Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Upoznavanje kroz izložbu dečijih radova

Fondacija Rejmond Nikole Trast sa sedištem u Velikoj Britaniji predstaviće se u sredu, od 18 sati, u „maloj” biblioteci.

Foto 37363 Organizatori pozivaju na otvaranje izložbe dečijih radova pod nazivom „Nacrtaj svoju idealnu školu”. Kako su naveli, izložba dečijih radova predstavlja sjajan način da se bolje upoznamo i uživamo u dečijem stvaralaštvu. Fondacija „Rejmond Nikole Trast” već neko vreme pomaže na različite načine obrazovanje dece u Srbiji. Aktuelni projekti, 2018. godine osnovane fondacije, je pomoć somborskim obrazovnim ustanovama Centar za decu i omladinu Miroslav Mika Antić, kao Centar Vuk Karadžić - objavljeno je na zvaničnom sajtu „Rejmond Nikole Trast”. Fondacija je osnovana u znak sećanje na Rejmona Nikolea, humanistu, nekadašnjeg zamenika glavnog i odgovornog urednika francuskog dnevnog lista L’Est Républicain. Suosnivači fondacije su Kristina For Hilčenko, naučnica u medicinskim istraživanjima Univerziteta Kembridž, predavač fizike i nauke Tom Tejlor, te Florens Bešelar Bakal, stručnjak za razvoj tržišta u nastajanju
Misija fondacije je poboljšanje obrazovnih mogućnosti dece i studenata u Srbiji, da im se pruže najbolje perspektive u životu. Akcija podrazumeva pružanje finansijske podrške za nabavku školske opreme i poboljšanja školskih ustanova, ali i ponudu specijalizovane obuku za nastavnike, onlajn kurseve, stipendije, razmenu studenata mežu školama u različitim zemljama, odnosno savetovanja, davanja smernica i mentorstvo - piše na sajtu Fondacije „Rejmond Nikole Trast”. Među pokroviteljima fondacije su čuveni francuski karikaturista i ilustrator Filip Delestr i somborski košarkaš Nikola Jokić.
savamajstor @ Uto, 18.02.2020. 08:00
centar vuk karadžić dom za decu i omladinu miroslav antić mika filip delestur florens bešelar bakal fondacija kristina for hilchenko kultura l’est républicain nikola jokić rejmond nikole trast sombor tom tejlor
• Antolović: Autor ne beži od tabu tema

Promocija monografije „U tom Somboru - grad u prizmi stoleća”, autora Milana Stepanovića održana je u Velikoj sali Županije.

Foto 37343 Pored autora, o knjizi su govorili Nataša Turkić ispred izdavača gradske biblioteka, prof. dr Mihael Antolović, recezent i prof. dr Saša Marković, redaktor. Odlomke iz knjige čitali su glumci, Biljana Keskenović i Srđan Aleksić, dok su svečanoj atmosferi doprineli hor Somborskog pevačkog društva i orkestar „Spomenar”. Mihael Antolović u svom obraćanju pokušao je da ukaže na značaj ove monografije. - Osim unapređenja i negovanja opšte kulture, ona monografija ima veliki značaj u podizanju svesti kod čitalaca o tome šta smo nasledili od naših predaka. On je podsetio na značajna imena poput Stevana Vasiljevića, Đorđa Antića, Radivoja Plavšića i Milenka Beljanskog, koji su nakon Drugog svetskog rata doprineli pročavanju somborske prošlosti. - Sve ono što su prethodnici uradili, Milan Stepanović uspeo je da sistematizuje i na izvanredan način predstavi u vidu naučno-popularne istoriografske sinteze - rekao je recezent. Kako ističe Antolović, monografija je napisana na temelju poštovanja istorijske metodologije, a po njegovom mišljenju, velika vrlina ove knjige to što autor u njoj ne beži od tabu tema. Prof. dr Saša Marković podsetio je na reči Isidore Sekulić koja je Sombor opisala kao grad carevine. - Epitet carevine mogao je da dobije jedino grad koji je u svojoj istoriji imao bogat i ispunjen život - ističe istoričar Marković. Poslednji se obratio i sam autor koji se zahvalio gradu Somboru na pomoći i podršci koje su bile, kako napominje ključne za objavljivanje ove monografije. Po rečima autora knjiga prati uzrastanje urbaniteta kao trajnog svojstva ili supstance grada koji svojim karakterom određuje njegovo ustrojstvo i ostvaruje se u gradu kao što se čovek ostvaruje u urabanitetu.
- Monografija „U tom Somboru - grad u prizmi” stoleća prikazuje ovaj naš stari panonski grad, ali ne samo njegove fizičke siluete i strukture, nego i sve one ključne dimenzije ljudske stvarnosti – politiku, ekonomiju, socijalne odnose, kulturu, ideje i mentalitet - naveo je Milan Stepanović. On je istakao svoju nameru da objavljivanjem monografije pronađe meru između publicistike i nauke koji bi, nada se, mogao da bude putokaz i narednim izdanjima i autorima.
Mara Sikic @ Ned, 16.02.2020. 00:23
kultura mihael antolović milan stepanović monografija saša marković sombor u tom somboru
• Konkurs za direktora Gradskog muzeja

Gradski muzej je jedna od somborskih institucija sa veoma bogatom tradicijom i može se reći, vekovnim ugledom. Nakon odlaska u penziju dugogodišnjeg uspešnog direktora Branimira Mašulovića, somborski muzej traži novog direktora.

Foto 10016Gradski muzej je decenijama institucija koja ne samo da čuva, nego i formira identitet Sombora. Njegova istorija počinje u 19. veku sa osnivanjem Istorijskog društva Bačko-bodroške županije, koje nakon nekoliko transformacija tokom decenija do posle Drugog svetskog rata, nastavlja da živi kao Gradski muzej.
Staranje o obnovi muzeja i biblioteke povereno je Milanu Konjoviću, slikaru, a za njegove saradnike određeni su Herceg Janoš, književnik, i Stevan Jenovac, koji se starao o zbirkama. Svečano otvaranje obavljeno je 27. oktobra 1945. godine, kada je za direktora postavljen Milan Konjović. Muzej je otvorio književnik Veljko Petrović, a izložba kojom je Muzej otvoren bila je kolekcija slika jugoslovenskih autora u vlasništvu Pavla Beljanskog. Dakle, lestvica je odmah postavljena visoko i do današnjeg dana se tako drži zahvaljujući zaposlenima Gradskog muzeja, koji brinu o muzejskoj zaštiti i u Apatinu, Odžacima i Kuli.
Kao vršilac dužnosti direktora Gradskim muzejom trenutno upravlja Peter Mrakovič, akademski vajar, koji je bio direktor Galerije „Milan Konjović”. Upravni odbor Gradskog muzeja je u utorak, 11. februara objavio javni konkurs za izbor direktora te ustanove. Na konkurs mogu da se prijave osobe koje imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESP bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, odnosno specijalističkim akademskim ili strukovnim studijama. Osim dokaza o stručnoj spremi, kandidat mora da ima pet godina radnog iskustva u struci. Potrebno je dostaviti uverenje o nekažnjavanju iz Policijske uprave, biografiju kandidata, uverenje o državljanstvu Republike Srbije i Predlog programa rada i razvoja Gradskog muzeja. Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja, dakle 11. februara. Konkursna dokumentacija mora biti dostavljena putem pošte na adresuČ Gradski muzej Sombor, Trg Republike 4, Sombor, sa naznakom „Konkurs za direktora GMS”.
triletrip @ Sre, 12.02.2020. 08:00
društvo gradski muzej sombor istorija konkurs kultura sombor
• Marko Tomaš: Živimo u svetu velike samoće

Roman Nemoj me buditi, inače prvenac pesnika Marka Tomaša, predstavljen je pred punom salom dečijeg odeljenja somborske biblioteke.

Foto 37287 Direktorica biblioteke Nataša Turkić je uvodu književne večeri rekla da joj je veliko zadovoljstvo da može predstaviti „ponovo vraćenog” Marka Tomaša. Samom autoru u predstavljanju romana pridružio se i književni kritičar Branko Ćurčić, koji ga je okarakterisao kao delo koje nema klasičnu strukturu romana. Kaže da je roman napisan u fragmentima koji bi, kada bi se izmešali, opet činili smislenu celinu.
- Nemoj me buditi je roman o čoveku koji pokušava da poveže niti sadašnjosti dok je u isto vreme okrenut ka prošlosti kojoj ne da da iscuri. Glavni lik, fiktivni Marko, može se shvatiti kao simptom ovog vremena  - ispričao Ćurčić.
Autor ovog dela je rekao da je posebnu pažnju posvetio emocijama glavnog junaka. - Ja volim psihologizirati i veoma me u životu zanima kako se ljudi zaista osećaju jer su to stvari koje su najskrivenije u nama, koje najmanje govorimo ljudima oko sebe - rekao je Tomaš. On je istakao da živimo u svetu velike samoće i smatra da je ono što nas takve samoće može spasiti upravo vojnička disciplina. Lik junakinje u ovom romanu inspirisan je stvarnom osobom i stvarnim događajima.
- Pozvala me je jednom prilikom neka žena kojoj su se događale razne stvari i pročitavši moj intervju shvatila je da ona mora sa mnom da podeli životnu priču. Našli smo se na dogovorenom mestu i ona mi je donela svoje dnevnike. Isprva nisam znao šta da radim sa tim, ali na kraju nastala je ova priča, priča o osobnom paklu - zaključio je Marko Tomaš.
- Uskoro će zima. Belina će pokriti golotinju sveta. Uštirkana lanena spavaćića - na njoj ću odmarati oči, sve će konačno biti u skladu - citirao je autor iz uvoda i sa kraja romana „Nemoj me buditi”.
Mara Sikic @ Pet, 07.02.2020. 02:19
branko ćurčić gradska biblioteka "karlo bijelicki" kultura marko tomaš nataša turkić nemoj me buditi promocija romana sombor
• Roman će postati kultan i nadgeneracijski

Promocija prvog romana Marka Tomaša zakazana je za sredu 5. februar, s početkom u 18 sati, u sali dečjeg odeljenja biblioteke Karlo Bijelicki.

Foto 37275 „Nemoj me buditi” je (anti)ratni roman, u kom su raspad naratora, ali i raspad priče koja sadrži traume iz prošlosti uz surovu korumpiranost sadašnjosti metafora o raspadu savremenog društva i savremenog čoveka - napisala je poznata makedonska spisateljica, Rumena Bužarovska, Smatra takođe da ovaj roman karakteriše prepoznatljiv stil pisca - oštar i koncizan, a duboko liričan i ličan. - Marko Tomaš nas bespotrebno vodi kroz mračno puteštvije u kom su bolesna ravnodušnost prema postojanju i panični strah od smrti u postojanom konfliktu - zaključuje Bužarovska. 
Kruno Lokotar komentariše roman kao konačni košmarni dan u kojem se na pojavljuje svetlo Endi MekDauel. - Po mnogo čemu studija alkoholizma, usporediva i s filmom „Napuštajući Las Vegas”, potresan dokument o razorenoj deliričnoj svesti koja u trenucima lucidnosti govori istine, da bi ih tren posle posrala i prezrela i s lakoćom ih se odrekla. Ovaj roman će nesumnjivo postati kultan i nadgeneracijski - zaključuje Lokotar.
Marko Tomaš je pesnik, kolumnista, politički i sportski komentator koji trenutno živi na realaciji Mostar, Zagreb, Ljubljana, Beograd. Do sada je objavio desetak samostalnih pesničkih knjiga, te četiri publicističke i knjige eseja. Njegove pesme i tekstovi su prevođeni na nekoliko svetskih jezika. „Nemoj me buditi” je prvi roman ovog autora.
Mara Sikic @ Uto, 04.02.2020. 00:28
dečije odeljenje gradska biblioteka karlo bijelicki kruno lokotar kultura marko tomaš nemoj me buditi roman rumena bužarovska sombor
>>
1234
. . .
481