Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Novosti: Dnevnik zabluda - somborski plagijat

Beogradski dvnevni list Novosti pišu da je pobednički rad na konkursu za obnovu spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću plagijat.

Foto 36553Novosti podsećaju da, već duže vreme, grad Sombor pokušava da obnovi svoj Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću, delo hrvatskog vajara Antuna Augustinčića, koji je 1941. uklonila mađarska vojska, a komuniistička vlast ga pretopila 1947. Kako nije bila u mogućnosti da dobije na upotrebu kalup originalne skulpture, koji se nalazi u Hrvatskoj, gradska vlast je letos odlučila da raspiše nadmetanje za novi spomenik. Osnovni uslov konkursa je da novi rad ne sme da bude kopija originalnog spomenika. Podsećaju da je konkursni rok bio tek 32 dana, a da je raspodela nagradnog fonda bila nesrazmerna, 8.500 evra pobedniku, 600, odnosno 300 drugom i treće plasiranom. Novosti navode da je ovakav konkurs trebalo obeshrabri i odbije svakog potencijalnog učesnika, eliminiše nepoželjnu konkurenciju i u prvi plan postavi onog autora koji je unapred siguran u svoj uspeh. - Očigledno da je raspis bio samo nužna formalnost radi opravdanja odluke o trošenju sredstava građana za izradu spomenika - piše u tekstu.
Prva nagrada pripala je Zoranu Ivanoviću, vanrednom profesoru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. - Ali, šta karakteriše Ivanovićev rad? Umesto da bude eliminisan zbog nepoštovanja konkursnih uslova, prvonagrađen je rad koji, jedini među pristiglima, ima izuzetnu i detaljnu sličnost sa Augustinčićevim delom. Na njemu kralj uspravljeno jaše na konju u identičnoj pozi prethodnika - sa visoko uzdignutom sabljom u ruci, a konj ima isti stav prednjih nogu i karakterističan zgrčeni pokret glave u levo. Budući da se ne radi o replici, u pitanju je očigledan, loš plagijat - navodi se u komentaru Novosti. Augustinčić je spomenik izradio pre 80 godina. Do danas, savremena skulptura je evoluirala u odnosu na nekadašnju. Umetnički izraz je dublji, tehnike su usavršene, tehnologije nove.
- Plagijator velikana Augustinčića ne može postati veliki skulptor, a loš plagijat ne može predstavljati grad Sombor na dostojan način. Posle ovog konkursa, ostaje gorak ukus i svest da smo zbog neznalica i neupućenih koji se mešaju u umetnost po ko zna koji put izgubili jedinstvenu priliku da pokažemo sopstvena kulturna dostignuća. Ali još uvek nije propuštena šansa da zbog očiglednih nepravilnosti konkurs bude poništen - piše u komentaru dnevnog lista Novosti.
savamajstor @ Ned, 13.10.2019. 03:22
antun augustinčić dnevni list novosti fakultet primenjenih umetnosti u beogradu kralj aleksandar prvi karađorđević kultura plagijat sombor spomenik zoran ivanović
• Četvorodnevna izložba konkursnih radova

Idejna rešenja pristigla na konkurs za idejno rešenje spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Somboru biće predstavljena od utorka do petka u galeriji KC Laza Kostić. Otvaranje je 1. oktobra u 19 časova.

Foto 36553 Organizatori su u pozivu naveli, da je, kako model prvobitnog spomenika, rad Antuna Augustinčića nije dovoljno očuvan, gradska uprava raspisala konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja. Svi konkursni radovi, ukupno četiri kao i idejna rešenja platoa, biće izloženi u Galeriji Kulturnog centra do 6. oktobra 2019. godine. Prva nagrada i „ček na milion dinara” dodeljeni su Zoranu Ivanoviću iz Beograda u čijem radnom timu je bio još i Aleksandar Nedeljković, takođe iz Beograda. Prijave za konkurs uputili su još Jorgas doo Sombor i Igor Šeter, te timovi Dragana Radenovića (Beograd), odnosno profesora Miodraga Živkovića. Povodom Konkursa jedan od učesnika je uputio „pismo vlastima Sombora”. Odluku o pobedniku i nagradama doneo stručni žiri u sastavu Peter Mraković, Dejan Radovanović, Milan Jovanović Jofke, Jasmina Bobić i Mihael Antolović.
Parcela na kojoj se planira podizanje spomenika je Park heroja, odnosno prostor ispred Skupštine grada Sombora, gde se već nalaze spomenici narodnih heroja i skulpture somborskog umetnika Pavla Blesića. - Podsećamo da su u proleće 1941. okupatori uklonili originalni spomenik, Augustinčićev rad, tako da će posle skoro osamdeset godina biti podignut spomenik u čast kralju ujedinitelju, za koji se veruje da će postati jedan od najistaknutijih simbola Sombora - saopštili su iz KC Laza Kostić.
savamajstor @ Pon, 30.09.2019. 05:28
dejan radovanović dragan radenović idejno rešenje igor šeter jasmina bobić jorgas doo kc laza kostić kralj aleksandar prvi karađorđević kultura mihael antolović milan jovanović jofke miodrag živković narodni heroji park heroja pavle blesić peter mrakovič sombor zoran ivanović
• Otvoren konkurs za spomenik kralju Aleksandru I

Gradska uprava Grada Sombora objavila je javnu nabavku za idejno rešenje spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću, jer model prvobitnog spomenika koji je izradio poznati vajar Antun Augustinčić nije dovoljno očuvan za izradu replike.

Foto 6125Foto 6492Vajar Antun Augustinčić, autor spomenika kralja Aleksandru I Karađorđevića, koji je bio postavljen na prostoru gde se danas nalazi česma na Glavnoj ulici, preminuo je 1979. godine. Prema informaciji iz Galerije Antun Augustinčić iz hrvatskog Klanjeca, gipsani model spomenika nije dovoljno očuvan da bi se mogao izraditi kalup za repliku. Zbog toga je Gradska uprava raspisala javnu nabavku za novi spomenik, sa prepoznatljivim ličnim pečatom autora. U projektnom zadatku se navodi da novi spomenik ne sme da bude kopija originalnog, ali je neophodno da svojim izgledom istakne važnost lika i dela kralja Aleksandra I Karađorđevića. Osim samog spomenika, potrebno je pripremiti i idejno rešenje platoa, koje treba da bude usklađeno sa parternim rešenjem lokacije. Spomeniku treba da bude omogućen pristup, treba da ima dekorativno osvetljenje, te treba rešiti i odvod atmosferskih voda sa platoa.
Novi spomenik treba da bude postavljen na prostoru između Glavne ulice i Županije, gde se već nalaze spomenici narodnih heroja iz 2. Svetskog rata, spomenik borcima palim tokom ratova devedesetih godina 20. veka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, te skulpture somborskog likovnog umetnika Pavla Blesića. Javna nabavka otvorena je do 15. avgusta ove godine, a predviđen je i nagradni fond u ukupnom iznosu od 1.110.000 dinara. Prva nagrada iznosi ravno milion dinara u neto iznosu, druga 70.000, a treća 40.000 dinara. O dodeli nagrada odlučivaće žiri u sastavu: Peter Mraković, akademski vajar, predsednik žirija (Milenko Buiša, akademski vajar, zamenik predsednika), Dejan Radovanović, istoričar umetnosti - konzervator (Jelena Filipović, arhitekta konzervator, zamenik), Milan Jovanović, diplomirani slikar - grafičar (Srđan Bulat, grafičar, zamenik), Jasmina Bobić, diplomirani inženjer arhitekture (Branka Radulović Vrtikapa, dipl. inž. arhitekture, zamenik), te Mihael Antolović, doktor istorijskih nauka (Saša Marković, doktor istorijskih nauka, zamenik). Posle okončanja konkursa i dodele nagrada, Grad Sombor će organizovati izložbu pristiglih radova. Celokupna konkursna dokumentacija može da se preuzme sa zvanične internet stranice Grada Sombora.
triletrip @ Pon, 08.07.2019. 09:31
društvo istorija javna nabavka konkurs kralj aleksandar prvi karađorđević nagradni konkurs sombor spomenik
• Stogodišnjica oslobođenja Kraljevine Srbije

Pedagoški fakultet je u spomen-sobi Norme i Preparandije upriličio tribinu rof. dr Saše Markovića, posvećenu stogodišnjici oslobođenja Kraljevine Srbije u Velikom ratu.

Foto 34425 Predavanje je bilo uvod za tribinu o oslobađanju Vojvodine od austrijske vlasti i prisajedinjenju Kraljevini Srbiji koja će biti organizovana u novembru. Govoreći o oslobođenju Kraljevine Srbije od vojnih snaga Centralnih sila sa vojnog aspekta, profesor Marković je dao iscrpnu analizu proboja Solunskog fronta, koji je otpočeo 15. septembra 1918. godine. Srpska vojska je bila prebačena na Solunski front sa ostrva Krf, a njoj su se pridružili dobrovoljci koji su najvećim delom dolazili sa prostora Sjedinjenih Američkih Država. Dobrovoljce je prikupljao naš veliki naučnik Mihajlo Pupin. Profesor Marković je istakao činjenicu da je Solunski front za srpsku vojsku imao presudan značaj, i da je ona bila najviše motivisana za njegov proboj. Dok su savezničku vojsku činile multinacionalne vojne formacije (srpska, francuska, engleska, grčka, ruska, češka, italijanska), trupe Centralnih sila predstavljala je uglavnom bugarska vojska, jer je štitila granice svoje države. Pod komandom vrhovnog komadanta savezničkih armija Luja Franše d' Epera izvršen je proboj Solunskog fronta i zaključen je ugovor o kapitulaciji bugarske vojske. Od austrijske vojske i nemačke armije Kraljevina Srbija bila je oslobođena do 1. novembra. Nemačka je 11. novembra 1918. godine potpisala primirje. 
- Strateški proboj Solunskog fronta doprineo je ubrzanju kraja Prvog svetskog rata. Geopolitički aspekt ovog događaja mnogo je kompleksniji, jer je svaka država štitila svoje interese - rekao je profesor Marković. Nakon Prvog svetskog rata prihvata se ideja Aleksandra I Karađorđevića da se Srbi, Hrvati i Slovenci ujedine u novu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Projekat jugoslovenske ideje Kraljevina Srbija prihvatila je Niškom deklaracijom još decembra 1914. godine, a najviše razumevanja za stvaranje jugoslovenske države imao je američki predsednik Vudro Vilson. Nakon atentata na kralja Aleksandra projekat jugoslovenstva je nestao. Profesor Marković je rekao da je Kraljevina Srbija u Prvom svetskom ratu imala mnogo ljudskih žrtava, a demografski udar je bio toliki da se nismo oporavili do danas. Saša Marković zaključio je da obeležavanje ovog datuma i podsećanje na strahote rata ima za cilj da se izbegne rat kao način komunikacije među narodima i Pedagoški fakultet u Somboru kao misionar humanosti mora na to da ukaže.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Sre, 31.10.2018. 03:04
društvo kralj aleksandar prvi karađorđević kraljevina srba hrvata i slovenaca kraljevina srbija luj franše d' eper niška deklaracija pedagopški fakultet prof. dr saša marković solunski front sombor spomen-soba norme i preparandije stogodišnjici oslobođenja kraljevine srbije veliki rat vudro vilson
• Gradska skupština sa 22 tačke

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić uputio je odbornicima saziv za 24. sednicu.

Foto 32474Zasedanje je zakazano za ponedeljak, 7. maj, sa početkom u devet časova. Odbornici će razmotriti i odlučiti o 22 pitanja iz delokruga rada Skupštine, od kojih su 14 predlozi odluka. Prva tačka dnevnog reda biće Predlog odluke o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta grada za 2017. godinu. Lokalni poslanici odlučivaće i o predlozima odluka o osnivanju Istorijskog arhiva Sombor, o održavanju čistoće, o određivanju akustičkih zona na teritoriji grada. Takođe, pred odbornicima će naći odluka o određivanju nadležnog organa za sprovođenje postupka izdavanja državnog zemljišta, zatim izmene i dopune planova detaljne regulacija u mesnim zajednicama Stara Selenča, Selenča, Nova Selenča, Kolut i Bački Breg, kao i detaljne regulacije puteva Stapar - Sivac, odnosno južne, glavne, primarne gradske saobraćajnice - obilaznice.
Odbornici će odlučiti o imenovanju direktora JKP Energana, odnosno o razrešenju dužnosti direktora i imenovanju vršioca dužnosti direktora JKP Čistoća. Somborski parlamentarci razmotriće i predlog odluke o podizanju spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Saziv sednice možete preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Čet, 03.05.2018. 10:00
bački breg direktor društvo eksterna revizija jkp čistoća jkp energana južna glavna primarna gradska saobraćajnica kolut kralj aleksandar prvi karađorđević mesne zajednice nova selenča odbornici podizanje spomenika put stapar - sivac sela selenča skupština grada sombor stara selenča zoran parčetić