Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
savamajstor @ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
• Poražavajući izvozni učinak

Izvozne aktivnosti somborskih privrednih subjekata daleko su ispod pokrajinskog i republičkog proseka.

Foto 36870 Podaci Republički zavod za statistiku, koje je obradio BIRN, pokazuju da je u 2018. godine izvoz u Somboru i naseljenim mestima bio tek nešto iznad 122 miliona evra. Poređenja radi opština Odžaci koja ima tri puta manje stanovnika zabeležila je svega 11 miliona evra slabiji učinak. Vrednosti dobijaju na značaja tek kada se uporede izvozni rezultati i populacija stanovništa. Odžačka opština je ostvarila daleko najbolji skor u Zapadno Bačkom okrugu, a premašili su čak i prosek na nivou Srbije. Odžački izvoz po glavi stanovnika je iznad četiri hiljade evra. Sledi apatinski sa blizu dve hiljade, dok su somborski i kulski jedva premašili 1.500 evra po stanovniku.
Posebno poražavajuće deluje poređenje proseka grada Sombora sa centrima vojvođanskih okruga. Somborski izvoz od 1.541 evra po stanovniku daleko je iza, u pokrajinskim okvirima „nešto slabijih” Pančeva (2.808), Sremske Mitrovice (3.366), Zrenjanina (3.377) i Subotice (4.065). Trosktruko jači prosek imaju Novi Sad (4.559) i Kikinda (4.601). Inače, izvozni učinak novosadskih preduzeća iznosio je 1,6 milijardi evra, subotičkih oko 550 miliona, dok je iz Kikinde, koja ima za trećinu manje stanovnika od Sombora, u 2018. godini izvezeno dvostruko više robe vrednosti veće od 250 miliona evra.
Pećinci su najuspešnija vojvođanska samouprava. Tamošnji izvozni prosek, po stanovniku, iznosi 12.631 evro. Petocifrena je još opština Inđija sa 10.068 evra. Upečatljivi su i proseci u Bačkoj Palanci, Senti, Staroj Pazovi i Bečeju.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 10:00
apatin birn izvoz kula odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor zapadno bački okrug
• Avgustovska zarada niža za 900 dinara

Prosečna zarada u poređenju sa julom smanjena za nepunih osam evra.

Foto 6665Iznosila je 47.841 dinar što je po današnjem kursu tek nešto preko 407 evra. Avgustovska plata zaposlenih na teritoriji Sombora je niža i u odnosu na prošlogodišnju. Zavod za statistiku je izračunao da je u odnosu na isti mesec 2018. godine prosečna zarada smanjena za 1,8 odsto. Trend pada preslikao se i na ostale lokalne samouprave zapadnobačkog okruga. Prosečna zarada Apatinca u avgustu niža je od julske za skoro dve hiljade dinara ili 3,8 odsto (46.180 dinara), dok je prosek plate u Kuli i Odžacima manji za hiljadu dinara, odnosno 2,3 i dva odsto. Ne prelaze 44.000 dinara.
Zaostatak somborskog proseka, u odnosu na republiku i pokrajinu ostao je na julskom nivou od oko 6.500 i 3.500 dinara. Inače, prosečna zarada zaposlenih u Somboru je tek na 15. mestu u vojvođanskim okvirima. Posmatrano po okruzima u APV, zapadnobački je na začelju po primanjima. Plata od 45.939 dinara „kraća je za crvenu” od drugog najslabijeg, severnobanatskog i čak 75 evra (8.700 dinara) od najuspešnijeg južnobačkog okruga, kome pripada grad Novi Sad.
savamajstor @ Pon, 28.10.2019. 06:00
apatin južnobački okrug kula odžaci privreda prosečna zarada republički zavod za statistiku republika severnobanatski okrug sombor vojvodina zapadno bački okrug
• Plata pala za hiljadu dinara

Prosečna zarada u junu manja je za 2,2 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom.

Foto 6665Republički zavod za statistiku je objavio da prosečna neto zarada zaposlenih u Somboru za jun iznosi 47.382 dinara. Plata je za 1.066 dinara ili devet evra manja u odnosu na majsku. Smanjenje prosečne zarade registrovano je u najvećem delu lokalnih samouprava Srbije, a po pravilu odrazilo se i na veći deo zapadnobačkog okruga. Manja primanja u junu, za 4,1 odnosno jedan odsto imali su još zaposleni u Kuli i Odžacima. Tamo su prosečne zarada iznosile 43.438 i 46.466 dinara. Veća neto primanja u poređenju sa majskim imali su samo radno angažovani u Apatinu. Rast od 2,6 odsto i preko deset evra veći prosek nego prethodnog meseca. Apatinci su u junu prosečno zarađivali 48.475 dinara. Inače, plata u Apatinu ima rast od 11,6 odsto kada je u pitanju polugodišnji prosek. Slede Odžaci (11), Sombor (9,1) i Kula (7,1). 
Naš kraj je i po ovom izveštaju ostao na začelju u poređenju sa ostalim vojvođanskim okruzima. Nedostaje nam u proseku deset evra da bi dostigli pretposlednji Severno banatski okrug čije je središte Kikinda. Prosečna zarada u tamošnjem centru je preko 49 hiljada dinara.
savamajstor @ Sre, 28.08.2019. 03:58
apatin kikinda kula odžaci privreda prosečna zarada republički zavod za statistiku severnobantski okrug sombor zapadno bački okrug
• Somborska filija sa C oznakom

Završen je ovaj nivo reorganizacije Poreske uprave.

Foto 8624Poreska uprava Srbije je prvog jula počela da radi po novoj organizacionoj šemi u skladu sa Programom transformacije. Organizacione jedinice su „ukrupnjene“, pa je njihov broj smanjen sa 178 na 37. Delovanje pojedinačnih jedinica podeljeno je po kategorijama, A, B ili C. Somborska filijala je dobila oznaku „C”, a kako je saopštila je ta služba, u toj kategoriji na teritoriji Vojvodine biće još filijale u Vršcu, Kikindi i Pančevu. Somborska filijala (Staparski put 2 - bivši SDK) upravljaće kancelarijama u Odžacima, Apatinu i Kuli. Inače, poreske filijale klase „A” nalaziće se samo u Beogradu i Novom Sadu. „B” rang u APV, dobile su još jedna novosadska, te filijale Poreske uprave u Subotici, Staroj Pazovi, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici. Akcionom planom Vlade Srbije, predviđeno je da do 2023. godine na teritoriji Srbije bude prepolovljen broj aktuelnih filijala, na konačnih 17.
Reorganizacija Poreske uprave, kako se navodi, olakšava naplatu poreza na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, poreza na nasleđe i poklon, poreza na držanje, nošenje i upotrebu dobara, te je formiran Sektor za izdvojene aktivnosti u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i na papiru. Fizičkim licima je omogućeno da poreske prijave podnose i elektronski i u papirnom obliku u svim organizacionim delovima Poreske uprave, a građani mogu da ostvare kontakt sa Upravom preko pisarnice.
savamajstor @ Sre, 10.07.2019. 04:15
apatin filijala sombor kula odžaci poreska uprava privreda sombor
>>
1234
. . .
41