Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Somborskom centru 340 hiljada evra

Poznati su dobitnici sredstava Zelenog fonda Srbije.

Foto 16681Ministarstvo zaštite životne sredine obelodanilo je da se na listi za sufinansiranje projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom nalazi četiri lokalne samouprave. Predvodi ih grad Sombor kome će pripasti 40 odsto ukupnog budžeta. Kako je saopšteno, Sombor će za projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom” dobiti 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra. Inače, somborska deponija državnom strategijom upravljanja otpadom trebalo da bude među šest na teritoriji Vojvodine u okviru kojih bi funkcionisali i centri za upravljanje mešovitim otpadom. Podsetimo da je gradsko veće, krajem 2018. godine, usvojilo informaciju u vezi pisma o namerama slovenačkog preduzeća „Kostak” iz Krškog za projekat razvoja, izgradnje i eksploatacije navedenog Centra na prostoru deponije u Rančevu i tada je najavljeno moguće javno-privatno partnerstvo. Slovenci su u pismu naveli da bi najviše do trećina otpada bilo odlagano na deponiju, a da bi se preostale količine koristiti u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe. Deponija bi mogla da prihvati sve tipove otpada. Očekujemo da će nadležni narednih dana ponuditi više informacija o ovom poduhvatu.
Sredstva iz Zelenog fonda Srbije pripala su još Novom Sadu (32 miliona dinara) - uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom, Novoj Varoši (23,4 miliona dinara) - projekta dokumentacija za izgradnju regionalnog centra Banjica, te Pirotu, četiri miliona dinara, za idejno rešenje, projekat i građevinsku dozvolu tamošnjeg regionalnog centra.
savamajstor @ Čet, 20.06.2019. 09:00
društvo gradsko veće javno-privatno partnerstvo ministarstvo zaštite životne sredine nova varoš novi sad pirot preduzeće kostak rančevo regionalna deponija sombor uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom zeleni fond republike srbije
• Zaštita toka reke Mostonge

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak da bi se kao predeo izuzetnih odlika zaštitio prostor gornjeg toka reke Mostonge - objavila je Politika.

Foto 7579Reka Mostonga je duga devedesetak kilometara, a predeo „Gornja Mostonga” obuhvata 3.650 hektara od kojih je ukupno 88 odsto u javnoj, državnoj i društvenoj svojini. Prostore se između naselja Riđica, Kruševlje, Gakovo, Stanišić, Svetozar Miletić, Sombor, Čonoplja i Kljajićevo. - Područje Gornja Mostonga obuhvata kompleks različitih za zaštitu prioritetnih tipova staništa kao što su slatinska, stepska, vodena i vlažna sa, zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ovo područje je izdvojeno kao međunarodno značajno za biljke a pripada ekološkom području Srbije - „Slatine severne Bačke” - navodi se u obrazloženju. Politika je objavila da je studiju zaštite podneo je pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Polovinom prošlog veka deo toka Mostonge, od Sombora do Bača, uključen je u kanalsku mrežu DTD, pa je autentična reka ostala u svom toku, između Riđice i Sombora.
Reka je nastala od mnogobrojnih bara severno od Sombora i imala je četiri izrazita kraka, Šikara Mostonga, Koć Mostonga, Raičevačka Mostonga i Somborska Mostonga. Ovi pravci, severozapadno od Sombora spajali su se u jednu reku Mostongu. Zbog plovnosti i prilaska brodova naselju Bač, nedaleko od ušća u Dunav, regulacija na ovoj reci počela je još u 15. veku. Prvo pominjanje u arhivskoj građi veže se za 1256. godinu. Naselje Sent Mihalj, preteča današnjeg Sombora, je nastalo krajem 14. veka upravo na obalama krakova Mostonge. Stručnjaci smatraju da je prvobitno slovensko ime reke Mostonge bilo Mašteha, kasnije promenjeno u Mostoha. Jedan njen rukavac je u prvoj polovini 18. veka još uvek prolazio kroz sam centar grada, podno današnje Gradske kuće, tada iza kaštela Jovana Brankovića.
savamajstor @ Pon, 22.04.2019. 06:39
bač čonoplja društvo gakovo gornja mostonga jovan branković kljajićevo kruševlje ministarstvo zaštite životne sredine mostonga predeo izuzetnih odlika regulacija reke reka riđica sekretarijat za zaštitu životne sredine sela slatine severne bačke sombor stanišić svetozar miletić zaštita prostora
• Elektronsko izdanje publikacije

Ekološki pokret Odžaka i Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu” iz Tovariševa pozivaju nevladine organizacije da preuzmu elektronsku verziju publikacije/vodiča „Primena Arhuske konvencije u praksi”.

Foto 20005- Publikacija donosi uputstva za upravni i sudski postupak zbog ne dobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija od organa javne vlasti. Urađena je prvenstveno kao uputstvo za ekološke organizacije, odnosno za primenu, pre svega, prvog i trećeg stuba Arhuske konvencije, s tim da je prezentovan materijal je univerzalnog karaktera, tako da ga mogu koristiti sve nevladine organizacije, bez obzira na oblast delovanja. Publikaciju/vodič mogu da koriste i sredstva informisanja - objavili su izdavači.
Ekološki pokret Odžaka i EU „Da sačuvamo Vojvodinu” pozivuju pojedince, organizacije i medije da preuzmu vodič i učine potreban napor kako bi se sa njim upoznao što veći broj građana. Publikacija je odštampana u hiljadu primeraka koji su su besplatno distribuirani ekološkim NVO i organima javne vlasti. Izdavanje publikacije-vodiča „Primena Arhuske konvencije u praksi” omogućeno je finansijskim sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine i Opštine Odžaci. Elektronska verzija vodiča dostupna je u prilogu vesti.
savamajstor @ Uto, 22.01.2019. 06:00
društvo ekološki pokret odžaka ekološko udruženje da sačuvamo vojvodinu tovariševo elektronsko izdanje ministarstvo zaštite životne sredine opština odžaci primena arhuske konvencije u praksi sombor
• „Roštiljada” iz kafilerije

Veterinska ustanova Proteinka nemilosrdno truje građane Sombora!

Foto 28144Foto 22966Članovi gradskog vlade su na poslednjem zasedanju utvrdili Program kontrole vazduha na teritoriji grada Sombora u 2018/2019. godini. Zvaničnim izveštajem sa sednice nisu obuhvaćeni detalji programa kontrole ni da li se u njemu nalazi i Proteinka. Uglavnom stavljano je do znanja da će biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine  - objavili smo utorak. Samo par dana kasnije, u vidu prave, kako reče jedan drugar sa tvitera, „roštiljade”, dobili smo odgovor koliko su se u Proteinci „stvarno potresli” zbog usvojenog Programa kontrole vazduha. Nemilosrdno lože punih 12 časova, verovatno da bi svojim „poslovanjem” pokrili svaki pedalj čuvenog „zelenog grada”. Ovo nije prvi put ove nedelje da su „spaljivali” u dve, pa i tri smene.
Da li će ovaj grad preduzeti nešto u cilju očuvanja zdravlja i normalnog života svojih građana ili će i dalje slepo ispunjavati naloge nametnute iz Beograda, pod parolom moguće ekološke katastrofe, koju bi izazvalo gašenje jedne od dve postojeće državne spalionice životinjskih ostatak, u „poljoprivrednoj” zemlji Srbiji, 2018. godine. Građani zaslužuju odgovore i čekaju konkretne poteze na sprečavanju daljeg ugrožavanja zdravlja.
Dosta toga se poslednjih godina dešavalo u Proteinci. Izuzimajući nastupe pojedinih narodnih poslanika, građanske proteste „petkom posle 15 sati” i to što je smrad postao nekako jači, novotarije iz Proteinke uglavnom su se ticale „uređenja” preduzeća, koje se samo jednom odlukom Vlade Srbije iz 2012. godine, „prešaltalo” iz Društveno-proizvodnog preduzeća na akcije u Veterinarsku ustanovu (VU). Takozvano „preduzeće na akcije” je volšebno, na zahtev Borislava Tomića, tadašnjeg direktora, za koga ne postoji validna dokumentacija u APR-u, obrisano iz registra 15. januara 2014. godine, no začudo nije i nestalo. Iako „zvanično” ne postoji, današnja Veterinarska ustanova „Proteinka” itekako dobro funkcioniše na „temeljima starog preduzeća”. Koristi isti PIB i MB, brojne tekuće račune preduzeća koje je izbrisano iz registra, a u kome je kao poslednji zastupnik naveden bivši direktor Rada Birvalski, iako je pune dve godine na čelu firme Đorđe Zorić. Inače, Zakon o veterinarstvu nedvosmisleno navodi da svi poslovni subjekti u ovoj oblasti, među kojima ne postoji pojam „veterinarska ustanova”, moraju biti organizovani kao privredna društva. Postavlja se pitanje kako danas funkcioniše Veterinskarska ustanova za sakupljanje, preradu, uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla „Proteinka” iz Sombora i zašto, kao i svi registrovani privredni subjekti, nema ispravne poslovne podatke? Postavljamo pitanje nadležnim inspekcijama, svih nivoa vlasti, na koje preduzeće se vodi dokumentacija potrebna za izdavanje potrebnih dozvola za bavljenje poslovima spaljivanja organskog otpada? Čisto da bismo znali truje li nas Društveno-preduzeće na akcije sa osnovnim kapitalom od milion dolara ili „samo” Veterinarska ustanova, kojom upravlja država Srbija? Kad se već ređaju pitanja, može i jedno za ministra Nedimovića, odnosno zamenika gradonačelnice Ratkovića. Koliko je puta po dva meseca prošlo od februara 2017. godine, kada su najavljene „konkretne mere za Proteinku”?
savamajstor @ Sub, 22.09.2018. 03:52
antonio ratković branislav nedimović društveno - proizvodno preduzeće na akcije đorđe zorić gradsko veće ministarstvo zaštite životne sredine privreda proteinka rada birvalski sombor veterinarska ustanova vlada srbije zagađenje vazduha
• Ministarstvo obećalo podršku

Delegacije Ministarstva zaštite životne sredine i grada Sombora razgovarali su u Županiji o unapređenju sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, zaštiti životne sredine i rezervatu biosfere Bačko Podunavlje

Foto 33613 Državni sekretar Branislav Blažić je naveo da posetom Somboru Ministarstvo želi da uspostavi model neprekidne saradnje kako bi se problemi u ovoj oblasti sagledali na pravi način i kako bi Ministarstvo moglo da pomogne u oblasti za koju je nadležno. Blažić je istakao da se u oblasti upravljanja otpadom mora raditi brzo, kako je rekao „ne samo zbog pristupanja Evropskoj uniji, već zbog zaštite životne sredine i zdravlja”. Zaključeno je da se mora raditi brzo na uspostavljanju regionalne deponije kojom bi upravljalo preduzeće nastalo po modelu javno-privatnog partnerstva.
Domaćini su upoznali predstavnike ministarstva da je Sombor je među malobrojnim gradovima koji imaju prečistač otpadnih voda i predočeno im je da će u vojvođanskim selima u narednom periodu biti predstavljen projekat poboljšanja kanalizacionog sistema i mreže po selima. Tokom sastanka najavljeno je i da će Ministarstvo pružiti podršku JKP Vodokanal u njihovim prekograničnim projektima u ovoj oblasti. Gradonačelnica i predstavnici Ministarstva razgovarali su i o turističkom potencijalu „Bačkog Podunavlja”.
savamajstor @ Pon, 14.05.2018. 08:00
bačko podunavlje branislav blažić državni sekretar dušanka golubović gradonačelnica jkp vodokanal ministarstvo zaštite životne sredine privreda rezervat biosfere sombor upravljanje otpadom
>>
12