Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Decembarski rast od pet odsto

Prosečna zarada poslednjeg meseca 2019. godine bila je za pet odsto viša u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom.

Foto 6665Republički zavod za statistiku je objavio da je prosek somborskih zaposlenih u decembru iznosio 52.784 dinara ili nepunih 449 evra. Mesečni rast, u odnosu na novembarsku platu, iznosio je punih pet odsto, oko 2.700 dinara, odnosno više od dvadeset evra. RZS je u izveštaju naveo i da je somborska zarada tokom 2019. godine porasla za skoro deset odsto. Iako je evidentiran rast zarade, ovdašnji prosek udaljio se od republičkog i ponovo spao na sedam hiljada dinara.
Prosečne plate su zabeležile rast i u preostale tri lokalne samouprave ZBO. Apatinci je trebalo da osete povećanje od gotovo osam odsto, do proseka od 50.682 dinara. Upola slabiji rast (3,6 odsto) imali su Odžačani, dok su plate zaposlenih u Kuli išle gore za skromnih 2,6 odsto, te su sada na nivou od 47.295, odnosno 47.956 dinara. Nadležni iz Zavoda za statistiku su izračunali da prosečna plata u okrugu iznosi 50.482 dinara i da je u 2019. godini povećana za 9,7 odsto.
Zarade zaposlenih u javnom sektoru nastavile su kontinuirani rast. Prosek je narastao za dodatnih 1.400 dinara i sada iznosi gotovo 66.000 dinara.
SOinfo.org je početkom godine uputio pitanja somborskoj filijali Republičkog zavodg za zdravstvo osiguranje u kojima smo zatražili informacije o strukturi zarada i radnog angažovanju žitelja Sombora, odnosno zaposlenih na teritoriji ZBO. Odgovore još uvek čekamo.
savamajstor @ Sre, 26.02.2020. 09:00
apatin javni sektor kula odžaci privreda prosečna plata prosečna zarada republički zavod za statistiku republički zavod za zdravstveno osiguranje sombor
• Purić ponovo predsednik Samostalnog sindikata

Na izbornoj skupštini Saveza samostalnih sindikata Srbije za Sombor za predsednika je ponovo izabran Zoran Purić.

Foto 37126Foto 37125 U subotu je u Somboru održana Izborna skupština Saveza samostalnih sindikata Srbije Sombor, te povereništava za Kulu i Odžake. Pored članova veća, skupštini su prisustvovali i Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, Njegoš Potezica, predsednik Sindikata uprave Srbije, Milan Grujić iz sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj oblasti, kao i članovi povereništva iz Kule i Odžaka. Lokalnu samoupravu Sombora predstavljali su gradonačelnica Dušanka Golubović i član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač. Gradonačelnica Sombora istakla je zalaganje somborskog sindikata za položaj zaposlenih u javnoj i državnoj upravi. Ona je navela da je Samostalni sindikat uvek bio konstruktivni partner, s obzirom da je Sombor na čelu Stalne konferencije gradova i opština.
- Za nas je to bio povod da učestvujemo i u procesu zaključivanja posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, odnosno za zaposlene u lokalnim samoupravama u ovom slučaju, a tu je takođe učestvovao i vaš sindikat i uz sve one ograničavajuće faktore koje je nametalo ministarstvo, pokušali da postavimo i bolje i drugačije uslove za rad zaposlenih u upravi - kazala je Dušanka Golubović. Gradonačelnica je navela da je sve teže popuniti radna mesta u javnoj upravi i da je potrebno poboljšati uslove rada i materijalni položaj zaposlenih u toj oblasti. Dušanka Golubović je iskazala nadu da će dobra saradnja biti nastavljena i nakon izborne skupštine. Moće da se kaće da su očekivanja realna, pošto na čelu rukovodstva nije došlo promene. Dosadašnji predsednik somborskog ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Purić ostaje na tom mestu i u narednom periodu.
triletrip @ Pon, 30.12.2019. 00:58
društvo dušanka golubović gradonačelnica gradsko veće izborna skupština kula nemanja sarač odžaci politika savez samostalnih sindikata srbije sindikat sombor zoran purić
• Šest hiljada iza republičkog proseka

Prosečna zarada u oktobru u Somboru bila je za šest hiljada dinara manja od prosečne u republici, koja iznosi 55.065 dinara, pokazuiju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Foto 6665Sombor sa prosečnom neto zaradom od 48.861 dinar u oktobru stoji na prvom mestu u Zapadnobačkom okrugu. Iza Sombora je Apatin sa 48.135 dinara, pa slede Kula i Odžaci sa 45.870, odnosno 44.751 dinarom. Prosečne zarade su u dobrom zaostatku od republičke, a razlika je još upečatljivija ako se posmatra severni statistički region, u koji spadaju Vojvodina i Grad Beograd. Naime, u regionu Sever, kako pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru iznosila je 60.505 dinara. Treba napomenuti da Beogradski region ima natprosečne zarade, pa je tamo prosek preko 67 hiljada dinara. U regionu Vojvodine izračunata je prosečna zarada od 52.512 dinara.
U poređenju sa zaradom u septembru, prosečna plata u oktobru veća je za 3 posto, dok je u odnosu na oktobar prošle godine veća za 9 posto.
Prosečna zarada u javnom sektoru za oktobar bila je 60.913 dinara u proseku, što je rast od dva odsto u odnosu na septembarskih 59.871 dinar. Zarade u javnim državnim preduzećima su značajno veće od onih u lokalnim javnim preduzećima, razlika je čak 23 hiljade dinara. Oko 600 evra se prosečno zarađuje u administraciji na pokrajinskom i republičkom nivou.
triletrip @ Čet, 26.12.2019. 08:04
apatin društvo ekonomija kula odžaci oktobar prosečna zarada republički zavod za statistiku sombor statistika zapadnobački okrug
• Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
savamajstor @ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
• Poražavajući izvozni učinak

Izvozne aktivnosti somborskih privrednih subjekata daleko su ispod pokrajinskog i republičkog proseka.

Foto 36870 Podaci Republički zavod za statistiku, koje je obradio BIRN, pokazuju da je u 2018. godine izvoz u Somboru i naseljenim mestima bio tek nešto iznad 122 miliona evra. Poređenja radi opština Odžaci koja ima tri puta manje stanovnika zabeležila je svega 11 miliona evra slabiji učinak. Vrednosti dobijaju na značaja tek kada se uporede izvozni rezultati i populacija stanovništa. Odžačka opština je ostvarila daleko najbolji skor u Zapadno Bačkom okrugu, a premašili su čak i prosek na nivou Srbije. Odžački izvoz po glavi stanovnika je iznad četiri hiljade evra. Sledi apatinski sa blizu dve hiljade, dok su somborski i kulski jedva premašili 1.500 evra po stanovniku.
Posebno poražavajuće deluje poređenje proseka grada Sombora sa centrima vojvođanskih okruga. Somborski izvoz od 1.541 evra po stanovniku daleko je iza, u pokrajinskim okvirima „nešto slabijih” Pančeva (2.808), Sremske Mitrovice (3.366), Zrenjanina (3.377) i Subotice (4.065). Trosktruko jači prosek imaju Novi Sad (4.559) i Kikinda (4.601). Inače, izvozni učinak novosadskih preduzeća iznosio je 1,6 milijardi evra, subotičkih oko 550 miliona, dok je iz Kikinde, koja ima za trećinu manje stanovnika od Sombora, u 2018. godini izvezeno dvostruko više robe vrednosti veće od 250 miliona evra.
Pećinci su najuspešnija vojvođanska samouprava. Tamošnji izvozni prosek, po stanovniku, iznosi 12.631 evro. Petocifrena je još opština Inđija sa 10.068 evra. Upečatljivi su i proseci u Bačkoj Palanci, Senti, Staroj Pazovi i Bečeju.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 10:00
apatin birn izvoz kula odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor zapadno bački okrug
>>
1234
. . .
42