Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Dečije predstave na nemačkom jeziku

U petak, 17. novembra u Narodnom pozorištu Sombor biće održan 4. Prekogranični pozorišni festival na nemačkom jeziku.

Foto 15266Foto 29466Na ovogodišnji festival prijavilo se jedanaest dramskih grupa iz osnovnih i srednjih škola iz Sombora, Subotice, Beograda, Kragujevca, Novog Sada, te Đakova (Hrvatska) i Šoprona (Mađarska). Učenici će prikazati predstave na nemačkom jeziku, a program počinje u 16 časova na maloj sceni „Studio 99”. Ulaz na festival je besplatan.
Održavanje 4. Prekograničnog festivala na nemačkom jeziku omogućili su Ambasada SR Nemačke, Fondacija za kulturu Podunavskih Švaba Savezne države Baden-Virtemberg, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, te nemačke fondacije.
triletrip @ Sre, 15.11.2017. 23:48
beograd deca đakovo hrvatska hun gerhard kragujevac kultura mađarska mladi nemačka nemački jezik novi sad osnovna škola predstava sombor sopron srednja škola subotica
• Na proleće novi granični prelaz

Granični prelaz između Rastine i Bačsentđerđa (Đurić) u Mađarskoj trebalo bi da bude otvoren krajem marta 2018. godine, a njegovo radno vreme će biti od 7 do 19 časova

Foto 32389Foto 32388 Najkraći put iz Sombora do Mađarske, odnosno do Budimpešte, vodi preko Gakova i Rastine i granični prelaz je odavno velika želja građana zapadne Bačke. Posle mnogo godina priča, to će se konačno i ostvariti. Somborcima će tako Baja biti bliža za desetak kilometara.
Javno preduzeće „Putevi Srbije” nedavno je završilo asfaltiranje puta od skretanja ka Rastini do samog graničnog prelaza, što je bio jedan od osnovnih uslova da nova komunikacija između dve države postane upotrebljiva. Naime, do granice je vodio samo zemljani put. Sada je to asfaltna saobraćajnica, širine 6,5 metara i dužine 1,76 kilometara. Put je izgrađen na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Mađarske o izgradnji graničnog prelaza Rastina - Bačsentđerđ.
Deonica puta od izlaza iz Gakova prema Rastini, do odvajanja prema graničnom prelazu je u dosta lošem stanju, ivice saobraćajnice su na nekim mestima nestale zbog oštećenja i erozije, a i širina je mala.
- Deonica dužine 4,6 km, od izlaza iz naseljenog mesta Gakovo do početka zemljanog puta, je širine 4 m sa završnim slojem od asfalt betona. Plan je da se tokom 2018. godine izvedu sledeći radovi i aktivnosti na toj deonici: utvrđivanje projektnog zadatka; geodetski i geomehanički radovi i izrada tehničke dokumentacije; pojačano održavanje karakteristične deonice 3, odnosno proširenje puta dužine 4,6 km; obezbeđenje projekta izvedenog stanja, tehnički pregled izvedenih radova, geodetsko snimanje, ishodovanje upotrebne dozvole i upis u katastar nepokretnosti za karakterističnu deonicu 3. Po okončanju radova u 2017. i 2018. godini izvršiće se prekategorizacija opštinskog puta u državni put drugog A reda - navodi se u odgovoru „Puteva Srbije”.
Tokom 2017. godine na urgentnom održavanju deonice 4, koja je bila zemljani put, JP „Putevi Srbije” finansirali su radove sa 85.000.000 dinara, a u 2018. godini za pojačano održavanje deonice od Gakova do Rastine planiraju da izdvoje 140.000.000 dinara, dok će Grad Sombor učestvovati u finansiranju tokom 2017. i 2018. godine sa 5.400.000 dinara.
Sa srpske strane granice su radovi planirani za ovu godinu završeni, a sa mađarske strane su radovi na izgradnji objekata graničnog prelaza u toku.
Granična kontrola srpskih i mađarskih organa obavljaće se u istom objektu od 400 kvadratnih metara, sa mađarske strane granice. Procenjena vrednost radova sa mađarske strane iznosi 589 miliona forinti, odnosno oko 225 miliona dinara.
Predsednik Saveta MZ Gakovo Simo Marković očekuje da će otvaranje graničnog prelaza barem malo popraviti sadašnje stanje u selu, koje pati od velike nezaposlenosti i odlaska mladih.
- Pre svega očekujem da ćemo se malo više zbližiti sa komšijama Mađarima iz Đurića, sa kojima se redovno srećemo raznim povodima. Sigurno će biti više prelazaka preko granice, jer smo do sada morali da putujemo do Bačkog Brega, pa onda do Đurića. Sada će taj put biti skraćen za više desetina kilometara. Gakovo će dobiti bolji put, širi i bezbedniji od dosadašnjeg, a bićemo vidljiviji i na mapi. To će biti najznačajniji boljitak. Pretpostavljam da će se malo povećati i promet u prodavnicama i ugostiteljskim objektima. Poznato je da je Gakovo radničko naselje, meštani uglavnom nemaju svoje poljoprivredno zemljište, jer je gotovo sve oko sela u državnom vlasništvu. Za nas bi bilo najbolje da se otvori neka manja fabrika, koja bi zaposlila barem 100-150 ljudi. U svakom slučaju, granični prelaz može da bude samo dobra stvar za Gakovo - rekao je Simo Marković.
Pogranično selo Bačsentđerđ, odnosno Đurić u Mađarskoj u sličnoj je poziciji kao i Rastina, naime u oba mesta putnici mogu samo da se okrenu i pođu nazad istim putem kojim su došli. Od sledećeg marta ili aprila to će se promeniti, što jako raduje meštane tog mađarskog sela.
- Odavno čekamo otvaranje graničnog prelaza. Naši meštani često prelaze granicu, jer neki od njih imaju rodbinu u Srbiji. Rastina je bratsko selo Bačsentđerđa, a Gara je u bratskim odnosima sa Gakovom, tako da će ovako putovanje biti značajno olakšano, između ostalog i prilikom seoskih slava i kirbaja u tim mestima. Posle otvaranja graničnog prelaza stanovnici našeg sela, odnosno pograničnih bratskih opština će mnogo kraćim putem stizati i do Sombora. Sa mađarske strane je putna infrastruktura u manje-više dobrom stanju, popravke su potrebne samo na nekoliko mesta - napisao je Jožef Miler (Müller József) gradonačelnik Bačsentđerđa.
triletrip @ Pet, 10.11.2017. 09:42
bačsentđerđ bácsszentgyörgy društvo đurić gakovo granični prelaz jožef miler jp putevi srbije mađarska müller józsef put rastina rastina - bačsentđerđ saobraćaj sela simo marković sombor
• UNHCR: U Somboru 115 migranata

Prema poslednjem izveštaju Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u Srbiji je na dan 15. oktobra boravilo 4.275 izbeglica, od kojih je 3.855 bilo smešteno u džavnim prihvatnim centrima.

Foto 4915Foto 31082UNHCR je u svom izveštaju objavio da su srpske vlasti postigle odličan rezultat u pokušaju da decu školskog uzrasta uključe u obrazovni sistem. Nastavu u osnovnim školama počelo je da pohađa 430 dece od 7 do 14 godina, dok je za oko 70 mališana nastava organizovana u prihvatnim centrima u Subotici, Kikindi i Somboru. UNHCR je objavio da su učinjeni i koraci da se mladi stariji od 14 godina uključe u srednjoškolsko obrazovanje. U drugoj sedmici oktobra rasformirani su šatorski smeštajni kapaciteti u Adaševcima, Somboru i Subotici, pa su muškarci i mladići bez roditeljske pratnje koji su u njima boravili, premešteni u adekvatan smeštaj u Adaševcima, Preševu i Krnjači. Podaci UNHCR govore da u Prihvatnom centru u Somboru boravi 115 izbeglica. Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija zabeležio je 104 proterivanja iz Rumunije, 98 iz Mađarske i 73 iz Hrvatske. Prema svedočenju određenog broja migranata u tim zemljama su loše tretirani i uskraćena im je mogućnost za otvaranje procedure traženja azila.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 01:35
adaševci azil društvo hrvatska izbeglice kikinda krnjača mađarska migranti preševo prihvatni centar rumunija šid sombor subotica unhcr visoki komesarijat za izbeglice ujedinjenih nacija
• Privredna saradnja želja za budućnost

U sredu, 18. oktobra Sombor su posetili predstavnici i meštani bratskog grada Kišpešte, 19. kvarta Budimpešte.

Foto 32210Foto 32207 Saradnja dva grada traje već 16 godina, a inicijator bratimljenja bila je budimpeštanska Srpska manjinska samouprava.
- Za nas Srbe u Mađarskoj od istaknute važnosti je održavanje dobrih kontakata sa maticom, da bi znali da postojimo, šta radimo, koje su mogućnosti za saradnju. Bratski odnosi sa Somborom su uspostavljeni na našu inicijativu i to je bilo prvo bratimljenje 19. kvarta Budimpešte, Kišpešte, sa nekim gradom izvan Mađarske. Ponosni smo na to, jer se dobri odnosi uspešno neguju od 2001. godine. Na ovaj način smo približili ne samo naselja, nego i narode. Lep primer je razmena učenika tokom leta, a pored dece iz Sombora i Kišpešte u razmeni učestvuju i deca iz Turske, Bugarske, Poljske i Hrvatske – rekao je Borislav Rus, predsednik Srpske manjinske samouprave u Budimpešti.
Srpska manjinska zajednica u Mađarskoj je dosta mala, u celoj državi ima oko 10 hiljada Srba. Takav mali broj uslovila je razmena stanovništva posle Prvog svetskog rata, kada su brojni Srbi sa teritorije Mađarske odlučili da se presele u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Naravno, uticali su i drugi faktori, poput mešovitih brakova i preseljenje u gradove, ali je bitno da smo veoma aktivna zajednica, imajući u vidu institucije koje imamo na državnom i budimpeštanskom nivou: gimnaziju, pozorište, novine, radio i TV emisije. Mislim da bi matica Srbija trebalo da nam pruža više pomoći, jer imamo iste korene, imamo iste vrednosti i mi smo oni koji srpsku kulturu predstavljaju u Mađarskoj – rekao je Borislav Rus.
- Manjinske zajednice Srba i Bugara u Kišpešti predložile su da posetimo naše bratske gradove. Ovo putovanje smo želeli da organizujemo još prošle godine, ali tek sada smo uspeli u tome, kako bi se što više naših građana upoznalo sa tim gradovima. Sombor nam je prva stanica, tako da će se pedesetak stanovnika Kišpešte upoznati i sa Beogradom, kao i sa Sofijom i Smoljanom u Bugarskoj – rekao je Đerđ Vincek, zamenik gradonačlenika Kišpešte i dodao da se u Somboru osećaju kao kod kuće.
- Ova poseta može da bude veoma korisna, jer sa nama putuju i rukovodioci institucija, koji su na kraju krajeva i donosioci odluka. Mislim da će se interesovanje za Sombor povećati, jer smo i do sada imali odličnu i živu kulturnu i umetničku razmenu, pored programa koje realizujemo sa decom. Jedan od ciljeva je intenziviranje privredne saradnje, jer mi na određeni način predstavljamo i Budimpeštu, koja je ogromno tržište. Očekujemo da nas uskoro poseti i gradonačelnica Sombora, jer ona do sada nije bila kod nas u Kišpešti – rekao je Đerđ Vincek.
Goste iz Mađarske pozdravio je predsednik Skupštine grada prim. dr Zoran Parčetić, te pomoćnik gradonačelnice Ivan Šimunov. Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice, upoznao je goste sa istorijom Sombora, a tokom boravka u gradu posetili su i neke od institucija kulture.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 01:01
atila pribila borislav rus bratski grad budimpešta dr zoran parčetić društvo ivan šimunov kišpešta mađari mađarska manjina manjinska samouprava pomoćnik gradonačelnika predsednik skupštine grada sombor srbi srbija
• Spomen ploča rastinskim Sekeljima

Grupa meštana mađarskog sela Tevel, potomci Sekelj Mađara koji su nekada živeli u Rastini, postavili su 14. oktobra, uz prisustvo pravoslavnih i katoličkih sveštenika i gostiju, spomen-ploču svojim precima na rastinskom groblju.

Foto 32206Foto 32205 Preci meštana Tevela, proterani iz Rumunije, živeli su u Rastini između 1941. i 1944. godine, dok su Rastinci bili proterani u logore u Mađarskoj. Tokom 2. Svetskog rata u Rastini je sahranjeno nekoliko Sekelj Mađara, a meštani su njihove grobove održavali svih prethodnih godina. Nedavno je između meštana dva sela uspostavljena saradnja, prva posle ratne tragedije, razmenjene su međusobne posete i dogovoreno da se na groblju u Rastini postavi spomen obeležje.
- Razgovarao sam sa bračnim parom Katalin i Ištvanom Balintom, koji su se interesovali za mogućnost da posete Rastinu. Rastinci su boravili u septembru u Pečvardu i Tevelu i tada je dogovoreno da oni postave spomen-ploču svojim precima, koji su preminuli u Rastini – kazao je Jovan Vukobratović, volonter u Mesnoj zajednici Rastina.
Za goste iz Mađarske, uz pomoć Mesne zajednice, upriličen je svečani ručak, a skupu su, osim ostalih, prisustvovali i dr Dušan Lukić, Milan Ivković, predsednik Saveta MZ, Milenko Radić, novinar programa na srpskom jeziku mađarskog javnog medijskog servisa, kao i Silard Janković, član Gradskog veća grada Sombora.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 00:31
dr dušan lukić drugi svetski rat društvo istorija jovan vukobratović mađarska mesna zajednica rastina milan ivković milenko radić rastina sekelj mađari silard janković sombor spomen ploča tevel
<<>>
1234567
. . .
41