Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• U ponedeljak svečana akademija za Dan oslobođenja

Sombor je od fašističke okupacije oslobođen 21. oktobra 1944. godine, ali će Dan oslobođenja biti obeležen u ponedeljak, 23. oktobra.

Foto 7436Domaćini, predstavnici lokalne samouprave i SUBNOR-a, će u ponedeljak sa gostima – delegacijama Vojske Srbije, Ambasade Ruske Federacije i Ambasade Bugarske i ostalim delegacijama, položiti cveće na spomen obeležja poginulim borcima NOR-a, spomenik crvenoarmejaca, kao i spomen obeležje žrtvama fašističkog terora.
Svečana akademija povodom Dana oslobođenja biće priređena u 12:30 časova u velikoj sali Županije. Na akademiji će biti uručena i Oktobarska nagrada, kao nagrada za trajno životno delo.
Odlukom nadležne komisije, dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrade je doktor književnih nauka Milivoje Mlađenović, kojeg je za dodelu prestižnog priznanja predložio Mihajlo Nestorović, upravnik Narodnog pozorišta Sombor. Osim Mlađenovića, za nagradu su predloženi Irma Lang (predlog Upravnog odbora Galerije „Milan Konjović”), Veljko Petrović (predlog Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”) i Nada Lukić, medicinska sestra (predlog Ognjenke Gradinac).
triletrip @ Pet, 20.10.2017. 23:07
dan oslobođenja drugi svetski rat grad sombor lokalna samouprava milivoje mlađenović oktobarska nagrada sombor subnor svečana akademija
• Oktobarska nagrada Milivoju Mlađenoviću

Gradsko veće je na sednici održanoj 2. oktobra prihvatilo predlog da Oktobarska nagrada za 2017. godinu bude dodeljena Milivoju Mlađenoviću, novinaru, univerzitetskom profesoru, književniku i jednom od najboljih upravnika Narodnog pozorišta Sombor.

Foto 26683Foto 7436Gradsko veće je prihvatilo predlog Komisije  za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelje i nagrade da se Oktobarska nagrada grada Sombora za 2017. godinu dodeli dr Milivoju Mlađenoviću, kao posebno priznanje za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu.
Milivoje Mlađenović je u Somboru radio kao novinar od 1982. do 1989. godine, potom postaje upravnik Narodnog pozorišta Sombor, na čijem čelu je bio do 2000. godine. Za vreme njegovog upravnikovanja nastale su eke od najboljih predstava, poput „Kate Kapuralica” ili „Putovanje za Nant”. Naredne dve godine bio je urednik pozorišnih izdanja, a 2003. godine izabran je za asistenta za predmete Scenska umetnost i Dramski i recitatorski tečaj na Učiteljskom fakultetu Sombor. Iste godine imenovan je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a od 2009. do 2012. godine bio je direktor Sterijinog pozorja.
Osim naučnih radova iz oblasti metodike nastave književnosti, piše i objavljuje pozorišnu i književnu kritiku, eseje, reportaže, scenarije televizijskih emisija, urednik je brojnih specijalizovanih pozorišnih emisija, pisac aforizama, predstava za decu, putopisac.
Za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umjetnosti u Srbiji, dobitnik je nagrade „Nikola Petrović Peca” za 1996. godinu. Zlatna povelja „Laza Kostić” za najbolju novinsku reportažu dodeljena mu je na „Interferu” 1997. godine, a druga nagrada za pozorišni esej na pozorišnom festivalu „Dani Milivoja Živanovića” u Požarevcu, 2002. godine. Osnivač je (jedan od, prema legendi) manifestacije „Pozorišni maraton”. Trenutno je docent za užu naučnu oblast književne nauke na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Oktobarska nagrada se dodeljuje povodom 21. oktobra, Dana oslobođenja Sombora od fašističke okupacije.
Gradsko veće je na sednici donelo i zaključak po kome se cena isporuke toplotne energije JKP „Energana” neće menjati. U predstojećoj grejnoj sezoni potrošnja po kilovat satu utrošene energije bez PDV-a iznosiće 5,930 dinara, a fiksni deo troškova tokom 12 meseci iznosiće 31,66 din/m2, takođe bez obračunatog PDV-a.
Članovi Gradskog veća doneli su i Odluku o službenim putovanjima, te Pravilnik o poklonima funkcionera i Pravilnik o troškovima reprezentacije, u skladu sa Lokalnim antikorupcijskim planom za grad Sombor i Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Gradsko veće je uvažilo zahtev Gradskog muzeja i odlučilo da se za opremanje i izradu nove stalne postavke u Spomen muzeju „Batinske bitke” obezbede dodatna sredstva u ukupnom iznosu od 4.201.080 dinara.
triletrip @ Uto, 03.10.2017. 07:14
21. oktobar dan oslobođenja od fašizma društvo energana gradski muzej gradsko veće grejanje milivoje mlađenović muzej batinske bitke narodno pozorište sombor oktobarska nagrada sombor
• Drugačiji pogled na Milana Konjovića

U Narodnom pozorištu Sombor 10. marta će biti odigrana praizvedba komada „Maestro”, posvećenog znamenitom slikaru Milanu Konjoviću.

Foto 30255 Povodom predstojeće premijere u Narodnom pozorištu Sombor priređena je konferencija za medije, kojoj su osim upravnika Mihajla Nestorovića, autora drame Milivoja Mlađenovića, dramaturga Sare Radojković i reditelja Milana Neškovića prisustvovali i glumci koji igraju u predstavi. Mihajlo Nestorović je objasnio da se radi o trećoj predstavi u takozvanom „somborskom serijalu”. Autor drame „Maestro” Milivoje Mlađenović izrazio je uverenje da će predstava biti dobro urađena, jer je poverena proverenom reditelju, koji odlično razume okolnosti života velikog umetnika u provinciji.
- Verujem u ansambl i upravu pozorišta koja je omogućila da se ostvari ova produkcija, verujem i u ovaj grad i u one sile u koje je verovao Milan Konjović, koje su ga iz Pariza vratile u Sombor, koji su označavali kao nekim mitskim sedištem. Milan Konjović je ovde postao mit, kako su ga označavali istoričari umetnosti. Kada je Konjović spoznao da je mit, počeo je da se ponaša u skladu sa svojim oreolom, sa svojom figurom i od tada verovatno počinje da tinja njegov pritajeni sukob sa palanačkom sredinom, ali i jedna velika ljubav prema Balkanu, prema Somboru, prema ravnici, prema Panoniji. Kada sve te sile uzmete, eto vam materijala za dramu. Zašto Konjović? Ko je veća živa drama koja je šetala ovim gradom i označavala njegove ulice? Ako neko očekuje da vidi prepoznatljivu, biografsku predstavu, taj neće biti jako oduševljen, jer to neće biti album požutelih fotografija. Biće prepoznata neka obeležja ovog grada, neki ljudi. Biće to istinita predstava o Milanu Konjoviću, ali verodostojna, umetnička predstava Konjovića, odnosa prema stvarnosti, ljudima, politici - kazao je autor drame Milivoje Mlađenović.
Reditelj Milan Nešković pohvalio je ansambl somborskog pozorišta, koje je po njegovom mišljenju jedan u najboljih u državi, te naglasio da je pravo zadovoljstvo pripremati predstavu u Somboru.
- Ovo je do sada jedan od mojih najlakših i najlepših procesa stvaranja predstave. Ovo nije romantizirana priča o Milanu Konjoviću. Ima događaja koji su stvarno obeležili njegov život, ali sa naše tačke gledišta. Pravimo priču o sećanju Milana Konjovića na događaje onako kako ih je on možda doživljavao - izjavio je reditelj Milan Nešković.
- Mislim da je dobro što Milan Nešković režira predstavu koja se bavi Milanom Konjovićem. Predstava je likovno jaka, veoma je intenzivna. Divno je što se u pozorištu prožima jedan veliki vremenski period, na način koji sadrži sve elemente bez kojih dobar teatar ne može, a to je susret života i smrti u kome umetnost predstavlja granicu - kazala je dramaturg komada Sara Radojković.
Upravnik Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović najavio je i da će povodom praizvedbe komada „Maestro” istoimena drama Milivoja Mlađenovića biti objavljena u okviru edicije prvoizvedenih predstava na sceni somborskog teatra. Osim toga, posle gotovo dve decenije, ponovo se pokreće novina „Premijera”, koja će pratiti svaki novi komad u Narodnom pozorištu Sombor.
Kompozitor muzike za predstavu je Anja Đorđević, scenograf Vesna Popović, kostimograf Biljana Grgur, dramaturg Sara Radojković, a lektor Dejan Sredojević. U predstavi igraju: Saša Torlaković, Bogomir Đorđević, Srđan Aleksić, Marko Marković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Vanja Nenadić i Grigorije Jakišić. Premijera komada „Maestro” zakazana je za petak, 10. marta u 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.
triletrip @ Čet, 02.03.2017. 04:14
autor drama dramaturg gluma kultura maestro milan konjović milan nešković milivoje mlađenović narodno pozorište sombor praizvedba predstava premijera reditelj sara radojković sombor
• „Maestro” premijerno 10. marta

U Narodnom pozorištu Sombor 10. marta će biti priređena praizvedba komada „Maestro”, posvećena jednom od najvećih somborskih slikara, Milanu Konjoviću.

Foto 86Najvažniji događaj u martu u Narodnom pozorištu Sombor tokom marta je premijera predstave „Maestro”, trećeg komada iz takozvanog „somborskog” serijala, u okviru kojeg smo već gledali komade „Gogoland” i „Heimatbuch (Knjiga o zavičaju)”. Premijera je zakazana za 10. mart, a probe već uveliko traju, više od mesec dana. Komad je rađen po tekstu Milivoja Mlađenovića, a režiju potpisuje Milan Neškovć. Slikara Milana Konjovića igraće Saša Torlaković, a u ostalim ulogama su: Bogomir Đorđević, Srđan Aleksić, Marko Marković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Vanja Nenadić i Grigorije Jakišić.
Mesec mart u Narodnom pozorištu počeće predstavom Jastučko, koja je na repertoaru u četvrtak, 2. marta. Dan kasnije biće izvedene „Sestre Karamazove”, a u subotu, 4. marta na sceni somborskog teatra biće izveden komad „Gospođa Olga”. Uslediće nekoliko dana pauze, sve do premijere, 10. marta, a posle toga će se igrati predstave „Heimatbuch (Knjiga o zavičaju)”, „Sumnjivo lice”, „Kurve”, „Ne igraj na Engleze”, „Gogoland” i „Golubija vremena”.
U nedelju, 26. marta, povodom Međunarodnog dana pozorišta, u somborskom pozorištu gostovaće Gledališče Koper iz Slovenije, sa komadom Čelične Magnolije. U sredu, 29. marta u goste dolazi predstava „Sveti i prokleti” sa festivala „Barski ljetopis”.
Tri somborske predstave gostovaće tokom marta u drugim pozorištima, ali je svakako najvažnija premijera „Maestra” 23. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu. „Julije Cezar” u goste putuje u Kikindu 27. marta, dva dana kasnije, 29. marta u Kulturnom centru u Apatinu će biti prikazan komad „Predstava Hamleta iz sela Mrduša Donja”.
triletrip @ Pon, 27.02.2017. 03:18
društvo kultura maestro milan nešković milivoje mlađenović narodno pozorište sombor premijera sombor
• Obeleženo 200 godina preseljenja Preparandije u Sombor

U utorak, 15. novembra, obeležena je 200. godišnjica preseljenja srpske učiteljske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor.

Foto 29402Foto 29400 Svečanost povodom ovog značajnog jubileja priređena je u novoj spomen-sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu. Studenti somborskog fakulteta izveli su scensko-muzički program „Instalacija kraljevskog pedagogičeskog instituta srbskog u Somboru ili studenti probaju da prošlost pretope u budućnost”, po scenariju i režiji doc. dr Milivoja Mlađenovića.
Obeležavanju 200 godina neprekidnog obrazovanja učitelja u Somboru prisustvovale su brojne javne ličnosti iz grada, pokrajine i republike, kao i gosti iz Ruske Federacije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Goste svečanosti najpre je pozdravio prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine.
- Svako vreme ima svoje dileme, ali su putevi, fabrike, ljudi... jednako vredni. Jednako kao što je Titanik potonuo zato što nije obraćao pažnju na ono što se ne vidi, jednako danas ako izgubimo malog čoveka, koji je u svom pragmatizmu izgubio sebe u umetnosti, kulturi, vaspitanju i međugeneracijskoj toleranciji, pašćemo na ispitu koje ovo vreme stavlja pred nas kao izazov. Potpuno sam uveren da je ovo mesto, koje obeležava 200 godina potrebe za učiteljima, dobar primer da i ova civilizacija može da opstane ako veruje u učitelje i verujem, u novih 200 godina ove ustanove – kazao je prof. dr Zoran Milošević. On je kazao da svako dete, kao što ima potrebu za roditeljima, ima i potrebu za učiteljima, kako bi stasalo kao čovek.
Pedagoški fakultet je jedina državna visokoškolska ustanova u Somboru i kao takva ima ogroman značaj za grad.
- Grad Sombor ima dugu i veliku prosvetnu tradiciju, koja je krunisana postojanjem Pedagoškog fakulteta. Zahvaljujući njemu, grad Sombor je sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu i univerzitetski grad, što Somboru daje poseban smisao i značaj. Somborski Pedagoški fakultet čuva tradiciju obrazovanja učitelja, koja u neprekinutom kontinuitetu traje 238 godina. Kao takva, ona je isprepletana kroz naš grad, njegovu istoriju i postojanje i njegov razvoj. Učiteljska škola imala je značajan uticaj i dala je doprinos prosvetnom i kulturnom dometu našeg grada. Počevši od Norme, preko Preparandije, Učiteljske škole, Pedagoške akademije, Učiteljskog fakulteta, pa do Pedagoškog fakulteta, grad Sombor ostao je domaćin brojnim intelektualcima iz raznih krajeva, poput Jovana Dučića i Isidore Sekulić, koji daju pečat i jednom vremenu, i jednom gradu. Smatram da Sombor ima potencijal da predstavlja srpsku verziju Hajdelberga. Za to postoje jaki argumenti i dobri razlozi, pre svega zahvaljujući prosvetnoj tradiciji koja postoji u Somboru, arhitektonskoj tradiciji sa opuštajućim ulicama, infrastrukturnoj opremljenosti, ali pre svega zahvaljujući našoj čvrstoj volji i nameri da razvoj grada gledamo kroz razvoj prosvete i visokoškolskih ustanova u Somboru – kazala je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Somborski fakultet predstavlja i najstariju obrazovnu ustanovu u okviru Univerziteta u Novom Sadu i njena tradicija seže gotovo 150 godina pre osnivanja univerziteta.
- Istinska veličina čoveka nije u onome što on ima, nego u onome što on jeste, ali ne u svojim očima, nego u očima okruženja kojem pripada. Veličina jednog grada se ne meri brojem stanovnika, nego onim što taj grad jeste za one koji u njemu žive, ali isto tako i za širu zajednicu kojoj taj grad pripada. Šta mi kao akademska zajednica Univerziteta u Novom Sadu mislimo o Somboru, pokazali smo prošle godine kada smo u Preparandiji održali prvu konstitutivnu sednicu Senata Univerziteta u Novom Sadu – kazao je rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić.
Pedagoški fakultet danas ide putem modernizacije, što se ogleda kroz savremene smerove koji su poslednjih nekoliko godina uvedeni. Među njima ima dosta onih koji posebnu pažnju posvećuju informatičkoj pismenosti budućeg obrazovnog kadra.
- Istorija naše škole može da se sabere u dve ključne reči: identitet i modernizacija. Identitet kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi. Modernizacija kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja. Verujem da je taj plodotvorni ukrštaj našeg i univerzalnog i danas prava mera i putokaz. Dragocen je doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja. Pitanja ko vaspitava vaspitače i ko uči učitelje i danas imaju epohalni značaj, pogotovo ako smo svesni da su sva deca u našim osnovnim školama deca trećeg milenijuma. Verujem da je obrazovanje tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoj svet i koliko smo spremni da ga sačuvamo i obnavljamo, što je moguće samo uz pomoć znanja i energije novih generacija. Najzad, obrazovanje je i tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoju decu i koliko smo spremni da im damo šansu ne samo da odrastu, već i da preuzmu odgovornost za budućnost našeg zajedničkog i jedinog sveta – kazao je prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Po završetku scensko-muzičkog programa, obeležavanje godišnjice nastavljeno je u holu fakulteta nastupom hora Pedagoškog fakulteta, pod rukovodstvom doc. dr Biljane Jeremić i tamburaškog orkestra Srednje muzičke škole „Petar Konjović“, pod rukovodstvom nastavnika Đure Parčetića i uz klavirsku pratnju Mihajla Parčetića. Zdravicu školi i učiteljima izrekao je prof. dr Tihomir Petrović, predsednik Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru.
triletrip @ Čet, 17.11.2016. 02:06
dekan društvo dušan nikolić dušanka golubović gradonačelnik istorija jubilej milivoje mlađenović norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija rektor sent andreja sombor spomen-soba studenti tihomir petrović učitelj univerzitet u novom sadu željko vučković zoran milošević
<<>>
12345