Završeno je raspoređivanje nezaposlenih inženjera poljoprivrede, koji će na teritoriji Srbije vršiti dužnost asistenata savetodavaca - obelodanilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Zapošljvanja inženjera realizuje se kroz program za podizanje poljoprivrednih kapaciteta Republike Srbije, kojim su obuhvaćene sve Poljoprivredne stučne službe u zemlji. Do sada je raspoređeno 1.476, od potrebnih 1.600 lica. Poljoprivredna stručna službi Sombor, koja nadgleda najveću poljoprivrednu površinu u Srbiji, zaposliće čak 47 asistenata, raspođenih u nešto više od 50 katastarskih jedinica, u Gradu Somboru i opštinama Apatin i Odžaci. Svi izabrani asistenti imaju prebivalište na teritoriji ZBO, kao i 12 lica koja su ostala neraspoređena, ali su imala priliku da upute novu prijavu za posao u drugim opštinama Srbije kojima nedostaje staručni kadar. U tu grupu mesta spadaju: Kragujevac, Pirot, Loznica, Užice, Novi Pazar, Negotin, Kraljevo... U prilogu vesti možete pogledati spisak izabranih i neraspoređenih inženjera u ZBO.  

Poljoprivrednici nezadovoljni najavljenim smanjivanjem subvencija i izmenom agrarne politike krenuli su danas u protestnu vožnju. Svi putevi na teritoriji Sombora i okoline su prohodni.

- Nelogično je da se posred poljoprivredne sezone menja najavljena agrarna politika i smanjuju subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Nezadovoljni smo i najavom ukidanja Agencije za ruralni razvoj. Zahtevamo da se zadrži program mera podrške poljoprivredi primenjen prošle godine - kazao je Vladimir Bošković, poljoprivrednik iz Sombora, koji se nalazi u jednom od oko 150 traktora koji su krenuli u protestnu vožnju prema Beogradu, odnosno Novom Sadu. Vlada Srbije najavila je da će ove sedmice, a možda već i danas, biti usvojena uredba po kojoj će država subvencionisati do 10 hektara oranica sa 14.000 dinara po hektaru. Traktori koji su pošli iz pravca Sombora zaustavljeni su na izlazu iz Kljajićeva kod benzinske pumpe. Poljoprivrednici su okupljeni u Kljajićevu, a putevi u okrugu su prohodni. Deo poljoprivrednika u protestu iz Sivca i okoline sada se nalazi u ataru Krivaje u nameri da stignu barem do Novog Sada. - Poljoprivrednici su obnovili registraciju gazdinstva, očekujući da će i ove godine kao i prethodnih biti nastavljeno regresiranje repromaterijala za biljnu proizvodnju, kao i sve druge mere predviđene uredbama. Izostale su uredbe o podsticanju investicija u nabavku poljoprivredne mehanizacije, podizanje višegodišnjih zasada itd, što je u proteklim godinama doprinelo povećanju i rentabilnosti poljoprivredne proizvodnje, a što se i vidi iz izvoznih rezultata. U Srbiji je poljoprivreda ostvarila najviši suficit u odnosu na druge privredne grane koje su više podsticane, a nisu dale takav efekat kao poljoprivredna proizvodnja. Stiče se utisak da Ministarstvo i Vlada štite interese trgovaca, otkupljivača i velikih sistema umesto da nastave sa razvojem poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, koji su kao kategorija prepoznati i u Evropskoj Uniji, kao nosoici razvoja poljoprivrede - saopštila je Asocijacija poljoprivrednika Srbije.

Oćekivana uredba o subvencionisanju poljoprivrednih gazdinstava sa po 14.000 dinara po hektaru nije danas uvrštena u devni red Vlade Srbije. Poljoprivrednici traže ukidanje zabrane izvoza merkantilne pšenice.

Vlada Srbije trebalo je u četvrtak da donese uredbu o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje za individualna gazdinstva u iznosu od 14.000 dinara po hektaru. Uprkos najavama, o tome juče nije raspravljano. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je rekao da se „radi na finalizaciji tih odluka koje bi Vlada trebalo da usvoji na narednoj sednici”. On je objasnio da se radi o testiranju i ispitivanju kako da sredstva iz budžeta na najbolji način budu upotrebljena na za podizanje poljoprivredne proizvodnje. Subvencija je trebala da važi za površine do deset hektara. Ocena stručnjaka je da treba podržati male proizvođače jer je takvih oko 90 odsto. Vojvođanski paori traže i drugačiju podelu. Prema njihovom predlogu ratarstvo i voćarstvo trebalo bi da dobije po 17 hiljada dinara, a povrtarstvo 35.000. Približava se žetva, stiže nova pšenica, na snazi je zabrana izvoza, a na Produktnoj berzi pšenica gubi na vrednosti: trenutno košta 27.54 dinara po kilogramu. Asocijacija poljoprivrednika uputila je juče zahtev Ministarstvu poljoprivrede zahtev za ukidanjem zabrane izvoza merkantilne pšenice, jer je ta mera postigla svoj cilj: stabilnu snabdevenost domaćeg tržišta hlebom. „Cenimo da su se stekli svi neophodni uslovi da se sada, pred žetvu, ukine ova mera i dopusti da tržište, koje je ipak delimično narušeno, reguliše cenu merkantilne pšenice novog roda” - stoji u zahtevu vojvođanskih poljoprivrednika. Oni su ocenili da zabrana izvoza pogoduje „velikim igračima” da po nižoj ceni krenu u otkup ovogodišnjeg roda žita. Kako tvrde, izvoznici su prošle godine ostvarili razliku u ceni od oko pet milijardi dinara, što je četvrtina agrarnog budžeta Srbije. Krajem sledeće radne nedelje pitanje subvencija poljoprivredi moglo bi biti razjašnjeno, jer Vlada Srbije obično zaseda četvrtkom, a u vreme pred žetvu svaki dan može biti značajan u agrarnoj trgovini.

Ministarstvo poljoprivrede stavilo je upitnik na licitaciju poljoprivrednog zemljišta u Somboru.

Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede zemljište koje su koristila poljoprivredna preduzeća u procesu restrukturiranja u Gakovu i Aleksa Šantiću trebala su biti izuzeta iz davanja u zakup. Mišljenje je stiglo nakon obavljenih licitacija, a davno posle jesenjih blokada puteva poljoprivrednika suprotnih stavova: samostalni poljoprivrednici tražili su raspisivanje licitacije za svo državno zemljište, dok su PP „Graničar” i „Aleksa Šantić” zahtevali da zadrže državne oranice koje su obrađivali. Kompromis je pronađen posle mnogo dopisivanja sa ministarstvom i reagovanja sindikata u smanjivanju površine poljoprivrednog zemljišta koje obrađuju, nakon poništenih privatizacija, praktično državna preduzeća. Kako saznajemo dopis je upućen i lokalnoj samoupravi. Inače, plan korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta pripremaju službe Gradske uprave, odnosno njena odeljenja, odobrenje daje Ministarstvo poljoprivrede, a usvaja ga Skupština grada.

Sistem kontrole kritičnih tačaka za bezbednost hrane nazvan HACCP u proizvodnji namirnica biljnog porekla treba da bude uveden do 11. juna ove godine. Regionalna privredna komora vršiće obuku odgovornih lica za primenjivanje tog standarda.

Zakon o bezbednosti hrane predviđa uvođenje HACCP-a u naše proizvodne objekte. To je za nas novina, ali je već svuda u svetu prihvaćen kao dobar model bezbednosti hrane. Dobro organizovani proizvodni pogon može sa malim troškovima da uvede taj sistem. Onima koji su i do sada vodili računa o usklađenosti svojih proizvodnih prostora sa zakonom ne bi trebalo da imaju problema prilikom primenjivanja HACCP-a - izjavio je Nenad Vujović, načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla, kontrolu organske proizvodnje i obrađivača duvana i proizvođača duvanskih proizvoda Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede. Manje proizvođače najviše plaši dokumentovanje kritičnih tačaka, ali ukoliko su se do sada primenjivali važeći zakonski propisi ne bi trebalo da bude problema u primeni HACCP-a. Rok za uvođenje ovog sistema kontrole bezbednosti hrane je istekao za proizvođače namirnica životinjskog porekla, dok oni koji se bave proizvodnjom biljnog i mešovitog porekla imaju vremena do 11. juna ove godine. U Regionalnoj privrednoj komori će tokom marta biti organizovana obuka za uvođenje HACCP sistema.