Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• 270 godina slobodnog kraljevskog grada

Lokalna samouprava u saradnji sa ustanovama kulture obeležila je 17. februara, dan kada je 1749. godine carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova.

Foto 35115Foto 35112 Proslava je ove godine bila tematska posvećena Lazi Kostiću i 110 godina od nastanka najpoznatije pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru „Santa Maria della Salute”. Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović sa svojim saradnicima, pomoćnicima gradonačelnice, gradskim većnicima i predstavnicima ustanova kulture položila je venac i upalila kandilo na grobu Laze Kostića. Predstavnici gradske vlasti položili po jednu belu ružu, uz zvuke violine i stihove pesme čuvene pesme Laze Kostića. Obeležavanje Dana Grada Sombora počelo je u petak koncertom Leksington bend. Usledila je serija subotnjih događaja. Otvorena je izložba „Milan Konjović – Povratak koloritu”. - Sama galerija je podržala ideju grada da ove godine napravimo jednu tematsku godišnjicu. Tema je Laza Kostić, njegova ekspresija i njegovo životno izražavanje kroz 110 godina pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru - rekao je Branislav Svorcan. Autor izložbe kustos Nebojša Vasić ovom prilikom naglasio je da su pedesete godine prošlog veka vreme novih tendencija i slikarskih mogućnosti, a za Konjovića su značile povratak njegovom strasnom i dinamičkom slikarstvu, kada slika jedan slobodniji i maštovitiji svet, sav od zanosa i emocija, koji nije fokusiran na sam motiv kao ranije. - Milan Konjović je svoju neiscrpnu i pokretačku energiju crpeo iz bliskog okruženja i ljubavi prema čoveku, baš kao i pesnik Laza Kostić koji je svoju inspiraciju crpeo iz ljubavi. Oba umetnika ostavila su duboki trag u životu Sombora u kome su živeli, stvarali, voleli i u kome su večno i ostali - rekao je Vasić.
Povodom obeležavanja Dana grada Sombora i 110 godina od nastanka pesme „Santa Maria della Salute” u subotu je na Trgu svetog Ðorđa, kod Lazine klupe, Teodora Kušić izvela monodramu „Lenka Dunđerski – kobni čas”. Usledilo je otvaranje izložbe „Tad moja vila preda me granu…”, autora Milana Stepanovića. Izložbu su zajednički pripremili GB Karlo Bijelicki i UG Norma. Tom prilikom dodeljene su i nagrade za literarne radove učenika srednjih škola po raspisanom konkursu na temu „Ljubav Laze i Lenke”. Deo programa odvijao se i u Gradskom muzeju. Nakon potpisivanja sporazuma o međumuzejskoj saradnji muzeja „Intercisa” iz Dunajvaroša i GMS, otvorena je izložba „Laza Kostić u Somboru”. Proslava Dana grada nastavljena je u Narodnom pozorištu Sombor, klavirskim koncertom Jovane Kosanović - „Somborci svome gradu”.
savamajstor @ Pon, 18.02.2019. 01:18
270 godina branislav svorcan dunajvaroš dušanka golubović galerija milan konjović gradonačelnica gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor jovana kosanović konkurs ljubav laze i lenke kultura laza kostić lenka dunđerski – kobni čas marija terezija milan stepanović muzej intercisa nebojša vasić santa maria della salute sombor somborci svome gradu teodora kušić ug norma
• Lexington bend za 270. godišnjicu slobodnog i kraljevskog grada

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za suorganizaciju nastupa Lexington benda za Dan grada, odnosno 270. godišnjicu dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada u Habsburškoj monarhiji.

Foto 7436Prema konkursnoj dokumentaciji koncert Lexington benda je zakazan za petak, 15. februar, iako se Dan grada pada na nedelju, 17. februar. Zanimljivo je da će Lexington bend dan pred koncert u Somboru nastupiti na SPENS-u u Novom, povodom Dana zaljubljenih, a iz našeg grada će otputovati za Minhen, gde nastupaju u subotu, 16. februara. Iz konkursne dokumentacije se vidi da će koncert za Dan grada početi u 21 čas i da predviđeno trajanje 90 minuta. - Suorganizacija podrazumeva obezbeđivanje dolaska i nastupa navedenog kompletnog benda u naznačeno vreme, tehničku podršku u produkciji koncerta (obezbeđivanje i postavljanje bine, rasvete i ozvučenja neophodnih za kompetnu produkciju), obezbeđenje smeštaja i ishrane za izvođače programa i ekipe koja obezbeđuje tehničku podršku benda. Organizator koncerta je Grad Sombor i on preuzima obavezu prijavljivanja javnog skupa, kao i obavezu obezbeđivanja javnog reda i mira - navodi se u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke. Rok za podnošenje ponuda je 13. februar, a istog dana će biti održano i otvaranje ponuda, što manje-više govori da je rezultat javne nabavke verovatno već poznat, jer je opšte poznato da se bina i ozvučenje ne iznajmljuju danas za sutra. Za očekivati je da će biti i drugih programa povodom Dana grada, kulturnijih i dostojnijih, kao što je i ranije bilo, ali je sigurno da popularnoj „kulturi” poput ove, povodom tog datuma, nema mesta.
Možda važnije od nastupa Lexington benda je i da gradske vlasti, počev od ove aktuelne, pa unazad, gotovo od kada se Dan grada obeležava, pokazuju neverovatan neukus organizacijom ovakvih koncerata. Imali smo ranijih godina i izvesne trubače, i ko zna koga sve ne - za proslavu dana kada su građani Sombora praktično kupili sebi slobodu da uređuju svoj grad po sopstvenoj želji i potrebama, zaduživši se doslovno do guše, celokupnom ličnom i gradskom imovinom! Tada, 1749. godine, to je bio hrabar potez dostojan divljenja, pa bi taj dan tako i trebalo da se obeležava. Jer, taj dan je Somboru doneo privredni, kulturni, pa i naučni razvoj. Posle toga je nastala NORMA, Istorijsko društvo Bačko-bodroške županije, Srpska i Mađarska čitaonica, Gimnazija i druge građanske škole, gradske službe, lokalna samouprava, biblioteka, i brojne druge ustanove koje žive i danas u drugom, savremenom obliku. Zbog toga Dan grada treba da znači otvorena vrata ustanova kulture i umetnosti, crkava, zbog toga treba da se cvećem i zastavama okite spomenici znamenitih Somboraca poput Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Ernesta Bošnjaka, Laze Kostića, Janoša Hercega, večna počivališta gradonačelnika poput Benea Čihaša, velikih župana Bačko-bodroške županije, umetnika, sportista... Toga dana građanima treba pokazati šta je Somboru doneo taj 17. februar, izlažući retke dokumente, predmete, pa što da ne, organizovanjem defilea u onovremenoj odeći. U svakom slučaju 17. februar ne bi smeo da bude dan jeftine zabave, koji političari koriste za učvršćivanje svoje vlasti po principu „hleba i igara”. Taj deo treba ostaviti za manifestacije poput Somborskog leta, kada im je prilika i vreme. Organizacija manifestacija povodom Dana grada mora se predati ljudima kojima je istorija i kultura posao. Potpuno je nejasno kako i zašto je izbor pao baš na Lexington bend, imaju li ti ljudi (ili ta osoba) ime i prezime, koji i kakvi kriterijumi su presudili, ako je kriterijuma uopšte bilo, osim da se nekome taj bend baš-baš dopada.
triletrip @ Sre, 06.02.2019. 10:00
17. februar čihaš bene dan grada ernest bošnjak istorijsko društvo bačko bodroške županije janoš herceg laza kostić lexington bend mađarska čitaonica milan konjović norma sombor srpska čitaonica status slobodnog i kraljevskog grada veljko petrović
• Svečana akademija i literarni konkurs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, povodom 160 godina postojanja, priređuje u petak, 25. januara u 13 sati svečanu akademiju u Narodnom pozorištu Sombor.

Foto 34887Foto 34888 Takođe, povodom 110 godina od nastanka najsilnije ljubavne pesme u srpskoj književnosti “Santa Maria della Salute” Laze Kostića, Gradska biblioteka raspisala je literarni konkurs za učenike srednjih škola na teritoriji grada Sombora na temu
“Ljubav Lenke i Laze”. Propozicije konkursa: jedan autor može poslati jedan rad (pesma, priča); radove je potrebno lektorisati i napisati u word dokumentu na jednom od standardnih fontova i poslati na mejl adresu decjegbso@eunet.rs. Radovi moraju da sadrže sledeće podatke: ime i prezime autora, razred (godine starosti), podatke o školi (adresa, imejl adresa, telefon), ime mentora i kontakt (ime i prezime, broj telefona i imejl adresa). Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi rad bio prihvaćen. Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtovima www.biblioso.org.rs i www.biblionica.rs. Konkurs je otvoren do10. februara, a rezultati će biti objavljeni 15. februara. Uručenje nagrada biće na klupi Laze Kostića, 16. februara u 11 časova (ako vremenski uslovi ne budu povoljni, uručenje će biti u sali Dečjeg odeljenja biblioteke istog dana u isto vreme).
tam @ Uto, 15.01.2019. 21:00
gradska biblioteka "karlo bijelicki" laza kostić literarni konkurs santa maria della salute sombor svečana akademija
• Komad o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski

U utorak, 29. maja u Gradskoj kući će biti prikazana predstava „Od raja do beznjenice” prema tekstu i režiji mr Zorana Subotičkog.

Foto 33611 Predstava o dramatičnom odnosu Laze Kostića i Lenke Dunđerski nastala je krajem 2015. godine u dvorcu Bogdana Dunđerskog, kao sastavni deo projekta „Čudesni svet Dunđerskih” i izvodi se isključivo u dvorcima, palatama i zdanjima od kulturno-istorijskog značaja. Izvedena je više od pedeset puta u samim dvorcima i palatama u Novom Sadu, Beogradu, Budimpešti, Pančevu, Zrenjaninu, Bečeju, Kulpinu, itd. Zahvaljujući podršci Kulturnog centra „Laza Kostić” ova intrigantna, emotivna i potresna priča o Lazi Kostiću, Lenki Dunđerskoj i njenoj porodici biće predstavljena i somborskoj publici. Pre same predstave „Od raja do beznjenice”, publika će imati priliku da čuje monodramsko kazivanje Testamenta Bogdana Dunđerskog. 
Program će biti održan 29. maja u velikoj sali Gradske kuće, sa početkom u 20 časova. U predstavi igraju: Ervin Hadžimurtezić, Jovana Radovanović i Miodrag Petrović. Cena ulaznice je 500 dinara.
triletrip @ Pon, 14.05.2018. 09:00
ervin hadžimurtezić gradska kuća jovana radovanović kultura kulturni centar laza kostić laza kostić lenka dunđerski miodrag petrović od raja do beznjenice predstava sombor zoran subotički
• Kulturna svetkovina za Julijanu i Lazu

Pravoslavna Crkvena opština Sombor i Fondacija „Laza Kostić” iz Londona od 23. do 25. septembra organizuju manifestaciju „Počast Kostić Lazi na zvezdanoj stazi - Julijani za nezaborav”.

Foto 32043 Turneju trodnevnih svetkovina po gradovima Srbije pod nazivom „Počast Kostić Lazi na zvezdanoj stazi”, Fondacija „Laza Kostić” (osnovana 1991. u Londonu, 2016. u Novom Sadu) nastavlja u Somboru, u mesecu septembru kada je vrsni pesnik, filosof, pravnik, poliglota, pozorišni kritičar, utemeljivač Šekspira kod nas, postao Somborcem.
Na 120 godina od testamenta „Julijane dr. Laze Kostića, rođ. Palanački” kako se uvek i svuda na svojim zadužbinama potpisivala, Crkvena opština Sombor, glavni domaćin i partner u svetkovini podržava inicijativu Fondacije da se pored Lazine klupe ili iznad, na balkonu njihove kuće, postavi statua velike dobrotvorke, koju današnji naraštaji ne smeju zaboraviti.
Festival će u subotu, 23. septembra u 19 časova u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” otvoriti predsednik Književnog odbora Fondacije, prof. dr Miodrag Radović. On će održati predavanje sa temom „Laza Kostić, domaćin i stranac u Somboru”. Biće predstavljena i nova knjiga pesama „Vetar i dažd” jednog od najboljih savremenih pesnika, Veroljuba Vukašinovića, kojem je Laza Kostić nezaobilazna inspiracija. Izdavačka kuća „Pravoslavna reč”, promovisaće tom prilikom izbor svojih najnovijih izdanja iz serija „Kulturna baština i religija”. Program svečanog otvaranja upotpuniće nastup Teone, Nine i Andreje Šnajderov (soprani), Kaje Mandić Plavšić (klavir) i Pamele Kiš Ignjatov (sopran), a na repertoaru će biti duhovna muzika.
U nedelju 24. septembra, nakon liturgije u crkvi Svetog Đorđa, u kojoj se par venčao 22. septembra 1895. godine, prvi put će se održati zajednički parastos Julijani i Lazi Kostiću. Pomen organizuju prijatelji Fondacije „Laza Kostić”, na čelu sa dugogodišnjom dobrotvorkom crkve, advokatom Zorkom Vučković.
U podne istog dana, ispred Lazine klupe prof. dr Žika Bujuklić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, održaće predavanje „Laza Kostić i pravne nauke”.
U nedelju u 17 sati u porti crkve premijerno će biti izvedena monoopera „Iščekivanje” ruskog romantičara Taverdijeva, prerađena od strane Miodraga Milanovića  za sopran, violinu, violu, violončelo i klavir. Soprana Pamelu Kiš Ignjatov pratiće neobičan ženski sastav u kojoj violu svira lekar - ginekolog, dok je njena sestra čelistkinja specijalizant na psihijatriji.
U porti hrama Svetog Đorđa će nakon večernjeg biti održano predavanje „Doprinos kraljice Drage Obrenović razvoju i duhovnoj obnovi Srbije” prof. dr Božidara Radenkovića sa FON-a u Beogradu, koji povezuje dve dobrotvorke: Julijanu Kostić i kraljicu Dragu.
Ispred Lazine klupe na Glavnoj ulici, tačno u podne u ponedeljak, 25. septembra programom „Omladina Sombora članu Ujedinjene omladine srpske, Lazi Kostiću” učenici Gimnazije „Veljko Petrović” predstaviće se doktoratom prava Laze Kostića na latinskom jeziku, a slavna pesma „Santa Maria della Salute” čuće se na francuskom, mađarskom, engleskom i nemačkom jeziku. Konstantin Ađanin, nagrađeni učenik Gimnazije „Vuk Karadžić” iz Trstenika predstaviće svoj rad „Jezikoslovsko snoviđenje jedne avangardne modernosti u onirici Laze Kostića”.
Centralni događaj manifestacije posvećene Julijani Palanački i Lazi Kostiću desiće se u ponedeljak uveče u Narodnom pozorištu Sombor. U 19 časova će u foajeu biti otvorena izložba plakata Atile Kapitanja, čiji radovi se nalaze u galerijama širom sveta. Somborsku selekciju činiće nagrađivani plakati, i plakati sa posvećeni Lazi Kostiću. Atila Kapitanj će premijerno prikazati poster „Laza Kostić i Sombor”.
Koncertom „Lazinoj Julijani u nezaborav” premijerno će se predstaviti dva klavirska dua koja su na međunarodnom takmičenju u Vrnjačkoj Banji osvojili po 100 poena. „Somborski duo” u sastavu Kaja Mandić Plavšić i Milorad Ćirić, kao i  Lazar Lazarević i Miljana Nikolić, studenti AUNS.
Čuvena glumica Mira Banjac će na kraju programa, sa scene na kojoj je 1951. godine dobila prvo glumačko priznanje, podržati inicijativu za postavljanje statue Julijane Palanački u Somboru.
triletrip @ Uto, 19.09.2017. 02:22
fondacija laza kostić julijana palanački kaja mandić plavšić konstantin ađanin kultura laza kostić lazar lazarević miljana nikolić milorad ćirić narodno pozorište sombor parastos pravoslavna crkvena opština sombor sombor zadužbina zorka vučković
>>
1234
. . .
7