Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• NDNV: Licemerno i opasno ćutanje na zahteve Maje Pavlović

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) poziva institucije da konačno preuzmu odgovornost i počnu da rešavaju problem novosadske televizije Kanal 9 čija direktorica Maja Pavlović ponovo štrajkuje glađu zbog nezavidne materijalne situacije u kojoj se našao taj lokalni medij, te nedoslednih tržišnih uslova, selektivne primene zakona i političkih pritisaka.

Foto 9435NDNV apeluje i na Maju Pavlović da prekine štrajk glađu zbog opasnosti da tako ozbiljno naruši svoje zdravlje. Predstavnici ovog udruženja su poruku preneli i Maji Pavlović sa kojom su razgovarali juče u Beogradu. Direktorica Kanala 9 je u razgovoru prenela da je do sada niko od predstavnika nadležnih organa kojima se ona javno obraća, još uvek nije kontaktirao, izuzev državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Gajovića koji je apelovao na nju da prekine štrajk glađu zbog zdravlja. Ona kaže da se nakon osam dana štrajka glađu oseća umorno, ali je poručila da ne planira da ga prekine, već da će istrajati „dok bude potrebno”. NDNV izražava ozbiljnu zabrinutost za zdravstevno stanje Maje Pavlović, te upozoravamo nadležne državne organe da svojim nečinjenjem ovu situaciju još više otežavaju.
- Licemerno je i opasno ćutanje institucija na zahteve direktorice Kanala 9. Po ko zna koji put ukazujemo da primer Kanala 9 nije usamljen, te da su ugroženi svi lokalni mediji koji pokušavaju da očuvaju profesionalno informisanje, bilo zbog političkih pritisaka ili zbog ekonomskog iscrpljivanja - kažu iz NDNV. Bez slobodnih lokalnih medija, navode iz novinarskog udruženja, građani ostaju uskraćeni za tačne i pravovremene informacije, što je preduslov za formiranje kritičke javnosti i izgradnju demokratskog društva.
savamajstor @ Uto, 20.08.2019. 02:48
aleksandar gajović društvo kanal 9 lokalni mediji maja pavlović ministarstvo kulture i informisanja nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv novinarsko udruženje sombor štrajk glađu
• Biblioteka obeležila veliki jubilej

Svečanom akademijom u Narodnom pozorištu, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki proslavila je 160. rođendan.

Foto 34951Foto 34954 - Čovečanstvo koje danas živi ne može svome potomstvu ostaviti uzvišeniji, dostojniji, u pun blagoslova spomenik sećanja i ne može se u tolikoj meri zadužiti za zahvalnost kao otvaranjem jedne ovakve, vlastite biblioteke koja će gradu služiti na veliku čast - napisao je finansijski službenik i strasni bibliofil Karlo Bijelicki, koji je pre 160 godina osnovao najstariju ustanovu kulture u Somboru. Putujući kroz vreme, vredi se podsetiti da je biblioteka je bila podstanar gradske kuće, stambenih kuća u Batinskoj i Vojvođanskoj ulici, Sokolskom domu pa i današnjem muzeju. Biblioteka se na kraju skućila u zgradama nekadašnje Mađarske čitaonice, odnosno Somborske štedionice. Fond biblioteke danas broji 360.000 primeraka i publikacija na srpskom, mađarskom, nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. GB Karlo Bijelicki poseduje vrednu zbirku retkih knjiga i zavičajnu periodiku od druge polovine 19. veka. Najstarija knjiga u zbirci somborske biblioteke je delo Božidara Vukovića, „Minej praznični” (Sabornik) koja je odštampana 1538. godine u Veneciji.
Pomoćnica ministra za kulturu za oblast kulturnog nasleđa Danijela Vanušić se na svečanoj akademiji osvrnula na bogatu istoriju ove ustanove i istakla važnost biblioteka za odbranu kulture i čovečnosti. Izrazila je spremnost Ministarstva kulture i informisanja da i dalje podržava ovu biblioteku. Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević je navela da Sombor, svojim kulturnim bogatstvom prevazilazi granice naše države i da je malo gradova koji čuvaju bogatstvo knjiga kako se to ovde radi uz obavezu da se to tako nastavi i u budućnosti. Prisutnima se obratio i upravnik biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti Miro Vuksanović. Ispričao je koliki je značaj na njegovo život imao period od 1975 - 1988 godine, tokom kojeg je bio upravnik Gradske biblioteke Karlo Bijelicki. Gostima se u ime domaćina zahvalila direktorka Nataša Turkić. Podsetila je da nam biblioteka danas svima služi na čast, ali da je na nama i budućim generacijama da sačuvamo tu čast. Čestitke je slavljenicima uputio i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković.
GB Karlo Bijelicki danas, uz pozajmna odeljenja i knjigoveznicu čine odeljenje za katalogizaciju, čitaonica za naučni rad, zavičajno odeljenje, odeljenje za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti i odeljenje opštih poslova. Ustanova priređuje književne manifestacije Veljkovi dani, Somborski književni festival, Podunavski dani Janoša Hercega i Dani Laze Kostića. Biblioteka od 1974. godine izdaje časopis za kulturu Dometi, a od 1994. godine je matična biblioteka Zapadno bačkog okruga.
savamajstor @ Pon, 28.01.2019. 01:49
božidar vuković danijela vanušić dragana milošević gradska biblioteka karlo bijelicki kultura laslo blašković matična biblioteka minej praznični (sabornik) ministarstvo kulture i informisanja miro vuksanović nataša turkić podunavski dani janoša hercega pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama sombor somborski književni festival veljkovi dani venac laze kostića zapadno bački okrug
• *Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu*

U Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u petak, 23. novembra u 18 časova biće otvorena izložba radova somborskog samoukog umetnika Branislava Brankova, čija dela su se spletom neobičnih okolnosti našla u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra „Žorž Pompidu” u Parizu.

Foto 34524Foto 34523 Izložba „Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu” pokušaće da predstavi malo poznatog somborskog samoukog umetnika Branislava Brankova (Sombor, 1929-2006) za koga se ispostavilo da ima 91 svoje delo u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra „Žorž Pompidu” u Parizu. O tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja. Umro je 2006. godine, a 2017. njegova udovica, Marija, poklonila je deo Braninog prebogatog crtačkog opusa, koji inače broji preko 2.000 crteža, i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor, gde su ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza. Baveći se dugo vremena isključivo crtežom, Brankov je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao pažnju tadašanjih čelnih ljudi pariskog muzeja: Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala, koji su održavali s njim kontakte putem pisama, a on im je uz svoja pisma slao crteže i dobijao od njih pohvale i preporuke za pariske galerije.
- U dva navrata (1962. i 1970), Brankov je nakratko posetio Pariz. Ostavši veran lokalnoj sredini, njegov značaj i polet nikada nisu dobili zasluženu pažnju. Na izložbi će, putem informativnih, ilustrovanih tabli, originalnih crteža, pisama i predmeta od važnosti za život i rad Brane Brankova, biti predstavljen svojevrsni „Crtačev ugovor” (istoimeni film Pitera Grineveja), pomalo misteriozni i od običnog sveta skriveni „sporazum” malog umetnika i velikog sveta umetnosti, dajući celoj priči pomalo faustovski ton, iako je tim činom, kako nam se čini, Brankov zapravo pronašao i smirio svoju dušu. Otkrićemo da je ona bila namučena strahovima i patnjama deteta „narodnog neprijatelja”, budući da je njegov otac 1944. stradao od Ozne. Izložbu prati ilustrovani katalog poklonjenih radova i dokumenata, uvodni tekst i bio-bibliografski podaci o Brani Brankovu koje je pripremio Čedomir Janičić, te pogovor prof.dr Dragana Bulatovića. Fotoprintove i fotografije uredio je Pavle Karabasil, viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.
Izložbu će otvoriti prof.dr Dragan Bulatović iz Beograda, a autor projekta je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Projekat je realizovan sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. U okviru pratećeg programa izložbe, koja će trajati do 23. decembra, autorsko vođenje kroz postavku biće organizovano 1. i 16. decembra u podne, te razgovor pod nazivom „O crtežu, crtaču, strahu, i o još ponečemu” s učesnicima: dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu, mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru i autor izložbe, Čedomir Janičić.
triletrip @ Pon, 19.11.2018. 05:00
branislav brankov čedomir janičić centar žorž pompidu crtež dragana bulatović dragana kovačić društvo gradski muzej izložba kultura likovna umetnost ministarstvo kulture i informisanja pariz pavle karabasil robert hauk sombor
• Vlada da promeni odnos prema medijskim slobodama

Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija Lokal pres i Asocijacija onlajn medija objavili su saopštenje za javnost.

Foto 9435Foto 29941Foto 22593- Uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to se, od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, u praksi još nije dogodilo. Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji, brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog, i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi. Novinarska i medijska udruženja su ušla u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, a ne da bi bila deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore. Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi. Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje. Od Koordinacionog tela zato ubuduće očekujemo snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da i samo konstatuje probleme i nudi rešenja. Očekujemo da Koordinaciono telo na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na ispunjavanju sledećih zahteva:
1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente” i „izdajnike”. Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju.
2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona.
savamajstor @ Pet, 17.08.2018. 01:25
asocijacija lokal pres asocijacija medija asocijacija nezavisnih elektronskih medija - anem asocijacija onlajn medija - aom društvo koordinaciono telo medijska udruženja ministarstvo kulture i informisanja nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv nezavisno udruženje novinara srbije - nuns poverenik za informacije rtv savet rem sombor vlada srbije zakon o javnim medijskim servisima
• Hitno ispitati malverzacije na medijskim konkursima

Novinarska udruženja Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Lokal pres (LP) narednih dana će uputiti protestno pismo Ministarstvu kulture i informisanja sa pozivom da se ispitaju sumnje da su, služeći se malverzacijama, kompanije Essentis i G.F.C. d.o.o. dobile ukupno 8,6 miliona dinara državnog novca na medijskom konkursu - objavio je dnevni list Danas.

Foto 22593Foto 9435- Ovogodišnji konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih televiziji koji je sprovelo Ministarstvo kulture i informisanja već je izazvao burne reakcije stručne javnosti zbog sumnji da su sredstva dodeljivana suprotno proceduri, da firme koje su dobile novac ne ispunjavaju sve potrebne uslove a da je upitna stručnost članova komisija za ocenu prijavljenih projekata. Kritike se nastavljaju pozivom novinarskih udruženja da, ukoliko se ispostavi da su sumnje opravdane, Ministarstvo iskoristi sva pravna sredstva kako bi poništilo ugovore o sufinansiranju projekata sa firmama Essentis i G.F.C. d.o.o. Prva neregularnost, prema oceni medijskih udruženja, odnosi se na firmu Essentis kojoj je na konkursu dodeljen najveći iznos, 4,9 miliona dinara. U aplikacionom dokumentu Essentisa navodi se da ima 15 zaposlenih, iako u izveštaju APR-a stoji da nema zaposlenih, a čak ni osnivačica i direktorka preduzeća Tatjana Lukić nije zaposlena u tom preduzeću. Pored toga, Essentis je za proizvodnju medijskih sadržaja registrovan dan pred zaključenje konkursa, a do tada su se bavili „Konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem”. O referencama Essentisa d.o.o govori i to što je u 2014. godini imao status neaktivnog preduzeća, u 2015. godini imao promet od samo 2.000 dinara, a u 2016. godini 1.000 dinara. Finansijski izveštaj za 2017. nije objavljen na sajtu APR-a iako je zakonom propisan rok prijavljivanje izveštaja istekao 30. juna 2018, naglašava se u pismu u koje je Danas imao uvid. - U projektnoj aplikaciji Essentis je priložio budžet koji ne sadrži personalne, već samo operativne troškove u iznosu od 10 miliona dinara, što izaziva sumnju da će njihov račun biti „protočni bojler” za ispumpavanje novca kroz naduvane budžetske stavke. Essentis u aplikaciji daje izjavu da poseduje potrebne tehničke i kadrovske kapacitete, dok u budžetu traži više od dva miliona dinara za iznajmljivanje kompletne produkcione opreme (kamera, stativ, objektivi, kontrolni monitor, ton, rasveta, montaža…) - ukazuju novinarska udruženja.
Više na sajtu Cenzolovke
savamajstor @ Uto, 07.08.2018. 00:09
asocijacija lokal pres asocijacija nezavisnih elektronskih medija društvo essentis g.f.c. d.o.o. medijski konkurs ministarstvo kulture i informisanja nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv nezavisno udruženje novinara srbije - nuns sombor
>>
1234