U okviru IPA programa prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske biće izrađena projektna dokumentacija za rekonstrukciju Bajskog kanala u vrednosti od 850 hiljada evra.

Projektna dokumentacija, čija izrada je pri kraju, omogućiće da se odrede poslovi koji su neophodni za rekonstrukciju i revitalizaciju Bajskog kanala i ustave Šebešfok. U naredne dve sedmice trebalo bi da počne da se realizuje tender za nabavku opreme za praćenje stanja kanala u budućnosti. Kanal Baja - Bezdan protiče kroz sedam naselja u Mađarskoj i tri u Vojvodini u dužini od 44 kilometara i trenutno ne isounjava uslove plovnog puta. Rekonstrukcija Bajskog kanala omogućila bi povećanje njegove turističke atraktivnosti, a samim tim i povećanje broja radnih mesta u nautičkom turizmu - saopštile su „Vode Vojvodine”. Nosilac projekta za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju bajskog kanala, vrednog više od 850.000 evra, je mađarska institucija ADUKOVIZIG, dok je partner sa srpske strane JVP Vode Vojvodine.

Tokom avgusta u Doroslovu je održan kamp za decu iz Bača, Vajske, Kupusine, Sombora i Doroslova.

Doroslovačko udruženje građana „Kucko - Dečji kutak” priredilo je od 15. do 19. avgusta srpsko - mađarski jezički kamp. - Glavni cilj je da se sretnu deca koja uče na primer mađarski jezik u Baču i srpski u Kupusini i da zajedno uče, vežbaju. Pored učenja, trudili smo se da deci iz Bača, Vajske, Sombora, Kupusine i Doroslova kvalitetno ispunimo vreme. U tome su pomogli pedagozi Marijana Turkal i Silvija Varga Sabo, kao i vođa omladinske folklorne grupe Silard Kiralj, koji je u večernjim satima podučavao korakje narodnog plesa. Pored toga mališani su gledali dvojezične projekcije filmova - objasnila je Ilona Pelt, predsednica Udruženja građana „Kucko - Dečji kutak”. - Važno je napomenuti da smo uvek imali dvojezične aktivnosti. Pokušali smo da podstaknemo decu da pomnažu jedni drugima, da komuniciraju međusobno. Imam osećaj da smo uspeli u nameri - kazala je Tatjana Njegomir, koja je podučavala srpski jezik. Pored nje, mađarski jezik predavala je Ines Horvat. Kamp, koji je održan u crkvi Bogorodice Marije, posetio je i ambasador Republike Mađarske u Beogradu Oskar Nikovic. Plan je da ovaj jezički kamp bude organizovan svake naredne godine, a ovo izdanje finansirala je mađarska fondacija Gabor Betlen.

Posao izrade projektno - tehniče dokumentacije za put Sombor - Bački Breg - državna granica dobilo je novosadsko preduzeće Via inženjering.

Sombor i Baja zajednički su konkurisali za projekat prekogranične saradnje za projektovanje i izgradnju puta između dva bratska grada. Evropska komisija odobrila je projekat, koji podrazumeva izgradnju, odnosno rekonstrukciju puta od Baje do državne granice sa Srbijom, kao i izradu projektno - tehničke dokumentacije za put od Sombora do granice sa Mađarskom, sa trasama obilaznica oko naseljenih mesta Bezdan, Kolut i Bački Breg. Tender za izradu pomenutog projekta na našoj strani osvojilo je novosadsko preduzeće Via inženjering, a vrednost je 320.603 evra. Učešće Grada Sombora iznosi nešto manje od 50 hiljada evra. Dok se sa srpske (somborske) strane bude izrađivala projektna dokumentacija, između Baje i granice sa Srbijom počeće izgradnja puta u fazama, jer već imaju obezbeđeno ono što Sombor nema. Ukupan budžet srpsko - mađarskog projekta je 1,7 miliona evra. Zvanična promocija i objavljivanje rezultata tenderske procedure međunarodnog restriktivnog postupka u okviru projekta „Building and planning cross-border road between num. 51 road Baja I.part – Zombor” koji se vodi pod brojem: HU-SRB/0901/111/006 biće održana u Velikoj sali zgrade Županije u sredu, 24. avgusta sa početkom u 12 časova.

Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.

Sedmi put za redom u Bezdanu će krajem jula biti održani Trojni susreti.

Festival „Trojni susreti” slavi bogatstvo različitosti na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske, pa i učesnici dolaze iz ove tri zemlje. U okviru programa biće priređena celodnevna izložba rukotvorina, starih zanata, tradicionalnih jela iz pograničnih krajeva tri države. Pored toga na Kanalskoj obali u Bezdanu, predstaviće se folklorna društva sa svojim plesovima i negovanjem narodne kulture. Za veče je predviđena zabava za mlađu publiku, odnosno svirka. „Trojni susreti” su zakazani za 30. jul, a o detaljima programa ćemo izvestiti na vreme pred početka festivala. Organizator je Udruženje građana „Puls” iz Bezdana.