji ilustruje svu raznovrsnost etnoloških i kulturno – istorijskih motiva zabeleženih u Bačkoj, Baranji, Slavoniji, Sremu i Banatu. Obradu i pripremu fotografske građe uradio je akademski slikar i fotograf Branislav Marković, koji je ujedno i autor idejnog i likovnog rešenja knjige „Fotografije dr Radivoja Simonovića” i izložbe. Jedan deo etnološke građe sakupljen tokom ovih istraživanja uporedo je dat sa Simonovićevim fotografijama, u cilju praćenja promena nastalih u materijalnoj i duhovnoj kulturi posle više od jednog veka.
Dr Radivoj Simonović je 1947. godine ponudio na otkup Matici srpskoj deo svojih zbirki i biblioteke. Komisija koja ga je posetila u njegovoj kući u Somboru preporučila je da se za potrebe Vojvođanskog muzeja otkupi 1.400 negativ-ploča, 32 klišea, 14 albuma u tvrdom povezu kao i deo lične biblioteke dr Simonovića.
Svečano otvaranje izložbe zakazano je za 4. februar u 18 sati u izložbenom prostoru u prizemlju Gradskog muzeja, a 45 minuta kasnije biće priređena i promocija pomenute knjige. Autor izložbe je Bogdan Šekarić, viši kustos, etnolog Muzeja Vojvodine. Izložba će biti otvorena do 25. februara.
triletrip @ Čet, 28.01.2016. 01:45
bogdan šekarić branislav marković dr radivoj simonović društvo etnografska zbirka etnologija fotografija gradski muzej istorija izložba knjiga kultura muzej vojvodine promocija knjige sombor zapisi u vremenu - fotografije dr radivoja simonovića
• Izložba foto-zapisa dr Radivoja Simonovića

U utorak, 6. oktobra u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu će biti otvorena izložba „Zapisi u vremenu - fotografije dr Radivoja Simonovića”.

Foto 26088 U Etnološkom odeljenju Muzeja Vojvodine u Novom Sadu čuva se više od 1.400 staklenih negativ - ploča dr Radivoja Simonovića, od kojih je, za potrebe ove izložbe, napravljen izbor koji ilustruje svu raznovrsnost etnoloških i kulturno – istorijskih motiva zabeleženih u Bačkoj, Baranji, Slavoniji, Sremu i Banatu. Autor izložbe je Bogdan Šekarić, viši kustos muzeja.
Za izložbu je korišćena arhivska građa sakupljena u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, Galeriji Matice srpske, Muzeju grada Novog Sada i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Dopunskim terenskim istraživanjima, sprovedenim u cilju muzeološke obrade Simonovićeve fotografske zbirke, obuhvaćena su naselja: Ledinci, Kamenica, Rakovac, Beočin, Čerević, Banoštor, Vrdnik, Irig, Rivica, Bešenovo, Bešenovački Prnjavor, Bukovački salaši, Bač i Gložan, kao i manastiri: Krušedol, Velika Remeta, Beočin, Novo Hopovo, Jazak, Bešenovo, i Rakovac. Istraživanja je svojom fotografskom kamerom dokumetovao Ilija Ramić. Jedan deo etnološke građe sakupljen tokom ovih istraživanja prikazan je uporedo sa Simonovićevim fotografijama, da bi se videle promene nastale u materijalnoj i duhovnoj kulturi posle više od jednog veka.
triletrip @ Pon, 05.10.2015. 22:50
dr radivoj simonović etnologija fotografija istorija izložba kultura muzej vojvodine novi sad sombor
>>
12