Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Promocija knjige Ravangradski zapisi

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u sredu 3. decembra organizuje predstavljanje knjige Stojana Berbera.

Foto 23468 Suorganizator promocije knjige Ravangradski zapisi biće UG Ravangradsko proleće, a kako je predviđeno manifestacija na dečijem odeljenju Biblioteke počeće u 18 sati. Pored samog autora dr Stojana Berbera i domaćina, direktora Biblioteke Vladimira Jerkovića o knjizi će govoriti još profesor doktor Dragoljub Gajić, zatim književnik David Kecman i politikolog Borislav Staničkov - piše u javnom pozivu. 
Ravangradski zapisi predstavljaju dnevničko beleženje od 1981. do 1984. godine. Među brojnim ličnostima zastupljenim u knjizi (imenik ima jedanaest strana), koje svedoče o društvenim prilikama tog vremena, posebna pažnja je posvećena čuvenim somborskim građanima, pesniku Lazi Kostiću i lekaru Radivoju Simonoviću. Zanimljivo komponujući tekst Berber je dao i obimno štivo u fusnotama, saopštavajući i naknadna dešavanja, pa se u ovoj knjizi zapravo nalaze dve knjige koje oslikavaju i tumače vreme i ličnosti o kojima je reč.
savamajstor @ Pon, 01.12.2014. 03:28
borislav staničkov david kecman kultura laza kostić radivoj simonović ravangradski zapisi sombor stojan berber vladimir jerković
• Venac Laze Kostića Davidu Kecmanu (1)

Književna manifestacija Dan Laze Kostića biće održana u utorak, 3. juna kod spomenika velikom srpskom književniku, autoru pesme Santa Maria della Salute. Tom prilikom dodeljuje se i nagrada Venac Laze Kostića. Priredba je zakazana za 18 sati.

Foto 21681 - Žiri pesničke povelje  Venac Laze Kostića, u sastavu Stojan Berber, Vladimir Jerković i Pero Zubac, doneo je odluku da se  ove godine  Venac Laze Kostića uruči somborskom književniku, a prevashodno pesniku, Davidu Kecmanu Daki, koji bogatim književnim opusom, raznovrsnim angažovanjem na polju književnosti, kulture, umetnosti i informisanja,  decenijama slovi kao  ugledna stvaralačka ličnost - navodi se, pored ostalog, u obrazloženju nagrade „Venac Laze Kostića”, koja je ove godine pripala Davidu Kecmanu Daki.
Na književnoj večeri kod spomenika Lazi svoje stvaralaštvo će prikazati niz umetnika iz Sombora i okoline. Organizatori manifestacije su Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” i Udruženje građana Ravangradsko proleće, u saradnji sa Somborskom sekcijom književnika, te Srpskom čitaonicom „Laza Kostić”, koja je ujedno i alternativa u slučaju lošeg vremena.
triletrip @ Ned, 01.06.2014. 01:56
david kecman daka gradska biblioteka "karlo bijelicki" književnost kultura laza kostić ravangradsko proleće sombor
• Laza Kostić - doktor pravnih nauka

Serija književno-obrazovno-zabavnih programa Tri u jedan u petak (18. oktobra) od 19 sati baviće se doktoratom Laze Kostića - najavili su organizatori.

Foto 19257 - Svestrano nadareni Laza Kostić bio je doktor pravnih nauka. Posle jednog i po veka, tekst njegovog doktorata, pisanog na latinskom, neuobičajen sa savremenog gledišta, pojavljuje se prvi put preveden na srpski jezik. O knjizi „Teze iz pravnih i političkih nauka”, koja analizira Lazin doktorat, Lazu kao pravnika i diplomatu, na skupu će pričati autor, profesor doktor Srđan Šarkić, te moderator događaja David Kecman - navodi se u pozivu za drugo veče serijala „Tri u jedan”. 
Udruženje građana Moj Sombor, te suorganizatori iz Fondacije Laza Kostić, predstaviće u petak prvi organizovani izlet u Kovilj, rodno mesto Laze Kostića. Kako je navedeno u pozivu, uz posetu Kovilju učesnici će obići i „Lazin Novi Sad”
savamajstor @ Čet, 17.10.2013. 05:21
david kecman fondacija laza kosstić književnost kovilj kultura laza kostić sombor srđan šarkić teze iz pravnih i političkih nauka tri u jedan ug moj sombor
• Knjiga o Lazi Kostiću za prvo „Tri u jedan”

Udruženje građana „Moj Sombor” prihvatilo je inicijativu Fondacije Laza Kostić, čiji je osnivač Marina Milić Apostolović, da u prosotru somborskog BC „Bowling Stones” svakog meseca zajedno priređuju po jedan program iz serije „Tri u jedan”, koji će biti u znaku kulturno-obrazovnih, pa i edukativno-zabavnih sadržaja. Prvi program takvog koncepta održan je u petak, 27. septembra, i bio je u znaku promocije knjige „LAZIN KROS životu uz nos“, autora Milana Živanovića, pesnika, književnog kritičara, esejiste, slikara i publiciste iz Novog Sada - saopštilo je UG „Moj Sombor”.

Foto 19141Knjiga je 2010. godine objavljena kao zajedničko izdanje kuća „Prometej“ i „Tiski cvet“ u Novom Sadu. U veoma sadržajnom, u svakom pogledu i otkrivačkom, dinamičnom, time pažnje vrednijem programu, učestvovali su, ispred Fondacije „Laza Kostić“ njen osnivač Marina Milić Apostolović, koja je predstavila Fondaciju i sve njene programe delovanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu (sa sedištima u Londonu i Beogradu), Zoran Kolundžija, osnivač i vlasnik  „Prometeja“, izdavačke kuće koja je svojim kapitalnim izdanjima, posebno u oblasti srpskog jezika i istorije umetnosti, kao i mnoštvom knjiga čiji su autori savremeni srpski pesnici i pripovedači svih generacija, dala izuzetan doprinos afirmaciji knjige i lepe pisane reči - navodi se u saopštenju UG „Moj Sombor”. 
Trajnošću najveći deo ovog programa, dakako, bio je u znaku osvetljavanja knjige Milana Živanovića o kojoj je, osim autora, govorio urednik i voditelj David Kecman Dako, književnik i književni kritičar iz Sombora, sa knjigama „Neko samo tebe traži“ i „Tamnina“, takođe jedan od autora novosadskog „Prometeja“.
- U odnosu na mnoštvo drugih knjiga koje takođe za temu imaju život i delo velikana srpskog pesništva, mozaičnim konceptom u vidu koncentričnih krugova, te celokupnim pristupom, odnosno, načinom na koji Milan Živanović kao publicista i književni kritičar  prilazi Lazi Kostiću bez mistifikacije, bez glorifikacije, uz sve poštovanje nepobitnih činjenica iz njegovog zemnog života koji je bio sav u znaku krajnosti – rekao je u svom kritičkom osvrtu David Kecman Dako.
triletrip @ Pon, 30.09.2013. 00:11
bowling stones david kecman dako fondacija laza kostić izdavačka kuća književnost kultura laza kostić lazin kros životu uz nos marina milić apostolović milan živanović prometej promocija sombor udruženje građana moj sombor zoran kolundžija
• Sećanje: Radivoj Stokanov (1)

U čast nedavno preminulog Radivoja Jece Stokanova, Miroslav Božin obratio se somborskoj javnosti svojevrsnim zapisom o životu i delu čoveka koji je „znao sve o Staparu i Lazi Kostiću”, njegovog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika.

Foto 16083- Tiho, kako je i živeo, po svojoj volji, poslednjih dana januara, otišao je Radivoj Stokanov, književni teoretičar, istoričar, kritičar, eseista, urednik i čovek koji je kroz životni opus vezao lepotu reči i književne misli. Polazna osnova bio mu je Sombor, a u komunikaciji s delima Laze Kostića, Veljka Petrovića, Radivoja Simonovića, Nikole Vukičevića, Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova dosegao je nesagledive domete poetske i prozne ravnice, vremenskih poređenja i osvrta i komentara na književne pravce i uticaje, ali i ljudske kontakte s mnogim poslenicima kulture. Uživao je u ravnici, iako mu je ponekad i smetala njena monotonija. Tražio je oduške u odlascima u prirodu, na Dunav, divio se vrbacima i močvarama, obožavao je pecanje, a čak je i pripremio čamac za pecanje u mirnim penzionerskim danima. koje nažalost nije doživeo. Sećanja su mu se često vraćala na naše zajedničko staparsko detinjstvo u Bakarišu, kupanju u Opančarevim jamurama, tumaranjima po prašnjavim lenijama između vlatova zrelog žita i tek stasalog zelenog kukuruza, nezaboravnih adrenalinskih odlazaka u misteriozne Bazene između Vodireve i Grobljanske lenije... U detinjstvu, pa čak i studentskim danima odlazili smo biciklom na Dunav-Tisu-Dunav, na našu Staparsku vodicu, logorovali vikendom ispod širokih krošnji lipa, vozili se čamcem i pecali kod Tuljkovog salaša... Voleo je vodu, živopisnu prirodu i žalio što Stapar, pa ni Sombor, u kojem je kasnije živeo i proveo radni vek, nije na nekom boljem, zanimljivijem, bližem mestu bogatom pticama i ribama. Vukli su ga ti naši zajednički staparski geni koji, koliko smo saznali, imaju temelje u starovlaškim planinama i dunavskim močvarama kod Apatina. Poslednji zajednički susret imali smo letos, baš u takvom panonskom ambijentu, doduše pedesetak kilometara nizvodno Dunavom od našeg Bokčenovića i Vranješeva – na Beravi kod Bođana. Stokanov, Miroslav Josić Višnjić i ja, sa suprugama, okupili smo se početkom avgusta na čardi „Ranč” gde sam „odrađivao” dug koji se sastojao u seckanju šunke kao predjela i uživanju u paprikašu koji je kuvala domaćica čarde Drenka Kulaš. Stokanov i Josić Višnjić su mi još 2005. godine, na jednoj velikogospojinskoj sedeljci u Staparu, predložili da budu recezenti TV serijala „Čarde na Dunavu” za koji sam napisao scenario, a režirao ga je Petar Latinović. Za promociju te serije o Dunavu i čardama, 2009. godine, napisali su obojica recenzije koje su štampane i podeljene svakom od 500 posetilaca u Kongresnom centru „Master” Novosadskog sajma. Stokanovu nije smetalo što sam mu predložio da, zbog vremena ne pročita recenziju, već da delove interperetira naš prijatelj, glumac Miodrag Petrović. Na potonjoj somborskoj promociji govorio je i rekao u šali da je on „specijalista da govori na lokalnim događajima, a na velikim nastupa veliki pisac Višnjić”! Iako ga smatraju za jednog od najvećih somborskih intelektualaca nije zaboravljao rodni Stapar i Bakariš, kako Staparci od pamtiveka zovu ulicu u kojoj je odrastao. „Staparski pamtivek” je ostao njegov svojevrsni legat dokumenata o Staparu i Staparcima. Pored toga, Stokanov nam je rasvetlio delo Staparca Nikole Stankovića, inženjera i graditelja pruga u Ugarskoj i idejnog tvorca Zakona o uređenju direkcije srpskih državnih železnica s kraja 19. veka. Stamlpvoć počiva na Velikom staparskom groblju, gde je sahranjen 1931. godine. I ne samo to: otkrio nam je pre nekoliko godina nove podatke. Sin tog istog Nikole Stankovića, takođe Nikola, poreklom Staparac, bio mornarički oficir Austrougarske vojske i vice admiral Mornarice Kraljevine Jugoslavije i njen komadant od 1929. do 1932. godine! Admiral iz Stapara za života je (Budimpešta 1875 – Zagreb 1941) dolazio u roditeljsku kuću u Stapar. Sećanje na njega nalazi se i danas u centru sela u dva preostala stogodišnja stabla „kineskog oraščića” koje je doneo s putovanja iz Kine.
Izvor: Miroslav Božin | savamajstor @ Sre, 06.03.2013. 17:49
biblioteka karlo bijelicki čarde na dunavu dometi društvo dunav-tisa-dunav laza kostić miroslav božin miroslav josić višnjić nagrada dejan medaković radivoj stokanov sombor stapar stapar - priče i junaci staparski pamtivek tragovima laze kostića
<<>>
1234567