Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Deset godina posle premijernog Vimbldona

Svečanom skupštinom Tenis klub ŽAK obeleženo je 130 godina aktivnog bavljenja ovim sportom u Somboru. Somborski teniseri i sam klub zauzimaju značajno mesto u istoriji ovog sporta na našim prostorima.

Foto 32280Foto 12585Počev od prvog reprezentativca Radovića, pa sve do danas i Filipa Krajinovića, najboljeg igrača u istoriji kluba, Sombor je neizostavno bio na teniskoj mapi. - Deset godina posle prvog turnira na Vimbldonu osnovan je teniski klub u Somboru, 1900. godine organizovan dejvis kup, 1939. jugoslavija u finalu ep, 2010. postali smo prvaci sveta. Sombor u tim najboljim godina, a tako i danas ima svog predstavnika u reprezentaciji. Hoću da kažem da svih ovih godina Sombor igra itekako značajno ulogu u svetu tenisa, ne samo na lokalnom nivou - preneo je Milan Vučković, predsednik subotičkog Spartaka na svečanoj akademiji u pozorištu. Somborski klub iznedrio je jednog Aleksandra Majer, koji je svoj teniski put nastavio kao imigrant u Americi, ali i Dimitrija Brbaklića i braću Parčetić, nakon rata, najzaslužnije za konsolidaciju teniskog sporta. Izgradili su tri teniska terena, koji su tokom rata potpuno uništeni. Delom je i njihova zasluga što je 1957. godine urađena i sadašnja klupska zgrada. Somborsko sportsko društvo, je posle rata preimenovano u TK ŽAK, koji će u narednih dvadesetak godina učvrstiti pozicije na domaćoj sceni. Najveće zasluge imaju Čaba Mere, Ivan Erg, Josip Molnar, Viktor Petrović, Katica Predmerski... Najznačajniji ekipni uspeh ostvaren je 1984. godine. Kao prvaci Vojvodine Žakovci su se plasirali na finalni turnir za prvaka Jugoslavije. Nedostajao im je samo korak do titule. Poraženi su u finalnom duelu od beogradske Crvene zvezde. Tim ŽAK-a činili su Dušan Mirkov, Siniša Dimić, Petar Krajinović, Aleksandar Tucakov, Siniša Krajinović, Čaba Mere i Josip Molnar. Pola decenije kasnije plasirali su se u Prvu saveznu ligu (najboljih šest ekipa), pod rukovodstvom prvog somborskog profesionalnog trenera Josipa Joleta Molnara. Sličan uspeh ponovili su i 1991. godine.
Jedan od istorijski bitnih momenata, po rečima predsednika Lazara Račića, bila je 1937. godina, kada je Klub obeležavao pola veka tenisa. Veliki dobrotvor Stevan Semza je tada velikim nagradnim fondom pomogao održavanje turnira i afirmaciji sporta. Račić se u i daljem izlaganju osvrnuo na bitne godine u istoriji somborskog tenisa. - Osamdesetih godina Sombor je bio domaćin Balkanskog prvenstva za juniore. Tadašnji predsednik IO grada Obrad Čvokić razumeo je potrebe kluba i važnost takmičenja. Dogradio je pet zemljanih terena, pa je su sa ukupno devet terena u Somboru stvoreni odlični uslovi. Pokrajinski sekretarijat je 2008. godina napravio dva asfaltna terena, a firma porodice Đoković pomogla da se tereni presvuku brzom podlogom - preneo je Račić. Takođe, podsetio je okupljene da je Klub od 2004 do 2016. godine organizovao turnir iz serije fjučers i da je Filip Krajinović upravo na svojim terenima upisao prvi plasman u četvrfinale profesionalnog turnira. Račić je naglasio da je ponosan na činjenicu da klub ima Dejvis kup reprezentativca Srbije i igrača među prvih sto na svetu i predočio da je Filip, momak koji sa 25 godina krči put u teniskom svetu, izuzetan reprezent ne samo kluba i grada, već i svih građana Sombora.
Proslavu jubileja uveličao je i Srđan Đoković, otac jednog od najboljih tenisera svih vremena. Zahvalio je predsedniku somborskog kluba na pozivu, ali i posvećenosti koju pokazuje. Đoković je naveo da je malo ljudi koji se iskreno zalažu za boljitak u tenisu, predočivši da je i sam punih 11 godina pokušavao nešto da napravi. Rekao je da nije iskorišćen momentum, ali da se nada da će se momentum vratiti, da će Novak biti onaj stari, te time pomoći da se neke stvari promene. Srđan Đoković je naglasio da je Filip Krajinović vrhunski sportista i da velika većina ljudi nije svesna koliko je teško biti u najbolji 100 na svetu. Veruje da će njegova karijera trajati i da će uspeti da uđe makar u najboljih 20 tenisera. - Poručujem vam da čuvate ovo što imate. Mala lokalne teniske priče su nešto najlepše i zaslužuju da budu sačuvane. Priče poput ove u Somboru, i još nekoliko mesta u Srbiji, uvek će imati moju i podršku moje porodice - rekao je Srđan Đoković. Prisutnima na Svečanoj skupštini TK ŽAK obratili su se Peter Čataljaji predsednik TK Baja, te gradska većnica Antonija Nađ Kosanović, koja je rekla da su ove godine, Plivački klub Polet i Tenis klub ŽAK, obeležili 130 godina što dokazuje da je Sombor grad sporta.
savamajstor @ Sub, 28.10.2017. 03:27
130 godina aleksandar majer aleksandar tucakov čaba mere dimitrije brbaklić diniša dimić dušan mirkov filip krajinović fjučers - futures josip jole molnar lazar račić milan maširević obrad čvokić petar krajinović peter čataljaji siniša krajinović sombor sport srđan đoković stevan semza svečana skupština tenis tk baja tk spartak subotica tk žak vimbldon
• Vredan poklon iz Švajcarske

Gerontološki centar Sombor, odnosno Dom za stare na Apatinskom putu, dobio je poklon u opremi iz Švajcarske vredan četvrt miliona švajcarskih franaka.

Foto 31976Foto 31975 Član opštinske vlade švajcarskog gradića Zelikon (Zellikon) Bernhard Eklin (Bernhard Ecklin) i Nebojša Račić, direktor gerontološkog centra „Blumenrajn” (Blumenrain) u tom mestu na obali Ciriškog jezera, posetili su u utorak, 5. septembra, Dom za stare Gerontološkog centra Sombor. Oni su tom prilikom uručili veoma vrednu donaciju Gerontološkom centru i somborskoj bolnici. Vrednost poklona je oko 250.000 švajcarskih franaka i sastoji se od 67 motornih kreveta, isto toliko specijalnih dušeka, 26 specijalnih ormarića sa poslužavnikom, tri mašine za sterilizaciju medicinske opreme, sušača za peškire i jedne hidraulične kade. Donacija je stigla u Sombor u saradnji sa UG „Inicijativa za razvoj i saradnju” (IDC).
- Mi smo povezali obe zainteresovane strane. Gerontološki centar u Švajcarskoj je morao da sruši jednu svoju zgradu i imali su savremenu opremu koju su morali da iznesu. Zahvaljujući dobroj saradnji sa somborskim ustanovama, uspostavili smo vezu sa Zelikonom i dopremili donaciju u Sombor - rekao je Miodrag Nedeljković, direktor IDC-a.
- Prošle godine smo morali da se preselimo u novu zgradu, pa je oprema iz stare postala višak, jer nije više zadovoljavala propise u Švajcarskoj. Kreveti, kade i sve ostalo bilo je u staroj zgradi, ali pošto je ona prodata, morali smo da je brzo ispraznimo. Srećom, uz pomoć IDC-a uspeli smo brzo da organizujemo transport za Sombor. Među opremom su i tri potpuno automatska uređaja za dezinfekciju noćnih posuda, koje smo kupili pre par godina - objasnio je Nebojša Račić, direktor gerijatrijske ustanove „Blumenrajn” iz Zelikona. On je dodao je transport u Srbiju i administrativne troškove finansirala lokalna samouprava Zelikona iz Švajcarske.
- Zbog nedavne promene propisa morali smo da zamenimo sve krevete. Nebojša i IDC su kazali da je ovo sasvim ispravna oprema i da bi voleli da se još koristi. Obišao sam dom u Somboru i vidim da je pomoć stigla na pravo mesto. Veoma smo srećni i počastvovani što su nam IDC i somborska lokalna zajednica pružili priliku da pomognemo. Osećamo se bolje, jer smo videli da je donacija korisna i dobra, i da će se oprema koristiti sigurno još nekoliko godina - izjavio je Bernhard Eklin.
- Ovo je sjajna vest za nas, jer je malo ovakvih primera. Ova donacija je veoma značajna za Gerontološki centar i veoma je važno da su obe strane bile spremne da sarađuju, jer se često dešava da nam neko nešto nudi, pa se ne uradi ništa, jer nije bilo interesovanja sa druge strane. Zahvaljujemo se i organizaciji IDC, ali i gospodinu Eklinu, jer već dogovaramo neke buduće donacije - rekao je dr Lazar Račić, član Gradskog veća Grada Sombora, koji je dodao da će 20 kreveta biti postavljeno na Ginekološko-akušerskom odeljenju somborske bolnice.
- Zamenićemo krevete koji imaju sigurno 30 godina, koji se više ni u kasarnama ne koriste - rekao je dr Lazar Račić.

Dobrotvorima iz Švajcarske reči zahvalnosti uputio je i direktor Gerontološkog centra Zoran Drča, koji je kazao da je velika retkost pronaći ovako humane ljude.
- Pošto je ova godina proglašena godinom međugeneracijske saradnje, odlučili smo da 20 kreveta poklonimo porodilištu, da osim najstarijima, pomognemo i onima koji tek dolaze na svet - kazao je Zoran Drča, direktor Gerontološkog centra Sombor.

triletrip @ Sre, 06.09.2017. 01:31
bernhard ecklin dom penzionera dom za stare donacija društvo gerijatrija gerontološki centar sombor idc kreveti lazar račić milan nedeljković nebojša račić oprema pomoć socijalna zaštita sombor švajcarska zellikon zoran drča
• Dušanka Golubović na čelu grada (34)

Novu skupštinsku većinu činiće koalicija oko Srpske napredne stranke, Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove i Savez vojvođanskih Mađara. Sombor će u naredne četiri godine voditi gradonačelnica Dušanka Golubović. Doktor Zoran Parčetić izabran je za predsednika Skupštine grada. Posle uvodnog zasedanje ostaje nedoumica ko čini opoziciju u lokalnom parlamentu.

Foto 28068Foto 28060 Konstituisan je novi saziv Skupštine grada Sombora. Zasedanje je proteklo u samouverenom nastupu vladajuće većine. Najozbiljnije obraćanje za skupštinskom govornicom imala je gradonačelnica Golubović, koja u dvadeset minuta predstavila plan rada i program delovanja Gradskog veća. Bilo je ovo u skorijoj istoriji jedino zasedanje na kome nije bilo konkretnijeg istupa opozicije, za koju se zapravo još uvek ni ne zna kako izgleda. Vredi zabeležiti da su rezultati glasanja na konstitutivnoj sednici bili šarenoliki. Gradsku vladu predvođenu gradonačelnicom Golubović činiće uglavnom znana i očekivana lica, no i nekoliko iznenađujućih izbora. Pravi novajlija na somborskoj političkoj sceni biće budući zamenik gradonačelnika Antonio Ratković (SNS). Pozicije u Gradskom veću sa najuspešnije liste na lokalnim izborima zauzeće još Sava Dojić (SNS), oblast finansija i privrede, Miroslav Kovačić (SNS), komunalna delatnost i investicije, Antonija Nađ Kosanović (SNS), sport, deca i omladina, dojučerašnji šef kabineta Goran Milić (SNS) - međunarodna saradnja i saradnja sa republičkim i pokrajinskim organima, Jovan Keča (SNS), poljoprivreda, te dr Lazar Račić (TS) zdravstvo i socijalna zaštita. Preostala mesta zauzeli su predstavnici partnerskih stranaka u novoj skupštinskoj većini. Mirko Strigić (SRS) biće zadužen za rurarni razvoj, Silard Janković (SVM) za nacionalne manjine i saradnju sa verskim zajednicama, a Vladislav Živanović (SPO) za koordinaciju na realizaciji projekata od značaja za grad. 
- Program rada za naredne četiri godine zasnovan je i baziran na sledećim prioritetima. To su pre svega ulaganje u infrastrukturu, zatim poljoprivreda i ruralni razvoj, razvoj privrede i povećanje zaposlenosti. Takođe, finansijska disciplina i borba protiv korupcije, reforma javnog sektora, saradnja sa republičkim i pokrajinskim organima i međunarodna saradnja, obrazovanje i kultura, socijalna zaštita, deca i omladina, sport i saradnja sa nacionalnim manjinama, verskim zajednicama i organizacijama civilnog društva. Nadam se da ćemo se složititi u činjenici da su infrastrukturni problemi jedni od najvećih koje imamo u lokalnoj samoupravi i dok smo na nekim drugim stvarima više radili, ovde smo zaostajali. Zbog toga naš rad, kad je u pitanju infrastruktura, mora da bude daleko veći, daleko snažniji i mora se zasnivati na odgovajućim sredstvima i na agilnosti onih koji izvršnu vlast vrše. Kada je u pitanju infrastruktura prioritet u svakom slučaju jeste ulaganje u industrijsku zonu grada Sombora gde je potrebno stvoriti potpuno opremeljene parcele koje bi se mogle ponuditi investitorima u cilju zapošljavanja velikog broja naših građana. Ne znam koliko smo kao građani svesni činjenice da smo u tom delu unazađeni čak i u odnosu na male opštine u našoj okolini. Suština je da stvorimo kvalitetnu ponudu, koja je konkuretna i da možemo da stanemo na crtu sa onima koji su ispred ili u ravni sa nama. Naravno, jedna od osnovnih stvari jeste pitanje vodosnabdevanja gde je neophodno proces priključenja svih sela na JKP Vodokanal i potrebno je obezbediti povezivanje sa fabrikom vode u Bezdanu - predočila je u svom izlaganju gradonačelnica Golubović. Ona je u najbitnije infrastrukturne projekte svrstala još povezivanje Sombora na autoput, uvođenje kargo saobraćaja na prelazu Bački Breg, te ustanovljavanje Luke Bezdan. Gradonačelnica je u ekspozeu najavila ozbiljan pristup u rešavanju nagomilanih problema u poljoprivredi. - Godišnji program izgleda kao puka formalnost, ali verujte obzirom na situaciju, to nije ni malo lak zadatak. Biće pojačana kontrola poljočuvarske službe i izvršena identifikacija zemljišta koje nije obuhvaćeno licitacijom. Maksimalno ćemo podržavati poljoprivrednu proizvodnju koja se zasniva na plastenicima i staklenicima. Podsticaćemo razvoj organske poljoprivrede i zdrave hrane - navela je gradonačelnica. Predloženi programa rada lokalne samouprave za naredni mandatni period predviđa punu kontrolu budžetskih trošenja i kontrolu javnih preduzeća, te ustanovljavanje brzih, jednostavnih i efikasnih postupaka i procedura za zaštitu interesa građana i privrede. Gradonačelnica je najavila jačanje inicijative za stvaranje Univerziteta u Somboru i ukazala da je potrebno jačati kulturni identit grada. Predočila je zamisli oko osnivanja lokalnog fonda za obrazovanje, neophodno profilisanje srednjoškolskih smerova, ali i ozbiljnije poteze u oblasti zdravstva i socijalne zaštite. Gradonačelnica i članovi Gradskog veća grada Sombora dobili su na tajnom glasanju podršku 40 od 55 prisutnih odbornika. Vredi pomenuti dve reakcije odbornika tokom rasprave o predloženom planu i programu. Bivši predsednik skupštine Borislav Staničkov (SPS) bio je iznenađen činjenicom da u gradskom veću nema mesta za većnike koji bi bili zaduženi za obrazovanje i kulturu, dok je Dragana Đapić (Dosta je bilo) ukazala da je stanovnicima somborskih sela potrebna stalna prisutnost gradske administracije, a ne, kako je najavljeno „obilazak jednom mesečno”. 
Najveći deo premijernog izdanja novog saziva gradske skupštine protekao je u imenovanjima i postavljenjima. Tako su funkcije preuzeli još potpredsednik skupštine Miodrag Sekulić i nova-stara sekretarka Vera Baljak. Zbog nespojivosti funkcija na zasedanju su odborničke pozicije predali Dušanka Golubović, Antonio Ratković, Sava Dojić, Vladislav Živanović, Mirko Strigić i Silard Janković. Takođe, registrovane su ostavke Nikole Pajića, Gordane Vulović i Zorice Nikšić. Gore navedene u odborničkim klupama zameniće Nikola Jocić, Dragan Milašinović, Vesna Lalošević, Slađana Radin, Nikola Slavnić, Milan Rakas, Marina Tomović, Vladimir Mišković i Eržebet Maćuš.
savamajstor @ Čet, 09.06.2016. 01:56
antonija nađ kosanović antonio ratković borislav staničkov dr zoran parčetić dragana đapić društvo dušanka golubović goran milić gordana vulović gradonačelnica gradsko veće jovan keča kultura lazar račić milan rakas miodrag sekulić mirko strigić miroslav kovačić mladi nikola pajić nikola slavnić novi saziv obrazovanje odbornici privreda sava dojić sela silard janković skupština grada slađana radin sns socijalna zaštita sombor spo sps srs većnici vera baljak vladislav živanović zorica nikšić
• Poslednjih osam lista - 11 somborskih imena

Republička izborna komisija objavila je praktično sve izborne liste za predstojeće parlamentarne izbore.

Foto 19788Foto 27627 RIK je u finišu prijavljivanja potvrdio čak osam izbornih lista. Polovina njih među prijavljenim kandidatima neće imati imena sa teritorije Sombora. To se odnosi na „Srpsko ruski pokret”, „Partiju za demokratsko delovanje - Ardita Sinami”, „Romsku listu Srbije”, te „Dijalog - mladi sa stavom - Stanko Debeljaković”. Potencijalni narodni poslanici iz Sombora i okoline, ukupno njih 11, smestili su se na preostale četiri liste. Mesto na poslednjeprijavljenoj listi „U inat - složno za Srbiju - narodni savez” zauzeće Srđan Zavišin (19), Lazar Račić (32) i Siniša Milić (40). Svetlana Kljajić je 190. na listi „Borko Stefanović - Srbija za sve nas”, a Tijana Novaković, Željko Novaković i Marija Bogovac, zauzimaju 24., 53. i 93. mesto među predloženim kandidatima Zelene stranke. Najviše somborskih imena smestilo se na listi „Dosta je bilo - Saša Radulović”. Upisani su Srđan Marijanović na 41. mestu, Igor Čanda na 82. poziciju, dok su Dragan Nikodijević i Milan Turnšek, 105. i 165. među kandidovanima.
Republička izborna komisija saopštila je sa pravo glasa, 24. aprila 2016. godine, ima 6.737.808 državljana Srbije. Potvrđeno je 20 izbornih lista. 
savamajstor @ Sre, 13.04.2016. 05:03
borko stefanović - srbija za sve nas dosta je bilo - saša radulović dragan nikodijević društvo igor čanda izbori 2016 lazar račić marija bogovac milan turnšek siniša milić sombor srđan marijanović srđan zavišin svetlana kljajić tijana novaković u inat - složno za srbiju - narodni savez zelena stranka željko novaković
• Propisivači prirodnog (1)

Nekoliko stvari me „žulja“ u prethodna dva saopštenja Treće Srbije. Prvo, demagoško objašnjenje motiva prelaska dva poslanika iz DS-a u Treću Srbiju. Drugo, ponovni pokušaj nametanja ideologija normalnog i prirodnog, pri čemu su političar i partija ti koji te kategorije definišu. I treće, nastavak praznih priča srpskih političara o ekonomskom i društvenom preporodu.

Foto 22035 Treća Srbija nedavno je postala bogatija za dva pokrajinska poslanika, Somborce Lazara Račića i Srđana Zavišina. Račić i Zavišin nisu objasnili kako su premostili ideološki konflikt Demokratske Stranke i Treće Srbije, vidljiv najpre u delu o toleranciji i poštovanju ljudskih prava i sloboda (videti član 2. Statuta Demokratske Stranke vs Porodica Kao Temelj Života iz Programa Treće Srbije), ali i u fundamentalnijim državničkim pitanjima kao što je politički sistem (DS zastupa demokratsko uređenje, dok se Treća Srbija zalaže za obnovu Kraljevine Srbije). Prilikom prelaska iz jedne stranke u drugu, Račić i Zavišin su kao razloge naveli „novu ideju“ i „progresivne ideje i program“. Lično ne vidim ništa novo i progresivno u obnovi Kraljevine i nazivanju istopolne seksualne orijentacije neprirodnom. Što navodi na zaključak da se poslanici nisu bavili ideologijom jedne, druge, ili obe stranke, kada su im pristupali, odnosno da motive za pristupanje jednoj, drugoj, ili obema strankama, treba tražiti u drugim stvarima. No, ono što mi zapravo najviše smeta je pokušaj Treće Srbije da politički kapitalizuje lošu ekonomsku situaciju obnovom ekstremnih desničarskih ideja gde bi se određenim društvenim grupama oduzela pojedina Ustavom zagarantovana prava[1]. Takve ideje najbolje uspevaju upravo u vreme ekonomske depresije, i u zemljama sa kratkom demokratskom tradicijom (videti npr. O'Rourke, de Bromhead, Eichengreen (2012), Right Wing Political Extremism in the Great Depression). Taj aspekt politike Treće Srbije smatram pretnjom svim građanima Srbije, jer na mala vrata u legalne tokove uvodi klasifikaciju građana na one sa većim i one sa manjim građanskim pravima, što je zapravo osnova fašizma. U Somboru, gradu koji obiluje različitostima, eskalacija ideja nejednakosti bi dovela do dubokih podela. Vraćajući se na saopštenje, Zavišin je Treću Srbiju nazvao „političkom organizacijom svih građana“, nedugo nakon što je Račić stigmatizovao značaj deo srpskog građanstva. Takođe, imajući u vidu snažnu klerikalnu, tradicionalističku orijentaciju Treće Srbije (videti Obrazovanje, Kultura, Vera i Identitetska Politika Programa Treće Srbije), nisam ubeđen da bi se trećesrpsko društvo jednako odnosilo prema, na primer, ateistima, ili ljudima koji porodicu ne definišu na način koji im nameće Treća Srbija. I opet se vraćamo na priču o građanima prvog i drugog reda.
Konačno, u odsustvu stručnosti demagogija pronalazi plodno tlo, pa je i u ovom saopštenju mesto našlo obećanje o delovanju „u cilju poboljšanja životnog standarda naših građana, kao i rešavanju svih drugih, svakodnevnih društveno-ekonomskih problema“, bez ikakve indikacije o konkretnim problemima i načinima na koji će se oni rešiti. Poglavlje „metodologija“ je ključni deo svakog naučnog rada, no da bi se to poglavlje napisalo, potrebno je dobro poznavati naučne metode, kao i teorijsku pozadinu teme koja se obrađuje. Ukoliko jedna od tih stvari izostane, moguće je napisati samo uvod i (neutemeljen) zaključak, što je otprilike ono što smo videli u dotičnim saopštenjima. Odgovornost demosa je da odlučno odbaci ovakvu demagogiju, kao i pokušaje razaranja teško izgrađenog, još uvek nedovršenog društva u kojem svaki čovek uživa ista zakonska prava, bez obzira na njegovu veru, naciju, seksualnu orijentaciju, ili bilo koje drugo lično svojstvo.

[1] Pravo na slobodu okupljanja zagarantovano je članom 54. Ustava Srbije

dvnitycker @ Pon, 07.07.2014. 00:37
lazar račić politika sombor srđan bajić srđan zavišin stranka treća srbija
>>
123