Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Od mog grada mojoj zemlji: kako osigurati razvoj Srbije?

U petak, 25. oktobra, Beogradski fond za političku izuzetnost organizovao je konferenciju povodom otvaranja projekta „Od mog grada mojoj zemlji: kako osigurati razvoj Srbije?“ koji se realizuje uz podršku GIZa.

Foto 36716 Konferenciju, koja održana u Privrednoj komori Srbije, zvanično je otvorio Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije. Pored njega, na konferenciji su govorili i Miroslav Miletić iz Privredne komore Srbije, Gerhard Zipel, direktor GIZ-a u Srbiji i Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Učesnici konferencije su bili predstavnici osam lokalnih samouprava koje su obuhvaćene projektnom (Sombor, Zrenjanin, Šabac, Zaječar, Pirot, Čačak, Priboj i Užice) kao i predstavnici nevladinih organizacija i međunarodne zajednice. Predstavnici Grada Sombora bili su Nemanja Sarač, gradski većnik za kulturu i obrazovanje i Manda Prišing i Tamara Stojković iz Udruženja građana „Ravangrad”.
U okviru konferencije, predstavljeni su primeri dobrih praksi iz Nemačke i Srbije koje su doprinele perspektivama lokalnog razvoja i podsticanja lokalnih identiteta.
tam @ Pon, 28.10.2019. 12:54
beogradski fond za političku izuzetnost branko ružić gerhard zipel manda prišing miroslav miletić nemanja sarač sombor sonja licht tamara stojković udruženje građana „ravangrad”
• „Ispričaj svoju priču”

Centar za interkulturnu komunikaciju iz Novog Sada i Udruženje Ravangrad iz Sombora organizovali su promociju portala Forum za interkulturalnost - Ispričaj svoju priču.

Foto 33712 Ovaj sajt, pokrenut je krajem prošle godine, pun je zanimljivih ljudskih priča i posvećen svakodnevnom životu i preživljavanju. U okviru vojvođanske turneje, govorili su filozofkinja Andrea Ratković, politikolog Milorad Đurić, kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić i mirovna aktivistkinja Manda Prišing. - Osnovna ideja projekta Ispričaj svoju priču je da se, putem specijalizovanog internet portala, otvori prostor za lična iskustava pripadnika različitih manjinskih zajednica. Cilj je da se iz perspektive ličnih priča građanima približe osećanja pripadnika manjinskih zajednica, njihova (auto)percepcija, njihovo razumevanje sebe u ambijentu većinske kulture, dakle, njihov doživljaj društva u kojem žive. Lične priče su važne jer daju uvid u subjektivne doživljaje građana, pripadnika manjinskih zajednica i uvek su istinitije, životnije i stvarnije od bilo kakvih „zvaničnih” formulacija. Smatramo da je pokretanje ovog, u našem prostoru jedinstvenog, portala dobar način da svi zajedno dobijemo jasan uvid u drugu, ličnu stranu života pripadnika manjinskih zajednica, što će rezultirati boljim međusobnim razumevanjem, prepoznavanjem zajedničkih problema i boljom komunikacijom - kazala je Aleksandra Bosnić Đurić. 
Prisutni su ovom prilikom pogledati tri kratka filma u kojima su predstavljene manjinske priče i videli na koji način se sve mogu koristiti novi mediji kao alternativni prostor kako bi se na drugačiji način pokazala perspektiva onih koji su u manjini. Priče i filmovi mnogih koji dele iste probleme dostupni su na sajtu. Još je mnogo važnih priča koje tek treba da se ispričaju i zabeleže.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Pet, 15.06.2018. 01:35
aleksandra bosnić đurić andrea ratković društvo ispričaj svoju priču manda prišing manjinske zajednice milorad đurić sombor
• Porodična baština pred očima javnosti

U četvrtak, 17. maja od 11 do 13 časova u Gradskom muzeju će biti predstavljen program „Muzej u mom domu”, koji se organizuje u okviru nacionalne manifestacije „Muzeji za 10”.

Foto 9078Program „Muzej u mom domu” uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem. - Еdukovanje i animacija baštinika u svakodnevnom životu je od ključne važnosti u današnjem dobu nedovoljnosti institucionalne brige o kulturnom i prirodnom nasleđu. Kulturna baština ne tiče se samo ustanova ili nadležnog ministarstva već svakog od nas - navode u Gradskom muzeju koji je i osmislio ovaj program, koji se održava već nekoliko godina za redom.
Ove godine će Jelena Radojević, prevoditeljka s arapskog, fotografkinja. unuka poznatog somborskog fotografa Petra Radojevića predstaviti svoju porodičnu baštinu. Gotovo da nema porodice, čiji se neki član barem jednom nije slikao u fotografskoj radnji, koja se nalazila na Glavnoj ulici, u dvorištu zgrade katastra. Tabla s ručno napisanom firmom Radojević nalazi se još uvek na toj zgradi, iako radnje više nema. Radojevićeva fotografska radnja je bila dostojni nastavljač starih somborskih fotoateljea s početka i u prvoj polovini 20. veka. Njegov rad obeležio je prelaz iz vremena važnosti zanatske veštine na masovno umnožavanje, zadržavši brižljiv odnos pre svega prema mušteriji, a potom i samoj fotografiji kao predmetu koji čuva vreme. Uz priču o fotografiji, aparatima, upotrebnim predmetima iz fotografske radnje, čućemo anegdote o Petru, čoveku koji je, svojevremeno, na jednom sajmu u Nemačkoj, pošto je video najsavremeniju tehniku za izradu fotografija koja „štedi vreme”, rekao: „Ja imam vremena za svoj posao!”
Porodično nasleđe javnosti će predstaviti i Manda Prišing, predsednica UG „Ravangrad”, aktivistkinja Mirovnog pokreta. Njen doprinos „Muzeju u mom domu” nosi naziv „Pronađi se!” Biće prikazane fotografijeBačkog Monoštora, iščezli prizori sela, mode, običaja Šokaca, Nemaca, Mađara na fotografijama iz 50-tih godina prošlog veka. Pronađi se! nije upućeno samo stvarnim ličnostima na fotografijama ili njihovoj rodbini, već svim zaintersovanim ličnostima za podsećanje na izgubljene svetove, aktivnu međusobnu komunikaciju,  prepoznavanje konteksta, detalja, fizionomija kao „svojih”.
Milan Radišić, horovođa crkvenog hora Sveti car Konstantin i carica Jelena pri hramu Svetog velikomučenika Georgija u Somboru, predsednik Upravnog odbora Pevačkog društva u Somboru, u skladu sa svojim pozivom, donosi muzičke instrumente iz vlasništva svoje porodice, fotografije i predratni snimak tamburaške bande koji će moći da se čuje preko razglasa. U njegovoj porodičnoj baštini izdvaja se priča o jednoj flauti. Instrument su njegovi preci 1918. godine otkupili od nemačke porodice Cigler koja je odlazila u Nemačku posle promene geopolitičke situacije nakon Prvog svetskog rata. Uprkos tome da niko od njih nije umeo da svira, privučeni lepotom stare, drvene barokne flaute s flautnom cevi od slonove kosti iz polovine 18. veka, njenim „zračenjem” kome nisu mogli da odole, ali i nadom da će njihovi potomci u nekoj srećnijoj budućnosti svirati na tom instumentu kao slobodni, obrazovani i kulturni ljudi, skromna porodica se odlučila na ovu kupovinu koja je imala u sebi dosta simboličkog i zahvalnog za mnoga i različita tumačenja.
triletrip @ Čet, 17.05.2018. 00:49
društvo istorija jelena radojević kultura manda prišing milan radišić muzej u mom domu muzeji za 10 muzika sombor umetnost ziegler
• Ženska snaga Sombora na fotografijama

Izložba fotografkinje Milice Tepavac u KC Laza Kostić.

Foto 33295Foto 33296 Prva ovogodišnja izložba fotografija u organizaciji Foto-kino video kluba Rada Krstić priređena je u maloj likovnoj galeriji Kulturnog centra Laza Kostić. Radi se o samostalnoj izložbi fotografija Milice Tepavac pod nazivom „Ženska snaga Sombora”. - Veoma sam prijatno iznenađem kvalitetom ovih slika. Miličine fotografije, ove izložene ali i druge koje radi, bukvalno prikazuju dušu i ličnost tih žena koje je fotografisala. Poznajem većinu žena koje su se našle na fotografijama i tačno osetim da je to što je ona prikazala na slici u stvari baš ta žena - kazao je predsednik FKVK Rada Krstić, Dušan Kozoderović koji je otvorio izložbu. Svaku fotografiju prate tekstovi o ženama koja su fotografisane a koje su priredile Zorka Milošević i Tamara Stojković, koja je ujedno i autorka predgovora kataloga. Na fotografijama su se našle: Jovana Đurović, Marita Topić, Dragana Kekezović, Manda Prišing, Tijana Kabić, Biljana Vezmar, prim. dr Đerđi Šarić, Margareta Đurđević, Ivana V. Jovanović, Zorka Milošević, Tamara Stojković, Aleksandra Stričević, Lana Svetlana Lazić, dr Snežana Lazić, Tanja Adžić, Zdenka Mitić, Dragana Siljanović Kozoderović i Dragana Đapić.
- U svom radu trudila sam se da što realnije prezentujem žene koristeći simbole koji ih karakterišu, lokaciju na kojoj one obično obitavaju ili da kroz klasičan portret prenesem neku njihovu emociju, pogled ili osmeh. Ono što je zajedničko svim ovim ženama je da su prepoznale svoj životni poziv, odolevale su i kada je bilo jako teško i makar jednom im je neko iz njihovog okruženja rekao da su lude zbog toga što rade ali nastavile su dalje. Tehnike koje su korišćene su različite, od dokumentarnih portreta do više konceptualnih portreta i „fine arta” - ispričala je autorka Milica Tepavac. Izložba fotografija će biti postavljena do 20. marta.
savamajstor @ Čet, 08.03.2018. 08:30
aleksandra stričević biljana vezmar dr snežana lazić dragana đapić dragana siljanović kozoderović dušan kozoderović foto kino i video klub rada krstić ivana v. jovanović jovana đurović kultura kulturni centar laza kostić lana svetlana lazić manda prišing margareta đurđević milica tepavac prim. dr đerđi šarić sombor tamara stojkovićzorka milošević tijana kabić zdenka mitić
• Dragan Rakić i Sombor

U Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja 20. i 21. septembra održana su dva prateća programa uz retrospektivnu izložbu radova Dragana Rakića.

Foto 28921Foto 28920 Projekat Alternativna mapa nastao je između 2004. i 2009. godine i uključio je u realizaciju mlade ljude iz Sombora i okolnih mesta u opštini. Mladi su mapirali svoja mesta zanimljivostima i korisnim informacijama za koje su sami smatrali da su važni, kako za njih i njihova mesta, tako i za sve one koji bi koristili ovu mapu. O projektu i ključnoj ulozi Dragana Rakića u njegovoj realizaciji, govorila je Manda Prišing, kroz sajt je vodila Tamara Stojković, a o detaljima rada govorile su učesnice u izradi mape iz Bačkog Monoštora, Doroslova, Bezdana i Stanišića.
Drugi prateći program bavio se celokupnom saradnjom Dragana Rakića i Udruženja građana „Ravangrad”. Predstavljeni su kraći filmovi i video-materijali: Akcije/Otvoreni trg: Reciklaža fašizma, Kićenje jelke, Buđenje. Učesnici tribine osvrnuli su se i na rad umetničke radionice „VacuumPack” i rad „Hello World!” koji je producirao UG „Ravangrad”. Priređena je i manja izložba predmeta: fascikla, kalendar, majice, fotografije, knjiga „Hello World!”, dokumentacija Otvorenog trga i drugo što je Dragan Rakić osmislio i na čijoj izradi je neposredno radio. O saradnji UG „Ravangrad” i Dragana Rakića, kao i o pratećoj izložbi govorila je Manda Prišing.
Budući da je ovo bio poslednji prateći program u okviru retrospektive, simbolično je najavljeno zatvaranje izložbe podsećanjem Tatjane Dimitrijević, akademske slikarke i urednice likovnog programa Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, na studiranje na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi koju je pohađao Dragan Rakić.
triletrip @ Pet, 23.09.2016. 01:35
alternativna mapa bački monoštor bezdan stanišić buđenje čedomir janičić doroslovo dragan rakić galerija savremene umetnosti gradski muzej hello world! kultura manda prišing otvoreni trg reciklaža fašizma sela sombor tamara stojković tatjana dimitrijević ug ravangrad umetnička radionica vacuum pack
>>
12