Udruženje novinara vojvođanskih Mađara zabrinuto je zbog mogućnosti gašenja Radio Sombora.

Udruženje novinara vojvođanskih Mađara (UNVM) objavilo je saopštenje u kojem izražava zabrinutost zbog mogućnosti gašenja Radio Sombora. „Iako se radi o jedinom mediju u Zapadnoj Bačkoj koji informiše građane na više jezika i poseduje regionalnu dozvolu za emitovanje programa, nebriga lokalne samouprave je u potpunosti onemogućila njegovo funkcionisanje” - stoji u saopštenju ove novinarske organizacije. Pored Radio Sombora, udruženje vojvođanskih mađarskih novinara brine i potencijalno gašenje vojvođanskog informativnog internet portala na mađarskom jeziku Vojvodina danas (Vajdaság Ma). Udruženje novinara vojvođanskih Mađara ne može da prihvati mogući potpuni prestanak rada internet portala Vojvodina danas, jer ima veliki značaj u održavanju raznolikosti novinarstva na mađarskom jeziku, a pored toga slovi i za kvalitetan internet medij, koji je učinio pionirski korak u internet novinarstvu - kaže se u saopštenju UNVM. Zbog problema u medijima koji informišu građane na jezicima nacionalnih manjina, odnosno na mađarskom jeziku, UNVM je uputilo apel nadležnima, a pre svega novom Nacionalnom savetu Mađara i uticajnim političarima iz redova vojvođanskih Mađara da učine sve što je u njihovoj moći da se reše problemi ova dva medija. Podršku za opstanak Radio Sombora pružaju i građani preko Fejsbuk grupe, koja je u nepunih dvadeset dana skupila gotovo dve hiljade članova. Radio Sombor pšostoji gotovo četrdeset godina, svojevremno je bio jedini elektronski medij u gradu i važio je za jednu od najopremljenijih i najboljih stanica u Vojvodini. Od 1996. godine je članica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Radio Sombor je privatizovan u novembru 2007. godine, ali je kupoprodajni ugovor poništen posle svega šest meseci od prodaje.

Sedamdeset odsto vojvođanskih medija je pred stečajem - rečeno je u petak na tribini u somborskom Domu učenika povodom predstavljanja knjige „Vojvođanski mediji - politički kompromis ili profesionalno izveštavanje”.

Materijalno stanje vojvođanskih medija je katastrofalno - zaključeno je na skupu koji je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine povodom predstavljanja istraživanja stanja u vojvođanskim medijima. Veliki problem za elektronske medije u pokrajini predstavlja pre svega nepoštovanje zakona od strane državnih agencija, odnosno nedovoljno regulisano medijsko tržište. Iako su frekvencije za radio i televiziju podeljene pre četiri godine, u etru još uvek ima piratskih stanica (poput BB radija u Somboru), koje ne plaćaju nikakve dažbine, dok su legalni emiteri prinuđeni da plaćaju zakup frekvencije, nadoknadu za emitovanje programa, autorska prava, itd. Zorica Bakić, suvlasnica Televizije Spektar je na tribini u petak izjavila da će zbog toga pred domaćim i međunarodnim sudovima tužiti državu, jer ne poštuje zakone koje je sama donela i time nanosi finansijski gubitak medijima. Naširoko se raspravljalo i o stanju u Radio Somboru, koji je privatizovan 2007. godine, a nakon nepounih šest meseci ugovor o prodaji je i raskinut. Od tada Radio Sombor jedva preživljala, firmu je napustila gotovo polovina zaposlenih, a ove godine je isplaćena jedna minimalna zarada. Kako smo obavešteni, zaposleni u Radio Somboru poslali su gradonačelniku Sombora i predsedniku Skupštine grada pismo u kojem navode da će za nekoliko dana potpuno prekinuti emitovanje programa jer je situacija trenutno neodrživa: potrebno je ili naći kupca za radio ili model za preuzimanje dela vlasništva od strane grada, kako bi bilo obezbeđeno javno informisanje građana na srpskom i jezicima manjina. Na tribini je tražen način kako da se reguliše tržište medija, koje, prema rečima učesnika guši i sama država nečinjenjem, odnosno odlaganjem privatizacije medija koji su još uvek u državnom vlasništvu i stvaranjem nelojalne konkurencije. Utisak na kraju tribine je bio da se radilo o grupnoj terapiji za medijske radnike, koji su evidentno u teškom položaju, što zbog neregulisanog tržišta, što zbog delimične centralizacije reklamnog dinara, koji se u najvećem broju slučajeva sliva u beogradske nacionalne radije i televizije. 

Pojedine velike medijske kuće u Srbiji angažuju novinare bez ikakvih ugovora o radu i time im uskraćuju prava, a ekstreman slučaj je da jednoj novinarki greškom nije uplaćeno 35 godina doprinosa za penziono osiguranje - rečeno na skupu u Subotici koji su organizovali NUNS, IREX i USAID.

U subotičkom hotelu Gloria Lux u ponedeljka je održan jednodnevni seminar na temu uticaja Zakona o radu, Krivičnog zakona i Zakona o javnom informisanju na rad medisjkih profesionalaca, na kojem su, pored novinara iz Subotice, učestvovali i novinari SOinfo.org-a. Glavna tema bila su radna prava novinara, a kroz razgovor sa Snežanom Đokić, pravnicom Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Draganom Lazarevićem, pravnikom udruženja štampanih medija Lokal Press, čulo se da poslodavci često izbegavaju da u ugovore o radu precizno unesu podatke o zaradi, radnom vremenu, plaćanju prekovremenog rada, ali i mestu obavljanja rada. Da bi se to izbeglo, novinari su na seminaru u Subotici upoznati sa valjanim sadržajem ugovora o radu, kao i sa pravima koja imaju pred poslodavcem. Bilo je reči o privatizaciji medija u Srbiji, koja još nije završena, i jednoglasan zaključak je bio da država još uvek nema jasnu strategiju kako da izvede prodaju javnih glasila koja su u državnom vlasništvu, gde poseban problem predstavljaju mediiji koji rade na nekom od jezika nacionalnih zajednica. Učesnici seminara osvrnuli su se i na prošlogodišnje izmene odredbi Zakona o javnom informisanju, koje novinare prisiljavaju na autocenzuru zbog visokih kazni, koje manje medije mogu da oteraju u bankrot. Kao ekstreman primer, navedena je tužba jednog osuđenog kriminalca, koji je tužio novinu u Beogradu, jer je slika na kojoj su policajci pogrešno potpisana njegovim imenom i prezimenom, što je on okarakterisao kao uvredu i zbog toga tražio odštetu za naneti duševni bol. Srpsko medijsko zakonodavstvo uveliko se razlikuje od ostalog evropskog, jer novinari u drugim državama služe za informisanje javnosti i ukazivanje na nelogičnosti koje se dešavaju, dok su kod nas gotovo postali puki prenosioci informacije bez prava na komentar. U radu seminara u Subotici učestvovali su novinari Radio Subotice, RTV Panon iz Subotice, Hrvatske riječi, dopisništva Blica i TANJUG-a i RTV YuEco. Organizatori seminara bili su USAID, Nezavisno udruženje novinara Srbije i medijska fondacija IREX.