Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Vesni Šašić direktorski mandat i 30 miliona dinara

Dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora KC Laza Kostić će na narednoj sednici Skupštine grada najverovatnije biti izabrana za direktorku ustanove. Četvorogodišnji mandat počeće sa gotovo udvostručenim budžetom, koji će iznositi 66,5 miliona dinara.

Foto 36080Nacrtom Budžeta grada Sombora za 2020. godinu izdvajanja za Kulturni centar Laza Kostić trebalo bi da budu uvećana za skoro 30 miliona dinara ili po današnjem kursu nešto preko 255.000 evra. Sredstva za zarade zaposlenih biće veća za oko 70 odsto, pa će umesto dosadašnjih 5,71 miliona dinara, na plate biti izdvajano preko 8,2 miliona dinara. Vršiteljka dužnosti direktora Vesna Šašić, u planu rada i poslovanja za narednu godinu, koji je inače dostavljen i odbornicima Skupštine grada, nije navela da li su sredstva uvećana zbog novih zapošljavanja (i kojih) u KC Laza Kostić, ili je ipak u pitanju drastično povećanju zarada za trenutno zaposlene. Kulturnom centru će u 2020. godini, na ime usluga po ugovoru, iz budžeta grada Sombora pripasti 36 osto više novca nego do sada. Kako je predviđeno rashodnom stranom, ova budžetska stavka u kulturnom centru, premašiće 41 milion dinara i biće veća za gotovo 130.000 evra nego u 2019. godini. Novoimenovana direktorka će u narednoj budžetskoj godini imati i dodatnih 100.000 evra (12 miliona dinara) za mašine i opremu. Ozbiljan rast budžeta KC Laza Kostić nedovoljno je obrazložen u planu poslovanja ustanove, a zabrinjava i činjenica da bi kulturni centar trebalo da „ispada” iz svoje delatnosti. Tako je zamišljeno da se, i pored postojanja turističke organizacije, bave somborskim suvenirima i kulturom življenja, koja podrazumeva kuvanje ručkova, pripremu svadbenih svečanosti... Takođe, KC Laza Kostić najavljuje, da planira ustanovljavanje dečijeg pozorišta, realizaciju „humanitarnog novogodišnjeg bala” za koji bi se naplaćivale ulaznice, te programa „Umetnost trećeg doba”, u koji bi bile između ostalih bile uključene i balerine „u najboljim godinama”. Jedan od novih programa trebalo bi da bude i „Galerija na otvorenom” koju bi u četiri godišnja termina, počev od marta, trebalo da okupi 10.000 posetilaca. Najavljuje se i izrada onlajn kataloga lokacija pogodnih za snimanje filmova koje bi bile fotografisane četiri puta godišnje. Listi poduhvata u 2020. godini mora se dodati i konstantna edukacija zaposlenih za PR i marketing. Buduća direktorka Šašić je u programu poslovanja navela da će beogradska agencija „New moment” vršiti besplatnu obuku radnika centra. Inače, KC Laza Kostić bi u 2020. godini trebalo da inkasira dodatnih 29 miliona dinara iz ostalih izvora. Planirano je sedam miliona za usluge po ugovoru, pet za tekuće održavanje, a 17 miliona za mašine i alate.
SOinfo.org ovom prilikom ukazuje da Vesna Šašić, iako je od Filmskog festivala prošlo više meseci, još uvek nije obrazložila svoju poziciju izvršnog producenta festivala i koliko je za to bila plaćena. Nije odgovorila ni na pitanja iz kojih su se izvora finansirali nastupi didžejeva Marka Nastića i Vladimira Dragaša, odnosno zašto se ovaj događaj reklamirao kao „rođendanski poklon kulturnog centra građanima Sombora”.
Rast budžeta KC Laza Kostić daleko je progresivniji u poređenju sa ostalim lokalnim ustanovama kulture koje imaju ozbiljniji značaj i veću istorijsku vrednost. Tako će gradska izdvajanja za Biblioteku „Karlo Bijelicki” u 2020. godini biti niža za oko deset miliona dinara. Jednoj od najstarijih institucija u gradu pripašće nepunih 47 miliona dinara. Doduše, očekuje se da će Biblioteka tokom naredne godine iz ostalih izvora dobiti oko 120 miliona dinara za radove na zgradama/objektima i nabavku mašina i opreme. Novim budžetom sredstva za Narodno pozorište uvećana su za nepunih pet odsto. Najveći deo „dodatnog novca”, 3,2 miliona dinara, biće usmeren na zarade. Očekuje se i da će NPS ove godine uvećati sopstvene prihode za gotovo četiri miliona dinara. Preostalim ustanovama kulture, Galeriji Milan Konjović, Gradskom muzeju, odnosno Istorijskom arhivu sleduje neznatan rast budžetskih primanja. Uvećana davanja za GMS uglavnom su namenjena za zarade, u Istorijskom arhivu se mahom tiču zgrada i objekata, dok je u Galeriji Milan Konjović primetan rast izdvajanja za usluge po ugovoru. Grad Sombor će u 2020. ra razvoj kulture i informisanja opredeliti 257 miliona dinara ili 8,1 odsto ukupnog budžeta - piše u obrazloženju Budžeta grada Sombora za narednu godinu. 
savamajstor @ Pet, 13.12.2019. 09:00
društvo galerija milan konjović galerija na otvorenom gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor humanitarni novogodišnji bal istorijski arhiv sombor kultura kulturni centar laza kostić marko nastić narodno pozorište sombor - nps new moment sombor somborski suvenir umetnost trećeg doba vesna šašić (rođ paštrović) vladimir dragaš
• Tragom Podunavskih Švaba

Otvaranje izložbe Tragom Podunavskih Švaba zakazano je za petak, 13. decembar.

Foto 37000 Nakon uspešne turneje koju je posetilo nekoliko hiljada ljudi, postavka iz Muzeja Podunavskih Nemaca seli se u apatinsku galeriju Meander. Kada i zašto su karavani kamila krstarili Bačkom, po čemu je posebna apatinska rimokatolička crkva Uznesenje Marijino, kako je Apatin postao jedan od centara nemačkog otpora Hitleru, samo su neka od pitanja na koje će ova izložba pokušati da da odgovore. Ovom prilikom posetioci će moći da saznaju i kako su žene iz Čelareva naterale austrijskog cara da izmeni jednu sudsku presudu, za kojeg se kompozitora iz Apatina tražila karta više tridesetih godina u Evropi, kao i zašto je Kosta Vujić prikupljao apatinsku ciglu. 
Izložba je u potpunosti selektirana iz zbirke Muzeja Podunavskih Nemaca u Apatinu a projekat su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Lokalna samouprava opštine Apatin
Mara Sikic @ Uto, 10.12.2019. 02:44
apatin izložba kultura muzej podunavskih nemaca tragom podunavskih švaba
• GKUD Ravangrad predstavnik Srbije na festivalu u Bjelovaru

Na poziv „Srpskog nacionalnog vijeća iz Bjelovara”, GKUD „Ravangrad” je predstavljao Srbije na 13. Festivalu folklora nacionalnih manjina Hrvatske.

Foto 36996Foto 36997 Tom prilikom je više od 400 izvođača kroz pesmu i ples predstavilo običaje i tradiciju nacionalnih manjina - Česi, Slovaci, Ukrajinci, Rusini, Romi, Bošnjaci, Italijani i jedno KUD kao predstavnik većinskog naroda. GKUD „Ravangrad” se pred 1.500 gledalaca predstavio sa dve igre, Bunjavačkim igrama iz okoline Sombora i igrama iz Crnorečja koje su bile nagrađene dugotrajnim aplauzom publike.
Osim bogatog kulturno - umetničkog programa u sklopu festivala organizovana je izložba rukotvorina i narodnih nošnji.
Mara Sikic @ Ned, 08.12.2019. 23:02
13. festival folklora nacionalnih manjina hrvatske bunjevačke igre gkud ravangrad kultura sombor
• Predstavljanje knjige Marka Popovića

U četvrtak, 12. decembra, u 18 časova u sali Dečjeg odeljenja biblioteke biće predstavljen „Vikend roman” Marka Popovića.

Foto 36943 U programu će učestvovati Marko Popović, autor, Mirela Đukanović, profesor srpskog jezika i književnosti, Dario Kunštek Uzelac, recenzent knjige i Nataša Turkić, domaćin večeri.
- Idejna usmerenost ovog dela, iako u prvi mah apokaliptična ipak za krajnji cilj ima sliku procesa sazrevanja pojedinca, tj. svojega ja, akumuliranog u nama, kroz eone. Popovićev čovek, iako zarobljen u tom svetu apsurda i negacije teži da svojim duhovnim kapacitetom pređe granice i vremenske i prostorne i tako dopre do nečeg lepšeg i višeg. Jer na koji drugi način se pročistiti, od toliko nagomilanog smeća u nama i toliko protivrečnosti nesvojstvenih ljudskom rodu. Uz te kapacitete i uz umetnost kao alat koji nije izneverio ni naše praoce u pećinama, možemo se uspraviti ponovo...po drugi put u našoj civilizaciji. - napisao je o delu, Dario Kunštek Uzelac.
tam @ Sub, 07.12.2019. 07:00
dario kunštek uzelac kultura marko popović mirela đukanović nataša turkić sombor vikend roman
• Patrijarh Pavle - svetac kojeg smo poznavali

Književno veče posvećeno patrijarhu Pavlu upriličeno je sinoć u sali Srpske čitaonice Laza Kostić.

Foto 36972 Autor knjige „Patrijarh Pavle - svetac kojeg smo poznavali”, Đorđe Randelj prvi je novinar koji je 1999. godine dobio Oktobarsku nagradu Novog Sada. Svoju karijeru počeo je kao novinar a kako je rekao svoj novinarski posao kasnije je pretočio u knjige. Autor je objavio ukupno 26 knjiga. Smatra da je njegovo životno delo, knjiga  „Otkriće Biblije”, koju je pripremao i pisao između 20 i 30 godina. 
Knjiga „Patrijarh Pavle ‒ svetac kojeg smo poznavali” objavljena je na srpskom jeziku, dok je 2018. prevedena i promovisana i na engleskom jeziku. - Namera ove knjižice je da srpski narod konačno sazna ili bar nasluti kakav je duhovni vođa patrijarh Pavle. - rekao je Đorđe Randelj. Prvi intervju sa patrijarhom Pavlom i pored njegovog odbijanja da bude intervjuisan, Randelj je obavio u svom automobilu dok je zajedno sa Patrijarhom Pavlom obilazao manastire. Svi dalji susreti i razgovori patrijarha i Randelja opisani su u knjizi
Istoričar Branislav Ćurčić, je prisutnim gostima, predstavio lik i delo samog autora knjige, Đorđa Randelja.
Mara Sikic @ Pet, 06.12.2019. 07:00
branislav ćurčić đorđe randelj književno veče kultura patrijarh pavle svetac kojeg smo pamtili sombor srpska čitaonica
>>
1234
. . .
480