U svim Mesnim zajednicama na teritoriji grada od danas do 6. februara mogu se podneti zahtevi za razmenu merkatilne pšenice i kukuruza za mineralno đubrivo - saopštio je Zapadnobački upravni okrug.

- Pravo na prijavu imaju sva fizička lica - nosioci komercijalnog, odnosno nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Podnošenje prijava će se vršiti u kancelarijama svake Mesne zajednice na teritoriji ZBO. Formular za prijavu će se popunjavati na licu mesta uz pomoć stručnog lica - asistenta savetodavca - piše u objavi ZBO. Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju će biti 12.000 tona mineralnog đubriva, odnosno 200 kilograma veštaka po hektaru njive na kojoj su prošle godine bili posejani žito ili kukuruz.
- Razmena će ići preko Direkcije, odnosno preko skladištara koje ovlaste robne rezerve Srbije. Količinu đubriva koje će moći da se razmeni zavisiće da li se pšenica, odnosno kukuruz preuzimaju sa skladišta Direkcije ili preko ovlašćenog skladištara. U slučaju direktnog preuzimanja sa skladišta Direkcije paritet je sledeći: 1,3 kilograma pšenice, ili za 1,5 kilograma kukuruza prošlogodišnjeg roda - 1 kilogram mineralnog đubriva. Kilogram đubriva u zamenu za 1,35 kilograma pšenice ovogodišnjeg roda. Za preuzimanje đubriva preko ovlašćenih skladištara, sa skladišta Direkcije paritet je 1 kilogram đubriva - 1,4 kilograma pšenice ili 1,6 kilograma kukuruza roda 2011, odnosno za 1,5 kilograma pšenice roda 2012 - obelodanio je dnevni list Danas. 

Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije predstavila je u Somboru „Pojmovnik decentralizacije”. Priručnik sadrži 400 najvažnijih pojmova vezanih za proces decentralizacije, a na izradi je tokom nepune dve godine radilo sedam autora.

Kako je naveo, Nenad Živković, pomoćnik direktora Kancelarije, tiraž prvog izdanja Pojmovnika je 5.000 primeraka, a prezentacije ove publikacije biće održane u svim gradovima Srbije. Sombor je bio poslednja stanica u 2011. godini, posle Užica, Zrenjanina i Subotice. - Korist od življenja u decentralizovanoj zajednici imaju sami građani, jer je kvalitetno organizovan region garant razvoja. Decentralizacija države nije rasparčavanje već jačanje jedinstva - rekao je između ostalog Živković. - Evropa je decentralizovano i demokratski uređeno društvo, jer je najnižem nivou vlasti dozvoljeno da radi sve ono za šta ima kapaciteta. Centralna vlast, odnosno država, tako može da bude jedino kvalitetan partner lokalnoj samoupravi - pojasnila je principe decentralizacije, prof. dr Snežana Đorđević, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ona je prisutnima ukazala da su najbolju regionalizaciju uradile skandinavske zemlje i Švajcarska u kojoj se teži da što više građana ima udeo u radu lokalne sredine, a da pri tome „društvo” ne poznaje pojam gomilanja funkcija. - Naša je sreća da smo istorijski i geografski u Evropi i ukoliko želimo u zajednicu moraćemo da prihvatimo neki od decentralizacionih modela. Moraćemo da se odreknemo partokratije, koja strankama pruža stravičnu vlast. Moraćemo da uspostavimo ravnotežu vlasti, tužilaštva i sudstva i obavimo ozbiljne korekcije u ustavu i zakonima - ispričala je profesorka Đorđević. Među „promoterima” Pojmovnika u Županiji bio je i jedan od stalnih zagovarača prave decentralizacije, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada. - Jugoslavija, odnosno Srbija, u socijalističkom uređenju, bila je decentralizovana zemlja. Sve se promenilo dolaskom Miloševića, a ništa bolje nije ni jedanaest godina kasnije. DOS nije ispunio svoje obećanje od 5. oktobra da će decentralizacija biti visoko rangirano pitanje koje mora biti rešeno. Jednostavno sve vlasti, pa i ova, vodile su se jedinim instinktom, da i dalje drže sve pod šapom. Vlast stvara namernu zbrku oko pojma decentralizacije kako bi u potpunosti završila tranzicionu pljačku kojom smo okruženi - podsetio je jedan od autora „Pojmovnika decentralizacije”, Aleksandar Popov.
„Domaćini” promocije Pojmovnika su ukazali da je velik broj gradskih administracija preglomazan i da se time slabe lokalne samouprave, odnosno da dolazi do deficita demokratije. Neophodno je mesnim zajednicama prepustiti dobar deo nadležnosti (dokumenata) i tako građanima obezbediti udobnije življenje, jer brojne potrebe mogu da reše u „komšiluku”. Za početak je dovoljna ušteda što se time izbegavaju gužve, nepotrebna čekanja i značajno smanjuju troškovi putovanja građana, pre svega iz seoskih naselja.

Po dva miliona dinara namenjenih za uređenje atarskih puteva dobiće sedam somborskih mesnih zajednica - saznali smo od Aleksandra Matića iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Kako nam je rečeno u Sekretarijatu predviđeni iznosi biće upućeni mesnoj zajednici Mlake u Somboru, te u šest seoskih, Svetozar Miletić, Stanišić, Riđica, Gakovo, Stapar i Aleksa Šantić. Sve navedene mesne zajednice su i prethodnih godina koristile sredstva iz ovog fonda. - U 2011. godini za uređenje atarskih puteva Sekretarijat je izdvojio 250 miliona dinara, a danas su potpisani ugovori sa 125 korisnika - objavili su nadležni. Među izabranim projektima za programe odvodnjavanja obradivih površina nije se našao ni jedan sa teritorije somborske lokalne samouprave. 
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je još osam novih konkursnih poziva. Na red za finansiranje došli su lovstvo, vatrogasni domovi, salaški i vinski turizam, pijace i vašarišta, edukacija poljoprivrednog stanovništva te stočarstvo kroz tri različita programa. Više o ovim konkursima možete saznati na zvaničnom sajtu vojvođanskog ministarstva poljoprivrede.

Najnovija, 28. sednica Skupštine Grada Sombora zakazana je za utorak 29. novembar sa početkom u devet časova - saopštili su iz Županije.

- Prema sazivu upućenom odbornicima, na dnevnom redu je 15 tačaka. Među najznačajnijima su predlozi odluka o izmenama i dopunama odluka o građevinskom zemljištu i mesnim zajednicama, kao i predlog odluke o otpisu kamate na izvorne lokalne javne prihode grada Sombora dospelih na naplatu do 31. decembra 2010. godine privrednim subjektima u restrukturiranju. Odbornici će razmatrati i programe poslovanja somborskih javnih komunalnih preduzeća, te izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora u periodu januar – septembar - piše u saopštenju Odseka za protokol i informisanje. Pred lokalnim parlamentarcima će se naći izveštaj o jesenjim žetveno-setvenim radovima u somborskom ataru, kao i obevezna završna tačka izbori i imenovanja.  
Direktan prenos obezbeđuju Radio Sombora (97,5 MHz) i kablovska televizija K-54.

Prva projekcija nacrta gradskog budžeta za narednu godinu iznosi 1,75 milijardi dinara, i to na osnovu procene rasta bruto domaćeg proizvoda od 3 odsto - objavio je gradonačelnik Delić. Javna rasprava povodom nacrta zakazana je za petak, 11. novembra.