Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Glumci najavljuju štrajk!

Skupština grada Sombora, je na današnjoj sednici, za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor, imenovala Vesnu Paštrović. Glumački ansambl je u dopisu ukazao da su na skupštinskom zasedanju izrečene notorne laži.

Foto 28177- Svedoci smo, po ko zna koji put, primene sile i laži aktuelne vlasti. Naime, kako je na sednici izrečeno, Osnivač je bio prinuđen na ovaj korak jer proces konkursa za izbor direktora nije sproveden od strane UO pozorišta. Obzirom da zaposleni imaju predstavnike u Upravnom odboru, znamo da je to notorna laž. UO je mesecima pokušavao da dobije instrukcije od Osnivača po pitanju raspisivanja konkursa, da bi nakon samoinicijativnog stavljanja te tačke na dnevni red, sednica bila volšebno otkazana i bez obrazloženja nikad više stavljena na dnevni red. Podsetimo, zaposleni Narodnog pozorišta Sombor uputili su 11. marta dopis u kome predlažu kandidata iz redova zaposlenih. Dopis, iako je bio potkrepljen potpisima skoro svih zaposlenih, od stane Gradonačelnice ostao je izignorisan. Bez obzira na to, 21. marta održana je sednica Odbora za kadrovsko-imunitetska pitanja koja usvaja odluku da Skupštini grada predloži Vesnu Paštrović. Jutro kasnije, ansambl Pozorišta ponovo upućuje dopis koji je kao rezultat proizveo neuspešan sastanak sa Gradonačelnicom, u kome je jedini argument za Paštrovićevu bio „dajmo joj šansu”, dakle ne navodeći nijedan razlog šta je to što pomenutu glumicu, čija je biografija sačinjenja od projekata koji pripadaju mahom bulevarskom i komercijalnom pozorištu, preporučuje za bilo koju rukovodeću poziciju u institucionalnom teatru, sem bliskosti vladajućoj stranci.
Predlog zaposlenih za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor bila je Bojana Kovačević, osoba koja već sedam godina radi u Narodnom pozorištu Sombor, pretežno u oblasti međunarodne saradnje. Kako navode, od početka njenog rada, Pozorište je učestvovalo na više pozorišnih festivala u inostranstvu i regionu, a ostvarene su i brojne saradnje u vidu gostovanja i razmene predstava. Po formalnom obrazovanju master sociolog, Bojana Kovačević je lice koje pozorišna javnost Srbije vezuje za Narodno pozorište Sombor, i prema podršci koja stiže ovih dana, kako od pojedinaca tako i institucija, jasno je da je kompletna pozorišna javnost nedvosmisleno na strani ansambla Pozorišta. Narodno pozorište Sombor poznato je kao jedno od najboljih u našoj zemlji i taj status uživa već desetinama godina. Za to je u mnogome zaslužna njegova stabilnost i stalnost ljudi koji su ovu kuću vodili. U to ime, u ime odbrane časti, umetnosti i tradicije Narodnog pozorišta Sombor, glumački ansambl će se boriti svim zakonskim sredstvima protiv ovog nasilja vlasti nad pozorištem i umetnošću uopšte. Osnivača, sa svim svojim telima i organima koji su učestvovali u donošenju ove odluke, kao i gospođu Paštrović, smatramo lično odgovornim za sve što će se u narednom periodu događati u Narodnom pozorištu Sombor. Iako je izlazak na scenu najveća radost glumaca, bojimo se da nam Osnivač svojim bahatim ponašanjem i ignorantskom politikom ne ostavlja ni jednu drugu opciju do – štrajk!
Dopis su potpisali članovi glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Pero Stojančević, Srđan Aleksić, Milijana Makević, Branislav Jerković, Marko Marković, Ninoslav Đorđević, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski.
savamajstor @ Pon, 25.03.2019. 15:19
aleksandar ristoski biljana keskenović bojana kovačević branislav jerković danica grubački dragana šuša glumački ansambl gradonačelnica ivana v. jovanović kultura marko marković milijana makević narodno pozorište sombor nemanja bakić ninoslav đorđević pero stojančević saša torlaković skupština grada sombora sombor srđan aleksić vanja nenadić vd direktora vesna paštrović
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić
• U utorak premijera dečje predstave

Posle premijere „velike” predstave priređene u subotu u utorak, 7. oktobra na redu je prvo izvođenje predstave za decu „Princ Rodoljub i princeza Violeta”

Foto 22877Autor nove predstave za decu u Narodnom pozorištu Sombor je glumac Ninoslav Đorđević, koji potpisuje i režiju komada.
- To je jedna kvazi bajka. Predstava na moderan i zabavan način govori o ozbiljnim stvarima, konkretno Rodoljub i Violeta govore o razmaženoj deci i o njihovim roditeljima, koji su upravo krivi za to. Mislim da je to aktuelni momenat u ovoj državi, današnje generacije imaju mnogo materijalnog oko sebe, što ne znaju da iskoriste na dobar i kvalitetan način. To ih čini otuđenim i pomalo nesvesnim ljudi i sredine oko sebe - rekao je reditelj i autor predstave, Ninoslav Đorđević. U predstavi igraju Milijana Makević, Nemanja Bakić i Ninoslav Đorđević. Premijera dečje predstave „Princ Rodoljub i princeza Violeta” zakazana je za utorak, 7. oktobar u 18 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.
triletrip @ Pon, 06.10.2014. 01:23
kultura milijana makević narodno pozorište sombor nemanja bakić ninoslav đorđević pozorište predstava za decu premijera princ rodoljub i princeza violeta sombor
• Stanje duha, ne zanimanje

U Narodnom pozorištu Sombor u petak će biti prikazana praizvedba predstave Kurve Gregori Berka, u režiji Jane Maričić, kojoj je ovo diplomski komad.

Foto 20554Foto 20556 Predstava „Kurve” biće igrana na maloj sceni „Studio 99”, a uloge su podeljene Milijani Makević, Milici Trifunović, Miljanu Prljeti i Ninoslavu Đorđeviću. Kompozitor je Božidar Obradinović, scenograf Jovana Grahova Sujić, kostimograf Mirna Ilić i dramaturg Tijana Markovinović. Mladoj rediteljki Jani Maričić „Kurve” su diplomska predstava.
- Bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast da radim u Somboru, gde je odnos pozorišnih radnika prema teatru na izuzetno visokom nivou. Kao pozitivan utisak želim da istaknem jednu širokoumnost, otvorenost za saradnju za rad na jednom ovakvom tekstu, koji svojim naslovom može da deluje provokativno. Meni je ovo značilo mnogo, jer sam izgurala diplomsku predstavu bez mnogo stresa, imala sam ogromnu podršku u glumcima, saradnicima, čitavom pozorištu - kazala je Jana Maričić. Ona je o komadu Gregori Berka napisala: „Upakovati emocije, žudnje stavove, motive u blistave ambalaže privlačnog, imperativ je za o(p)stajanje među sličnima. Jednom kada oseti delotvornost svoje veštine, Kurva dobije na samopouzdanju, zaigra se i razvija umeće ne mareći za posledice...”
- Predstava se ne bavi nekim zanimanjem, nego stanjem duha, koje nije stanje duha par ljudi, već jednog velikog sloja ljudi na globalnom nivou. Berk je napisao jedan uzbudljiv komad, u kojem su likovi ljudi koje možemo da prepoznamo - rekao je glumac Ninoslav Đorđević.
Pretpremijera predstave Kurve zakazana je za četvrtak, 6. februar u 20 sati na maloj sceni somborskog pozorišta, a premijera je dan kasnije u isto vreme. Inače, ovo je 500. premijera u Narodnom pozorištu Sombor od njenog osnivanja.
triletrip @ Sre, 05.02.2014. 00:33
diplomski rad gregori berk jana maričić kultura kurve milica trifunović milijana makević miljan prljeta narodno pozorište sombor ninoslav đorđević predstava premijera pretpremijera sombor
• „Lepe oči, ružne slike” pedeseti put

U utorak, 17. decembra predstava „Lepe oči, ružne slike” Narodnog pozorišta Sombor imaće svoje jubilarno, 50. izvođenje.

Foto 4667Predstavu je prema tekstu Maria Vargasa Ljose režirao Dušan Petrović, a uloge igraju Branislav Jerković, Bogomir Đorđević i Milijana Makević.
- Eduardo Sanjeli, uticajni likovni kritičar dovodi u stan mladog mornaričkog poručnika Rubena Sevaljosa nadajući se da će sa njim doživeti „gej“ avanturu, no ispostavlja se da je gost heteroseksualac i da je pozvavši ga, Sanjeli sam sebi spremio zamku. Naime, devojci mladog Rubena, Alisiji, Sanjeli je, kao uzor, čak vrhovni autoritet, razorio slikarsku karijeru, kao i život - piše o predstavi na veb sajtu Narodnog pozorišta Sombor.
Pedeseto izvođenje predstave „Lepe oči, ružne slike”, počinje u 20 sati na maloj sceni „Studio 99”.
triletrip @ Pon, 16.12.2013. 02:10
bogomir đorđević branislav jerković dušan petrović jubilej kultura lepe oči ružne slike mala scena mario vargas ljosa milijana makević narodno pozorište sombor pozorište predstava sombor studio 99
>>
12