Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Gajde od melemnog dejstva

Redovni susreti u somborskom Domu penzionera.

Foto 35027 Ostvarena scensko-muzička duodrama „Sanj'o sam onomad” uz učešće gajdaša Maksima Mudrinića i glumca Nikole Pejina, poslenika kulture i čuvara narodne baštine iz Sivca. Prvi program u novom ciklusu javne tribine „Susret u lepoj reči” koju pred kraj svakog meseca u svom prostoru priređuje Klub penzionera Selenča bio je u znaku otkrivanja lepote i vrednosti gajdi kao drevnog muzičkog instrumenta sa lepim i pažnje vrednim tragovima u muzičkoj tradiciji posebno srpskog naroda na tlu Vojvodine. Gosti korisnika usluga u oba objekta Gerontološkog centra Sombor (na Prvomajskom bulevaru i na Apatinskom putu) bili su dvojica poslenika kulture iz Sivca, proslavljeni gajdaš Maksim Mudrinić i veoma daroviti glumac-amater Nikola Pejin, član Dramske sekcije „Velimir Veljo Santić” u sivačkom Domu kulture, koji je izveo nekoliko scenskih fragmenata iz svoje monodrame „Sanj'o sam onomad” po tekstu Budimira Popadića, a u režiji Maksima Mudrinića.
Nastupu je prethodilo slovo o učesnicima programa koje je kazivao urednik i voditelj tribine „Susret u lepoj reči” književnik David Kecman Dako. Istakao je kulturnu misiju Maksima Madrinića kao čuvara kulturne baštine i čoveka koji je uspeo da reafirmiše gajde kao tracionalni muzički instrument kojem je pretilo iščeznuće sa muzičke scene. Maksim Mudrinić je nadaleko znan i kao ugledni graditelj gajdi, a osnivač je organizator gajdaškog etno-kampa koji se svake godine održava u Sivcu. Iz njegovog kampa tokom minulih nekoliko godina izašlo je preko pedeset mladih i dobro obučenih gajdaša, među njima i nekoliko iz Sombora, tako da za gajde više nema zebnje da će iščeznuti iz vojvođanskog melosa. Ovaj muzičko-scenski program trajao je gotovo ceo sat i naišao je na veoma lep prijem. Pri kraju se uz Maksimove gajde i zapevalo i zaigralo, te se i na delu pokazalo da gajde imaju i lekovito, melemno dejstvo.
savamajstor @ Uto, 05.02.2019. 05:00
budimir popadić david kecman dako društvo gajde gerontološki centar maksim mudrinić nikola pejin sombor susret u lepoj reči velimir veljo santić
• Veče Spomenara „u ritmu” Vojvodine

Gradski narodni orkestar Spomenar iz Sombora priredio je tematski koncert pod nazivom „Ne znaš ti šta je Vojvodina...”

Foto 33542 Članovi Spomenara su notama preneli publici sve one osobine koje čine Vojvodinu posebnom. Smenjivale su se lagane, ali i brze i šaljive pesme. Prikazana je Vojvodina gospodstvena, ali i paorska, seljačka, multikulturalna i srpska. Gosti koncerta bili su tamburaški ansambl „Velos” iz Novog Sada, legenda vojvođanske muzike Milan Prunić, kao i Maksim Mudrinić, gajdaš iz Sivca i Dragomir Aperlić, vokalni solista iz Stapara. Idejni tvorac koncerta, a ujedno i voditelj, Slobodan Vukobratović, vodio je publiku kroz svaku pesmu i svaku notu. Pesmu Željka Krznarića, „Ne znaš ti šta je Vojvodina...”, po kojoj je i naslovljen koncert, na samom početku govorila je učenica Tanja Nedeljkov. Vokalni i instrumentalni solisti Spomenara, na čelu sa novim šefom orkestra Bojanom Šopom, izmamili su glasne aplauze somborske publike, koja je tokom čitavog koncerta pevala sa njima
Somborski „Spomenar” još jednom je opravdao očekivanja svoje verne publike, uz najavu da pripremaju nešto novo već ove jeseni.
Izvor: Vanja Kahrimanović | savamajstor @ Sub, 28.04.2018. 02:42
bojan šop dragomir aperlić gradski narodni orkestar spomenar kultura maksim mudrinić milan prunić ne znaš ti šta je vojvodina sombor tamburapki ansambl velos tanja nedeljkov željko krznarić
• Delotvornost muzike u lečenju

Pedagoški fakultet je priredio uspešnu promociju knjige „Uvod u muzičku terapiju: teorija i praksa lečenja psihičkih poremećaja u postkliničkoj fazi rehabilitacije” dr Lazara Ćurića, specijaliste za muzičku terapiju.

Foto 32514Foto 32512 Pored autora o knjizi su govorili još prof. dr Dušan Mićić, psihijatar dr Mila Alečković-Nikolić, dipl. muzički terapeut Bela Kovač, muzički urednik Radio-televizije Vojvodine Mirjana Rastović, a moderator je bio dr Isidor Graorac. Prisutne je pozdravila Nataša Branković, prodekan za nastavu na somborskom fakultetu. Ona je istakla da se na Pedagoškom fakultetu obrazuju učitelji, vaspitači, dizajneri medija u obrazovanju i bibliotekari-informatičari, a da je promovisanje pravih vrednosti jedan od ciljeva naše institucije. Dušan Mićić je prisutne upoznao sa biografskim podacima dr Lazara Ćurića. Naveo je da je dr Ćurić završio Učiteljsku školu u Somboru, potom pedagogiju apsolvirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a diplomirao psihologiju na Univerzitetu u Vircburgu. Doktorsku disertaciju je odbranio na Univerzitetu u Salcburgu, gde je šest godina bio šef Katedre za muzičku terapiju na postdiplomskim studijama. Radeći u socijalno-psihijatrijskom centru u Nemačkoj, razvio je model postkliničke muzičke terapije. Objavio je tri knjige „Muzička terapija ometenih u razvoju”, „Muzika i mladi”, te „Uvod u muzičku terapiju”. Dr Ćurić je bio i jedan od osnivača muzičkog sastava Veseli bendžo. Psihijatar dr Mila Alečković-Nikolić je dala istorijski prikaz razvoja muzičke terapije naglasivši da je muzika najjača psihoterapija, jer je primamo preko svih ćelija našeg tela. Po njenom sudu knjiga je izvanredna sinteza empirije i teorije, a s obzirom da su u njoj opisani razni stilovi i pravci u psihoterapiji, u pitanju je odličan udžbenik koji će koristiti naredne generacije. Muzički terapeut Bela Kovač istakao je da je to prvi udžbenik iz muzičke terapije u našoj zemlji. - Autor prikazuje muzičku terapiju kao specifičnu neverbalnu metodu koja pruža podršku psihički obolelim ljudima, a produkcija šest gramofonskih ploča i šest kompakt diskova sa muzikom koju su snimili psihički ometeni ljudi predstavlja sažeti bilans njegovog rada - zaključio je Bela Kovač. Mirjana Rastović, muzički urednik Radio-televizije Vojvodine posebno se osvrnula na treće poglavlje knjige, gde su prikazane veze između muzičke pedagogije i muzičke terapije sa posebnim akcentom na grupno - dinamički aspekt. Rekla je da se muzika koristi kao način da se izraze osećanja i probude sećanja. Ona je knjigu preporučila studentima akademije umetnosti, a stručnoj naučnoj javnosti kao referentnu literaturu. Gajdaš Maksim Mudrinić je izneo svoja iskustva u radu sa decom koristeći muzičku terapiju i prikazao pozitivne rezultate do kojih je došao. Autor je rekao da je knjiga rezultat njegovog višegodišnjeg bavljenja muzičkom terapijom, i da će doprineti razvoju muzičke terapije kod nas. Na samom kraju, dr Lazar Ćurić i Bela Kovač izveli su dve numere koje su nekada bile na repertoaru benda „Veseli bendžo”.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Pet, 17.11.2017. 07:27
„uvod u muzičku terapiju: teorija i praksa lečenja psihičkih poremećaja u postkliničkoj fazi rehabilitacije” bela kovač dr dušan mićić dr isidor graorac dr lazar ćurić dr mila alečković-nikolić knjiga kultura maksim mudrinić mirjana rastović muzička terapija ometenmih u razvoju muzika i mladi nataša branković pedagoški fakultet promocija sombor veseli bendžo