Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Dunataj“ u likvidaciji

Privredni sud u Somboru, rešenjem od 14. januara upisao je Odluku o pokretanju likvidacije Novinsko izdavačke ustanove „Dunataj“ iz Sombora. Umesto dosadašnje direktorke Žužane Cirklza likvidacionog upravnika imenovana je Marta Molnar.

Foto 1041Na osnovu Zakonu o privrednim društvima i u skladu sa Statutom Novinsko izdavačke ustanove „Dunataj” Mađarska građanska kasina je kao osnivač 29. decembra prošle godine donela Odluku o pokretanju postupka likvidacije, koji teče od 1. janura. Poverioci su pozvani da prijave svoja potraživanja prema „Dunataju” najkasnije u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije na internet stranici registra Privrednog suda u Somboru.
U obrazloženju se navodi da se likvidacija pokreće iz više razloga. Jedan od njih je nepostojanje uslova za dalje obavljanje delatnosti, zatim izmena načina konkurisanja za sufinansirajuća sredstva od organa vlasti. Kako se još navodi, zbog izmenjene forme konkursa bilo ko može da konkuriše sa istim ciljem, pa i oni koji nisu iz Sombora. Na kraju obrazloženja se navodi da je iz finansijskih razloga ostalo svega dvoje zaposlenih, koji zbog povećanja obima posla nisu u mogućnosti udovoljiti svim potrebama u vezi obavljanja delatnosti. Iako je preduzeće u likvidaciji Mađarska građanska kasina zadržala je izdavačka prava nad listom „Dunataj” i prema planu rukovodstva Kasine list će u budućnosti biti objavljivan jednom mesečno, ukoliko se obezbede adekvatna finasijska sredstva i pronađu saradnici.
Prvi broj „Dunataja” objavljen je kao podlistak dnevnog lista na mađarskom jeziku „Mađar so”, 4. februara 1970. godine. Prvi urednik bio je Jožef Poljvaš. „Dunataj” je posle šest meseci izlaženja povećao broj strana sa četiri na šest, a dve godine kasnije na osam. Tada je pokrivao područje Zapadne Bačke, Baranje i Slavonije. Uredničko mesto 1973. godine preuzima Laslo Tot. „Dunataj” 1992. godine prestaje da bude podlistak „Mađar soa”, pa se sledeće godine i gasi. „Dunataj” je ponovo počeo da izlazi 17. marta 1999. godine kao samostalan list čiji je osnivač bila Skupština opštine Sombor. Urednik obnovljenog lista bio je Ištvan Virag, koji je na toj funkciji bio sve do 2012. godine, kada odlazi u penziju i vođenje Dunataja preuzima Žužana Cirkl.
milangagrčin @ Uto, 02.02.2016. 02:02
društvo dunataj ištvan virag jožef poljvaš laslo tot mađar so mađarski mađarski jezik manjine mediji sombor žužana cirkl
• Pograničnom saradnjom do obnove jezera (2)

Četiri pogranična mesta iz Srbije i Mađarske saglasila su se o potrebi obnavljanja malog jezera koje je do sedamdesetih godina prošlog veka postojalo u okolini Stanišića, na samoj granici dve države.

Foto 24256Foto 24255 U ataru Stanišića do sedamdesetih godina prošlog veka postojalo je jezero, koje su meštani zvali „Mihalj”, a nastalo je u toku reke Plazović (Kiđoš). Jezero je bilo tik uz granicu Srbije i Mađarske, a presušilo je zbog iskopavanja kanala i odvođenja vode. U koritu je ipak ostalo nešto vode, dok je isušeno dno jezera zaraslo šibljem i trskom.
Inicijator revitalizacije nestalog jezera je Laslo Tot, novinar u penziji i član KUD „Adi Endre” iz Stanišića. On je ispričao da je ranije jezece delom prelazilo i u Mađarsku i da je po njemu bila moguća vožnja čamcem i pecanje.
- Oživljavanje jezera bilo bi moguće povezivanjem korita sa rekom Plazović i to bi obezbedilo dovoljnu količinu vode - kazao je Laslo Tot. On je kazao da je prvi sastanak četiri zainteresovana mesta, Stanišića i Riđice sa srpske i Kaćmara i Gare sa mađarske strane, održan 26. februara u Kaćmaru. Dogovoreno je da se kroz evropske i državne fondove pokušaju obezbediti sredstva za povezivanje Plazovića sa jezerom i obnovu karaule, koja bi postala lovački dom ili izletište. Laslo Tot je ispričao da se u međuvremenu za projekat zainteresovalo mesto Bačboršod iz Mađarske. Oživljavanjem jezera inicijatori projekta očekuju poboljšanje turističke ponude sva četiri mesta.
- Idejni projekat poslat je projektnom telu Evropske unije, pa je usledila i poseta Petera Viraga, predstavnika programske kancelarije EU u Mađarskoj. On nam je predložio da u projekat ubacimo čišćenje korita jezera od mulja i smeća, otvaranje privremenog graničnog prelaza za pešački i biciklistički promet, izgradnju biciklističe staze do sva četiri mesta, izgradnju plaže za plivačku obuku, prostora za odmor ptica, učionice u prirodi - ispričao je Laslo Tot i dodao da je jeszero Mihalj ranije bilo mesto gde su se ptice selice odmarale na svojim putovanjima. Pošto je ceo projekat u inicijalnoj fazi, očekuju se predlozi i primedbe, kako bi kasniji projekat bio što preciznije razrađen. Novi sastanak inicijativne grupe zakazan je za 20. mart.
triletrip @ Sre, 04.03.2015. 02:08
bačboršod gara granica jezero kaćmar kud "adi endre" laslo tot mađarska prekogranična saradnja riđica sela sombor srbija stanišić