Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Džudistima donacija iz Austrije

Inkluzivnu džudo sekciju DŽK Bačka su posetili sportski prijatelji iz austrijskog grada St. Poltena.

Foto 35465 Gosti su somborskoj sekciji poklonili rekvizite i sprave za vežbanje odnosno poboljšanje kvaliteta trenažnog rada. Donaciju su uručili Gerhard Lintner, direktor kompanije ARGE koja se bavi patentiranjem i prodajom rekvizita i vežbi za radnu terapiju, sa saradnicima mr Vjekoslavom Međugorcem i mr Markusom Majerom. Kako kažu, prepoznali su trud i rad Somboraca u organizovanja trenažnog procesa za osobe sa invaliditetom. Setom rekvizita želeli su da ga unaprede treninge i u krajnjoj liniji doprinesu kvalitetnijem životu osoba sa invaliditetom. - Pionirski koraci i veliki entuzijazam u džudo sportu za osobe sa invaliditetom izuzetno su značajni i neophodno je podržavati one koji ljudima izgrađuju samopouzdanje i obezbeđuju mesto u drušvu koje zaista zaslužuju. Kvalitetan rad, i rad iz srca, vrlo lako prepoznaje. Somborci, po svom kvalitetu, mogu parirati kolegama iz inostranstva - istakli su predstavnici ARGE. Gosti su prisustvovali i jednočasovnom treningu somborske sekcije inkluzivnog džudoa.
Simbolični ček u vrednosti poklonjene opreme Gerhard Lintner uručio je predsedniku Saveta sekcije za inkluzivni džudo, Slobodanu Lovriću. Gost iz Austrije je ovom prilikom predao i poklon monografiju St. Poltena koju je gradonačelnik tog austrijskog grada poslao somborskoj gradonačelnici.
savamajstor @ Pon, 15.04.2019. 01:31
arge gerhard lintner inkluzivni džudo markus majer monografija rekviziti savet sekcije za inkuzivni džudo slobodan lovrić sombor sport sprave za vežbanje st. polten vjekoslav međugorac
• Marković: Učitelji su bili istaknuti intelektualci

Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme.

Foto 33586 Događaj je upriličen u spomen-sobi Norme i Preparandije, a govorili su dekan somborskog Pedagoškog fakulteta profesor dr Željko Vučković i profesor dr Saša Marković. Vučković je podsetio da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića, 1. maja 1778. godine osnovana Norma, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. - Istorija naše škole od Mrazovićeve „Norme”, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može se sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja - rekao je dekan somborskog fakulteta ističući da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. - Ako se uzme u obzir činjenica da su Norma i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je Norma u temelju novosadskog Univerziteta - zaključio je profesor Vučković. Dekan je predočio i plan aktivnosti planiranih povodom proslave ovog jubileja. Najavio je da će u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, da će Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme”, kao i da će biti održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta. Predočio je da će na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada da će jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu biti održana na Pedagoškom fakultetu, a da će profosor Saša Marković pripremiti monografiju posvećenu Normi. Vučković je otkrio i da će 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.
Saša Marković je u svom izlaganju dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva Norma, i podsetio na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja, o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. - Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je Norma - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja - rekao je Marković, naglasivši da je Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku. - Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. Norma se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija - podsetio je profesor Marković. Tokom početnih godina rada, u Normi su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam - naglasio je prof. dr Saša Marković.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Čet, 10.05.2018. 02:10
akademija umetnosti avram mrazović dositej obradović međunarodni festival nauke u novom sadu monografija norma obrazovanje pedagoški fakultet preparandija prof. dr saša marković prof. dr željko vučković rektorat novosadskog univerziteta sent andreja sombor spomen soba teodor janković učitelji
• Uskoro monografija o Vranjskom

Gradovi Vranje i Sombor će izraditi monografiju u znak zahvalnosti poznatom slikaru koji ove godine obeležava tri velika jubileja.

Foto 23327Foto 14187Povodom osamdeset godina života (1936), šezdeset godina stvaralaštva i dvadestpet godina donacija slikara Zorana Stošića Vranjskog, grad Vranje i grad Sombor upriličiće ove godine monografiju o poznatom slikaru za doprinos i razvoj kulture u pomenutim gradovima. Ovaj slikar već godinama poklanja gradu Vranju deset, a gradu Somboru tri slike, pa je na taj način stvoren bogat legat u oba grada. Zaključno sa 2017. godinom, njegov legat u Narodnom muzeju u Vranju broji 442, a u Gradskom muzeju Sombor 138 dela. Vranjski je do sada ostvario na stotine samostalnih izložbi i više stotina kolektivnih, a za svoj rad dobio je brojne nagrade.
U ovoj monografiji naći će se biografija autora, bibliografija, spisak samostalnih i kolektivnih izložbi, fotografije umetnikovih slika, kao i reč 80 likovnih kritičara iz zemlje i inostranstva o kosmosu Zorana Stošića Vranjskog. - Monografija je kruna stvaralaštva svakog slikara, a ja sam je, izgleda, tim donacijama zaslužio - kazao je Zoran Stošić Vranjski.
savamajstor @ Pon, 24.07.2017. 03:14
grad sombor grad vranje gradski muzej sombor kultura monografija narodni muzej vranje slikar sombor zoran stošić vranjski
• Promocija monografije o porodici Vuić

U petak, 2. juna u 19 sati u Gradskom muzeju Sombor će biti priređena promocija monografije „Somborska porodica Vuić” autorke prof. dr Nade Todorov.

Foto 31005 - Vuići su danas skoro nepoznati, a nekada su bili jedna od najčuvenijih  i najimućnijih srpskih građanskih porodica u Somboru. Dve ličnosti iz ove porodice nalaze se u Srpskom biografskim rečniku (Jovan i Nikola Vuić); kralj Petar I Karađorđević odlikovao je, istog dana, tri rođene sestre Ordenom krsta milosrđa (Ana, Katarina, Jelena Vuić); Nikola Vuić je odlikovan Medaljom rada;  suprug Katarine Vuić Ordenom Svetog Save IV stepena;  sina Ane Vuić je odlikovala Kraljevina Bugarska Ordenom za građanske zasluge V stepena. Vuići su bili osnivači najznačajnijih somborskih institucija. Prvi dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu potiče iz ove porodice, sekretar poslanstva Kraljevine SHS u Sofiji i Budimpešti bio je sin Ane Vuić itd. Vuići su bili zadužbinari, donatori, poliglote, sjajni muzičari, skromni i radni. U monografiji se prati razvoj ove porodice od sredine osamnaestog veka, do današnjih dana. Objavljene su stare fotografije iz porodičnog albuma i drugih izvora, korišćeni mnogi podaci iz periodike i stručnih publikacija - stoji u pozivu na promociju monografije o porodici Vuić.
Uvodnu reč će dati direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović, a o monografiji će govoriti direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković, recenzenti prof. dr Borjanka Trajković i prof. dr Boris Kršev, kao i sama autorka, prof. dr Nada Todorov.
Promocija će biti priređena u dvorištu Gradskog muzeja, a u slučaju lošeg vremena u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja.
triletrip @ Čet, 01.06.2017. 22:47
knjiga književnost kultura monografija prof. dr nada todorov promocija sombor somborska porodica vuić
• Solidnih sedamdeset godina

Narodno pozorište Sombor obeležilo je u petak, 25. novembra svoj dan, ali i 70. godišnjicu osnivanja profesionalnog glumačkog ansambla.

Foto 29498Foto 29497Povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog glumačkog ansambla Narodno pozorište Sombor objavilo je monografiju autora Dušana Jovića, u kojoj su pobrojane predstave koje su u proteklih sedam decenija igrane na sceni somborskog teatra, podeljene prema upravnicima, od Svetislava Tornjanskog, preko Josipa Žige Jasenovića, Nikole Pece Petrovića do današnjeg Mihajla Nestorovića, koji je i otvorio svečanu akademiju. U monografiji je objavljen i niz tekstova o upravnicima, ali i oni iz pera bivših prvih ljudi somborskog pozorišta. Knjiga je ilustrovana fotografijama starih predstava i plakatima, dakle radi se o jednom vrednom dokumentu o proteklih sedam decenija somborskog pozorišnog života.
- Došli smo ovde, zaljubili se u ovaj prelepi grad, u pozorišnu umetnost koja se rađa u ovom divnom Talijinom hramu. Mnogi od nas ostali smo ovde, i dalje zaljubljeni u Sombor. Da su Somborci zaista voleli pozorište i pozorišnu umetnost, kazuje činjenica da su pre 134 godine lepo seli za sto i rešili da izgrade zgradu za pozorište. I tako bi. Osnovali su akcionarsko društvo, skupili su novac i za manje od devet meseci podigli ovo velelepno zdanje u kojem smo mi večeras u slavu pozorišta i umetnosti. Pre tačno 70 godina stvorila se potreba da se organizuje i osnuje profesionalno pozorište koje danas s ponosom nosi ime Narodno pozorište Sombor – kazao je Mihajlo Nestorović, direktor Narodnog pozorišta Sombor.
Glumac sa trenutno najdužim glumačkim stažom u somborskom pozorištu je David Tasić Daf, koji sada živi penzionerske dane, ali ipak povremeno zaigra na daskama koje život znače.
- Somborska publika je strašno zahtevna. Mi napravimo predstavu za koju bi druga pozorišta bila presrećna da je imaju na repertoaru, a Somborci kažu: nije to loše, ali umete vi to i bolje. Srećan sam što sam došao u ovaj grad, mada sam za neke još uvek „dođoš“, ali ovo je moj grad. Ja sam rođeni Kragujevčanin, mladost sam proveo tamo, karijeru sam počeo ovde i kada bi se ponovo rodio, opet bih došao u Sombor. Ljudi dele gradove na velike i male. Ja mislim da nema velikih i malih gradova. Grad ne čine zgrade, ulice, bulevari, grad čine ljudi, Somborci, koji su predivni ljudi – ispričao je David Tasić Daf. Legenda somborskog glumišta podsetio se kako je izgledao njegov prvi dolazak u Sombor.
- Prvo što mi je palo u oči je tabla na kojoj je pisalo „zabranjeno parkiranje biciklova i motociklova“. Pomislio sam, mili bože, kud sam zaš'o! Kada sam saznao da ću ići u Sombor, rekao sam to drugarima u Kragujevcu, a oni su pitali gde ti je to? Gledali smo mapu, a jedan od drugara, zvali smo ga Mile Vrag kaže – budalo, pa ovo je u Mađarskoj. Elem, došao sam u Sombor ujutro i prvi čovek koga sam upoznao bio je čuveni Mirko Galac, zvani Nestor. Prva predstava koju sam video bio je neki Nušić, katastrofa od predstave. Prvu premijeru u Somboru sam odigrao 31. decembra 1967. godine – rekao je David Tasić Daf, koji je tokom svoje karijere igaro u predstavama koje su režirali najbolji jugoslovenski i srpski režiseri. Imao je mnogo glavnih i sporednih uloga. Posebno se seća upravnika i reditelja Nikole Pece Petrovića, a drugi čovek koji je obeležio njegov rad je reditelj Muci Draškić.
- To je čovek koga sam obožavao. Kada nisam imao probe, sedeo sam u gledalištu i krao „zanat“. Treći ključni čovek za mene bio je Dejan Mijač. Mogu da kažem da sam sa njima završio tri akademije – podsetio se David Tasić Daf i nastavio priču o mesec dana gostovanja somborskog pozorišta u Meksiku.
- Odlazimo u zemlju o kojoj sam znao samo iz filmova. Stižete u glavni grad Meksiko, koji je tada imao 16-17 miliona stanovnika. Stigli smo dan pre 1. maja i bili smo smešteni u hotelu u samom centru grada, preko puta nam je bio Suarezov spomenik. Ujutro 1. maja me je probudila zaglušujuća buka, pogledam kroz prozor i vidim nepreglednu masu ljudi, postrojeni na trgu. U prvomajskoj paradi učestvovalo je dva miliona ljudi! Igrali smo „Ženidbu i udadbu“ i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo – rekao je David Tasić Daf.
Na svečanoj akademiji povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog ansambla Narodnog pozorišta Sombor učestvovala je i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, koja je u somborski teatar  došla da režira na poziv upravnice Mirjane Markovinović. Ona je krajem januara 1985. godine na scenu postavila komad Strah i nada Nadežde Mandeljštam Predraga Perišića.
- Mirjana Markovinović je ovo pozorište otvorila prema svetskom repertoaru, a mogu reći i svetu. To je predstava zbog koje je u somborsko pozorište dolazio ambasador Sovjetskog saveza da nas ukori i prekori zašto to radimo, jer je smatrao da je to antisovjetski tekst. Nadežda Mandeljštam je objavila svoje memoare prvo na engleskom, a tajno ih je preneo jedan službenik ambasade. Ta je knjiga u Sovjetskom savezu bila zabranjena i bilo je vrlo smelo od Narodnog pozorišta Sombor da izvede tu predstavu. Naročito problematična je bila jedna pesma o Staljinu, koja je odlična, pa je jednom prilikom neki ataše iz sovjetske ambasade rekao da se barem skine ta pesma. Rekla sam mu da ćemo je skinuti. Predstavu smo tada igrali u Zemunu, glumci su me pitali da li ćemo preskočiti pesmu, a ja sam im rekla da o tome nema ni govora – ispričala je Vida Ognjenović. Ona je kazala da je na scenu somborskog pozorišta iste godine postavila još jednu predstavu čiji autor je bio disident. Bio je to komad Letnji dan Slavomira Mrožeka i igrala se na maloj sceni.
Gost včeri bio je i reditelj Gorčin Stojanović, koji je u Somboru radio nekoliko predstava. Stojanović je kazao da u Srbiji vlada jedan ubrzani zaborav.
- Zaborav, odnosno pamćenje je naša stvar. Ne može na to niko da nas prisili, to moramo sami. Srećom postoje kuće poput somborskog pozorišta koje se bore protiv zaborava, odnosno jednostavno rade svoj posao. Naš posao je da uvažavamo našu tradiciju. Mislim da je zaborav u stvari rezultat nemara, mrljavosti. Ako ima nekog kontinuiteta u ovoj našoj zemlji, to je kontinuitet zaborava. Žao mi je što pričamo o tome, jer Sombor nije dobro mesto za razgovor o tome, za razliku od nekih drugih, ovo je kuća koja je solidna. U bivšoj Jugoslaviji se znalo koja pozorišta vrede, osim onih iz velikih centara. To su bili Varaždin, Bitolj, Sombor, Nova Gorica... Znali ste da ako nešto dođe iz ovih gradova, da će se ceo grad zainteresovati, svi će se sjatiti da pogledaju predstavu – rekao je Gorčin Stojanović. On se osvrnuo i na problem u kulturi koji je traje godinama.
- Svaka vlast kojoj ovo kažem a promenilo ih se dosta, se uvek naljuti. Na delu je jedan organizovani zločinački poduhvat na permanentnom zatiranju srpske kulture. Jer to košta, jer je to nepotrebna knjigovodstvena stavka. Ja živim u gradu u kojem poslednja tri gradonačelnika ne idu u pozorište. Nikada! I to sami kaži. Ja bih voleo da karikiram, ali nije tako – kazao je Gorčin Stojanović.
Jedan od najuspešnijih uprevnika Narodnog pozorišta Sombor, za čijeg mandata je nastala i čuvena predstava Kate Kapuralica, Milivoje Mlađenović obratio se somborskoj publici putem video poruke.
triletrip @ Ned, 27.11.2016. 17:47
david tasić daf dušan jović gorčin stojanović jubilej kultura mirjana markovinović monografija narodno pozorište sombor nikola peca petrović profesionalni ansambl sombor vida ognjenović
>>
1234