Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Ispričaj svoju priču”

Centar za interkulturnu komunikaciju iz Novog Sada i Udruženje Ravangrad iz Sombora organizovali su promociju portala Forum za interkulturalnost - Ispričaj svoju priču.

Foto 33712 Ovaj sajt, pokrenut je krajem prošle godine, pun je zanimljivih ljudskih priča i posvećen svakodnevnom životu i preživljavanju. U okviru vojvođanske turneje, govorili su filozofkinja Andrea Ratković, politikolog Milorad Đurić, kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić i mirovna aktivistkinja Manda Prišing. - Osnovna ideja projekta Ispričaj svoju priču je da se, putem specijalizovanog internet portala, otvori prostor za lična iskustava pripadnika različitih manjinskih zajednica. Cilj je da se iz perspektive ličnih priča građanima približe osećanja pripadnika manjinskih zajednica, njihova (auto)percepcija, njihovo razumevanje sebe u ambijentu većinske kulture, dakle, njihov doživljaj društva u kojem žive. Lične priče su važne jer daju uvid u subjektivne doživljaje građana, pripadnika manjinskih zajednica i uvek su istinitije, životnije i stvarnije od bilo kakvih „zvaničnih” formulacija. Smatramo da je pokretanje ovog, u našem prostoru jedinstvenog, portala dobar način da svi zajedno dobijemo jasan uvid u drugu, ličnu stranu života pripadnika manjinskih zajednica, što će rezultirati boljim međusobnim razumevanjem, prepoznavanjem zajedničkih problema i boljom komunikacijom - kazala je Aleksandra Bosnić Đurić. 
Prisutni su ovom prilikom pogledati tri kratka filma u kojima su predstavljene manjinske priče i videli na koji način se sve mogu koristiti novi mediji kao alternativni prostor kako bi se na drugačiji način pokazala perspektiva onih koji su u manjini. Priče i filmovi mnogih koji dele iste probleme dostupni su na sajtu. Još je mnogo važnih priča koje tek treba da se ispričaju i zabeleže.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Pet, 15.06.2018. 01:35
aleksandra bosnić đurić andrea ratković društvo ispričaj svoju priču manda prišing manjinske zajednice milorad đurić sombor
• Umesto otvaranja - zatvaranje

U maloj sali Kulturnog centra Laza Kostić predstavljen je zbornik radova, koji razmatra društveni i kulturni kontekst u Vojvodini između 2000. i 2013. godine.

Foto 20643Foto 20642 O zborniku, otvorenosti i zatvorenosti vojvođanskog društva govorili su urednica izdanja Aleksandra Đurić Bosnić, kao i pisci tekstova, novinari Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović i sociolog Milorad Đurić.
Milorad Đurić je kazao da je za period istraživanja uzet period od 2000. godine do danas, jer se demokratizacijom očekivalo i otvaranje i dinamičniji razvoj vojvođanskog društva. Đurić je napomenuo da je Vojvodina nastala kao projekat naseljavanja različitih etničkih grupa u jednu za život tešku i neugodnu okolinu.
- Kultura i društvo manjinskih zajednica u Vojvodini klizi u zatvorenost, verovatno zbog refleksa koji je nastao tokom devedesetih godina prošlog veka - rekao je Milorad Đurić, autor jedne od studija u zborniku ZATVORENO-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000-2013. u izdanju Centra za interkulturnu komunikaciju, objavljenog uz pomoć Fonda za otvoreno društvo. Milorad Đurić je rekao da je etnička identifikacija značajna za pripadnike manjina i da se primećuje pravilnost zatvaranja, kada je u pitanju izbor bračnog druga i prijatelja. Đurić je naglasio da Vojvodina jeste specifična sredina u Evropi zbog načina njenog nastanka i veoma heterogenog nacionalnog sastava, ali da nije jedina multietnička sredina. Naime, gotovo sve države sveta su višenacionalne, kao što su to i Bosna i Hercegovina i Švajcarska ili Kanada, ali je u svakoj od zemalja međusobni odnos etničkih zajednica različit.
Dinko Gruhonjić je ocenio da su se u Vojvodini i njenoj okolini od devedesetih godina do danas dogodili „tektonski poremećaji”, čije posledice će se smiriti tek za dve generacije. On je kao problem postavio i to da se građani kroz medije ne mogu upoznati sa aktuelnim političkim i kulturnim životom manjina, jer većinski mediji ne poklanjaju pažnju tome, a sa druge strane manjinski mediji ne prevode svoje tekstove na srpski jezik. Gruhonjić smatra da takav odnos doprinosi „getoizaciji” i „autogetoizaciji” manjina.
Nedim Sejdinović je naveo da su se predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji, pogotovo posle 2000. godine, nudili kao dobri, konstruktivni partneri svakoj vlasti u Beogradu, a zauzvrat su dobijali feud svoje nacije i jezika i nekontrolisanu moć u njemu.
- Mnogobrojni su primeri nedemokratskih načela i sputavanja kritičke misli unutra manjinskih zajednica. ... Delimično se to može opravdati većinskim agresivnim nacionalizmom, ali se ipak ona u većoj meri može objasniti premisom da se manjine oko većine kreću kao sateliti, odnosno istim nazorima većinske i manjinske elite - piše Nedim Sejdinović u zborniku.
Zaključeno je da je čitav vojvođanski identitet u opasnosti iz nekoliko razloga, što sprečava očekivani dinamičan razvoj Vojvodine, pre svega u kulturološkom smislu, ali i kao multietničke zajednice. Organizator promocije bilo je UG „Ravangrad”.
triletrip @ Pet, 14.02.2014. 01:41
aleksandra đurić bosnić dinko gruhonjić društvo fond za otvoreno društvo manjine milorad đurić multietničnost nedim sejdinović sombor vojvodina zatvoreno-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u vojvodini 2000-2013. zbornik radova
• Konjović se vraća u Pariz

Povodom stogodišnjice stvaralaštva u Parizu će biti priređena izložba radova Milana Konjovića! Krajem prošle godine odlučeno je da dela somborskog slikara budu nosilac celokupnih aktivnosti opšte srpske kulture u međunarodnim uslovima u 2012. godini - saopštila je Galerija „Milan Konjović”.

Foto 14295 Milan Konjović radio je u Parizu od 1924. do 1932. godine. „U Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učestvovanjem na izložbama Pariskih salona. Tu nastaje Konjovićeva „plava faza” (1929—1933), njegova prva zrela umetnička fizionomija” - navodi se u biografiji Milana Konjovića. Iz Pariza se vraća u svoj rodni grad, gde ostaje da radi do kraja života- Čuvena je njegova rečenica, zabeležena i na magnetofonskoj traci: „Dok si u Somboru, ti si diletant. Kada odeš u Pariz ti postaneš genije”.
Od 6. do 8. marta ove godine, u Srpskom kulturnom centru u Parizu, boravili su pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Ðurić, istoričar umetnosti Zavoda za kulturu Vojvodine Sava Stepanov i direktor Galerije Peter Mraković. Na inicijativu direktora Galerije „Milan Konjović“ obavljeni su preliminarni razgovori sa ambasadorom Republike Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem i dogovoreno je da i ambasada posreduje u organizaciji ovog velikog projekta. Izložba „Povratak u Pariz” planirana je za kraj maja ili početak juna. Izložbu će moći pogledati i strani državljani kao i predstavnici diplomatskog kora država čija se predstavništva nalaze u Parizu, čime će se još više podići ugled Republike Srbije i Grada Sombora - saopštila je Galerija „Milan Konjović”.
Nosioc projekta je Galerija „Milan Konjović“, uz finansiranje Ministarstva kulture, Ministarstva unutrašnjih poslova , Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i naravno Grada Sombora, kao osnivača. Partneri su Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Zavod za kulturu Vojvodine.
triletrip @ Pet, 23.03.2012. 01:35
ambasada dušan bataković francuska galerija izložba jubilej kultura milan konjović milorad đurić pariz peter mrakovič republika srbija sava stepanov slikarstvo sombor
• Laza Kostić na izložbi

Gradska biblioteka i Gradski muzej priređuju zajedničku izložbu o Lazi Kostiću u Somboru.

Na izložbi će biti predstavljena originalna dela, rukopisi, prepiske, fotografije i drugi eksponati koji ilustruju ogroman rad i neprocenjivi značaj Laze Kostića za našu kulturu. Izložba obuhvata period od 1895. do 1910. godine, vreme kada je Laza Kostić živeo u Somboru. To vreme smatra se i najplodnijim stvaralaštvom znamenitog srpskog književnika. Autori izložbe su kustos Gradskog muzeja Milka Ljuboja i bibliotekar Radivoj Stokanov. Izložbu će u četvrtak, 9. decembra u 18 časova u Gradskom muzeju svečano otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić. O Lazi Kostiću govoriće i profesor Beogradskog univerziteta dr Dušan Ivanić, a u ulozi pesnika pojaviće se glumac somborskog pozorišta Miljan Prljeta. Pokrovitelji izložbe „Laza Kostić u Somboru” su Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Sombor.
triletrip @ Uto, 07.12.2010. 16:20
bibliotekar dr dušan ivanić gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor književnost kultura kustos laza kostić milka ljuboja milorad đurić radivojj stokanov sekretarijat za kulturu sombor
• Monografija o Maestru

Irma Lang, doskorašnji kustos Galerije Milan Konjović, u petak 22. oktobra, predstaviće svoje delo Monografija o Milanu Konjoviću - saopštila Galerija.

- Monografija o Milanu Konjoviću ovih dana izlazi iz štampe. Objavljivanje je omogućilo Ministarstvo kulture Srbije, koje je sa 480.000,00 dinara finansiralo najnovije izdanje. Monografija je, nastala kao rezultat višegodišnjeg rada Galerije i slikara čije je stvaralaštvo obeležilo istoriju srpskog i jugoslovenskog slikarstva - piše na zvaničnom sajtu. Organizatori navode da će pozdravna reč na promociji pripasti Nebojši Bradiću, ministru kulture Republike Srbije. Svečana promocija knjige zakazana je za petak 22. oktobra u velikoj sali zgrade Županija, sa početkom u 17:00 časova.
Po predstavljanju Monografije o Milanu Konjoviću, program se iz Županije seli u maestrovu zadužbinu, gde će biti otvorena izložba „Praška abeceda”. Svih 28 studija, portreta i aktova, nacrtani su u Pragu, 1919. i 1920. godine. Za otvaranje izložbe zadužen će biti Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu - objavila je Galerija Milan Konjović.
savamajstor @ Sre, 13.10.2010. 16:14
galerija kultura milan konjović milorad đurić nebojša bradić praška abeceda slikarstvo sombor umetnost
>>
12