Dunav kod Bezdana i Apatina počeo je pre nekoliko dana da raste, tako da su brodovi koji su zbog niskog vodostaja prethodnih nedelja bili prisiljeni da se usidre otplovili.

Vodostaj Dunava kod Bezdana danas je 44 centimetara, a kod Apatina 100 cm. Brodovi koji su ostali zarobljeni zbog niskog vodostaja pre sedam dana su otplovili, tako da sada saobraćaj na reci teče nesmetano. Prognoze predviđaju dalji rast nivoa reke, što je svakako dobra vest za plovidbu. U međuvremenu Ministarstvo finansija odobrilo je Direkciji za vodne puteve dva miliona dinara za produbljivanje plovnog puta na Dunavu kod Apatina. Po rečima pomoćnik direktora „Plovputa” Ljubiše Mihajlović to je samo privremena mera, jer da se više ne bi dešavalo da brodovi prinudno budu usidreni na tom delu Dunava zbog niskog vodostaja i nanosa peska potrebno je ulaganje i do 20 - 30 miliona evra. Prema njegovim rečima, Srbija ima odlične predispozicije, ali nije dovoljno samo sanirati plićake, već i ulagati u razvoj luka, u flotu, u obrazovanje kadrova. Srbija nije jedina zemlja u kojoj se za plovne puteve ne izdvaja dovoljno. Mihajlović je ukazao da sličan problem imaju i zemlje u regionu, ali i EU, gde samo 5,8 odsto transporta ide vodnim putem.

Raspisan je godišnji konkurs za dodelu kredita namenjenih podizanju kvaliteta ugostiteljskih usluga, kao i za raspodelu besprovratnih sredstava opredeljenih razvoju turizma.

Kako je napisano u javnom pozivu, ni u jednom slučaju, visina traženih sredstava ne može biti veća od polovine vrednosti projekta. Konkurs za bespovratna sredstva otvoren je do kraja godine, dok će podnošenje zahteva za ugostiteljski kredit trajati do 1. septembra. Organizatori navode da je za kreditnu liniju, namenjenu poboljšanju ugostiteljskih usluga, određena kamata od 1 odsto na godišnjem nivou, uz rok otplate kredita od čak pet godina. Pravo učešća imaju turistički opredeljena mala i srednja privredna društva, preduzetnici i poljoprivredna gazdinstva. Na raspolaganju će im biti 100 miliona dinara, a projekti se mogu odnositi na: izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko  rekreativnog i zabavnog sadržaja, restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete  ugostiteljske ponude, rekonstrukciju i adaptaciju plovnih i plutajućih ugostiteljskih objekata, unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude, dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira.
Na konkursu za bespovratna sredstva prijave mogu uputiti isključivo neprofitne organizacije, lokalne turističke organizacije i pravna lica koja upravljaju turističkim prostorom. Projektima između ostalog može biti obuhvaćena izgradnja parkirališta, javnih toaleta, mesta za opštu rekreaciju, edukacije, izrada planova, rekonstrukcija objekata ... U prilogu vesti preuzmite javne pozive.

U utorak, 14. decembra u Somboru će biti priređena svečama dodela sertifikata Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zanatlijama.

U Narodnom pozorištu u Somboru, kako je najavljeno, sertifikate zanatlijama iz Srbije uručiće ministar Mlađan Dinkić. Potvrdu da se bave starim zanatom dobiće 27 majstora iz Sombora. Nakon svečanosti biće održana osnivačka skupština Udruženja starih, umetničkih zanata i domaće radinosti Srbije, čiji inicijator je istoimena organizacija iz Sombora. Nikola Đuran, predsednik Udruženja starih, umetničkih zanata i domaće radinosti Sombor je kazao da naš grad nije proglašen zanatskim centrom, iako u njemu radi mnoštvo zanatlija: vitražista, licidera, sarača, kovača, tkača, itd. U budućnosti će se raditi na tome da se taj propust otkloni, kako bi Sombor imao pravo da osniva škole u kojima bi se izučavali stari i umetnički zanati.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj turizma.

Iznos koji je namenjen podršci turizmu tokom 2010. godine nije naveden u konkursu, prijave se primaju sve do 15. decembra ove godine! Konkurs je namenjen promociji Srbije kao turističke destinacije,  promociju i unapređenje kvaliteta ponude turističkih mesta, regija i prostora; unapređenje receptivno turističko - ugostiteljske ponude; razvoj javnih zabavno rekreativnih sadržaja; izradu urbanističkih planova; izgradnju saobraćajnica do turističkih mesta; rekonstrukciju i izgradnju turističkih objekata od posebnog značaja, itd. Za dobijanje bespovratnih sredstava uzimaće se u obzir usklađenost projekata sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije, stepen razvijenosti opštine, razvoj turističkih prostora i prioritetnih turističkih proizvoda. Pravo konkurisanja imaju turističke organizacije, destinacijske menadžment organizacije, privredna društva, preduzeća, odnosno druge organizacije i institucije čiji je osnivač Vlada ili jedinica lokalne samouprave, kao i pravna lica koja upravljaju turističkim prostorom i objektima turističke infrastrukture. Na konkursu za razvoj turizma Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja mogu da učestvuju i neprofitne organizacije iz Srbije.