Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Sledi rekonstrukcija atrijuma Županije

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za radove na rekonstrukciji i restauraciji unutrašnje fasade Županije, koja decenijama nije popravljana, te je dospela u veoma loše stanje.

Foto 2221Foto 2219Zgrada Županije, koja je od svog nastanka bila centar političkog života Sombora, a dok je bila središte Bačko-bodroške županije i mnogo veće teritorije, dobiće detaljno rekonstruisanu i restauriranu unutrašnju fasadu. Upravo u dvorištu, odnosno atrijumu se najbolje vidi spoj starog i novijeg dela zgrade. Naime, prednji deo zgrade, u obliku ćiriličnog slova Š, sagrađen je prema projektu Jozefa Bauera, županijskog inženjera, između 1805. i 1808. godine. Zgrada je bitno izmenjena 1882. godine i proširena po projektima peštanskog arhitekte Julijana Ðule Partoša. Tada su izmenjene obrade fasada postojećeg objekta, izgled i konstrukcija krova, a dodat je i veći deo zgrade ka jugu. Sudeći po izgledu prikazanom na slici parade grenadira u Somboru održane 30. maja 1825. godine na kojoj je prikazana, i prema vinjeti sa majstorskog pisma koju je izradio Gfeler, prvobitni deo zgrade je u velikoj meri očuvao svoj spoljnji izgled.
Prema dokumentaciji javne nabavke, unutrašnju fasadu očekuje brižljiva obnova, biće zamenjeni dotrajali delovi fasade, tako što će sa najočuvanijih segmenata biti uzeti otisci, izrađeni novi elementi i zamenjeni stari, a gde god to bude moguće, biće sačuvani originali. Naravno, radovi će biti izvođeni pod budnim okom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Rok za predaju konkursne dokumentacije je 21. novembar, a vrednost radova biće poznata tek nakon okončanja postupka javne nabavke.
triletrip @ Sre, 01.11.2017. 02:02
arhitektura društvo fasada grad sombor javna nabavka konzervacija lokalna samouprava pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture rekonstrukcija restauracija sombor županija
• Obezbeđen materijal za konzervaciju prevodnice

Nautičko-turistički skup „Otvorimo vodne puteve Srbije” održan je u Kucuru, kraj Vrbasa. Ovo je prvi ozbiljni susret u poslednjih pet godina.

Foto 29350 Prethodni put nautičari i zaljubljenici u plovidbu okupili su se 2011. godine u Bezdanu. Evidentno je da od tada posebno u infrastrukturi, nije mnogo urađeno, pa je okrugli sto u Kucuri upravo i otvoren prezentacijom „Ne prepoznati nautički potencijali Srbije i Bačkog okruga”. Desetak učesnika je u svojim predavanjima, po ko zna koji put ponovilo ono što uglavnom svi znamo, međutim retko šta preduzimamo. Predavači su ukazali na lepotu i bogatstvo naših reka i kanala, industrijsko nasleđe na njihovim obalama, zanemarenu (vodenu) vezu sa susedima, zatim, kako se uz dobru (političku) volju i nevelika sredstva prave radna mesta na vodi i kraj vode, te javnosti (i političarima) nepoznate i neiskorišćene potencijale kanala i reka, štetu koju činimo vodnim tokovima - nemarom, bahatošću i nerazumevanjem, kao i vezu urbane kulture i zaštite ambijenta sa razvojem turizma, posebno nautičkog. Mirjana Živković, glavni inženjer za plovidbu u Vodama Vojvodine, prezentovala je projekat izgradnje četiri privezišta i to kraj brane na Tisi, na kanalima kod Turije, Sombora i kraj prevodnice u Kucuri, i to sa najvrednijim projektom od 10 miliona dinara. Uz privezište, biće izgrađeni i pristupni putevi, rampe za izvlačenje čamaca i piknik setovi za odmor. Vredi pomenuti da je na skupu inicirano što hitnije deblokiranje prevodnice u Ruskom Krsturu, te predloženo da se to obeleži organizovanjem kajakaške regate Bezdan - Kucura.
Ipak, događaj nautičkog skupa bilo je uručenje donacije za potrebe konzerviranja prevodnice u Bezdanu, a koja je obezbeđena zahvaljujući dobroj komunikaciji Dunavskog propelera i Janoša Majora, šefa naučno-istraživačkog tima u mađarskoj firmi iz Debrecina World Strong Guard (WSG Kft.). Zamenik generalnog direktora JVP Voda Vojvodine, Stevan Ilinčić, primio je vrednu donaciju u vidu sanacije i konzervacije prevodnice u Bezdanu, verovatno, najvrednijeg hidrotehničkog objekta iz industrijskog nasleđa u Srednjem podunavlju, na čijoj izgradnji je, još 1856 godina, kada je završena, prvi put primenjeno podvodno betoniranje. Konzervacija će biti izvedena inovativnim hidroizolacionim materijalom - WSG aditiv, razvijenim u laboratorijama ove firme i koji je pokazao izvanredna svojstva vodonepropusnosti
savamajstor @ Sre, 09.11.2016. 04:26
bezdan dunav dunavski propeler janoš major jp vode vojvodine kajakaška regata bezdan - kucura kanali konzervacija kucura mirjana živković otvorimo vodne puteve srbije podvodno betoniranje prevodnica bezdan prevodnica ruski krstur privezište u somboru privreda reke sela sombor stevan iličnić world strong guard
• Uskoro novi-stari Sunčani sat

Pre desetak dana počela je dugo očekivana i priželjkivana obnova čuvenog Sunčanog sata.

Foto 18569Foto 10011Slika Sunčanog sata sa čuvenim natpisom „Jedan ti je od ovih poslednji” skinuta je sa fasade Plebanije, preneta je u Gradski muzej gde će biti konzervirana, restaurirana i na kraju izložena, objasnila je Slađana Kronić iz Direkcije za izgradnju grada Sombora Somborskim novinama. Na Plebaniji će se naći replika originalne slike, a za njenu izradu zadužen je slikar iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Novac za restauraciju Sunčanog sata, koji je po ideji profesora i upravnika Učiteljske škole Jovana Čokora izrađen 1852. godine, obezbeđen je iz budžeta Grada Sombora, prema planu Direkcije za izgradnju grada Sombora. Izvođač radova je bezdansko građevinsko preduzeće Novogradnja.
triletrip @ Pet, 26.07.2013. 23:44
arhitektura društvo istorija konzervacija plebanija restauracija sombor sunčani sat zavod za zaštitu spomenika kulture ap vojvodine
• Konzervirano muzejsko blago

Prof. dr Mila Popović Živančević, direktor Centralnog instituta za konzervaciju i mr Vanja Jovanović, sa saradnicima Bojanom Nikolićem, Milenom Vermezović, Željkom Simićevićem konzervirali su i restaurirali pet slika iz zbirke Gradskog muzeja najsavremenijim metodama. U planu restauracija još dvadeset slika.

Foto 13506 Projekat da se Slike đaka Minhenske škole iz Gradskog muzeja u Somboru, restauriraju, konzerviraju i izlože je veoma značajan ne samo u smislu zaštite muzejskog materijala, nego i zbog multinacionalnog i multikulturalnog karaktera sredine i svih specifičnosti koje prikazano vreme nosi. Saradnjom i umrežavanjem između institucija i država u regionu, olakšava se  istraživanje umetničkih migracija, što upravo daje posebnost ovom projektu. Projekat Gradskog muzeja podržali su Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Grad Sombor, Centralni institut za konzervaciju - CIK Beograd, Austrijski kulturni forum Beograd, ambasada Savezne Republike Nemačke, preko udruženja „Gerhard” iz Sombora i Italijanski Visoki institut za konverzaciju i restauraciju - ISCR u Beogradu.  - Posle ove prve faze, praktično bi smo sledeće godine ušli u jednu novu zajedno sa našim sponzorima i donatorima koji su nam pomogli u ovom prvom poslu, nastavili sa realizacijom projekta dok se svih dvadeset slika ne konzervira i restaurira po svim pravilima Evropske Unije - izjavio je direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović. On je kazao da celog projekta ne bi bilo bez svesrdne pomoći Centralnog konzervatorskog instituta koji je odradio lavovski deo posla, kao i bez finansijera koji su pomogli projekat. Mila Popović Živanović objasnila je da je ceo posao urađen uz tesnu saradnju sa Visokim institutom za konzervaciju u Rimu uz jednu ozbiljnu materijalnu pomoć Vlade Italije, koja je pomogla da se preko savremene opreme i ozbiljan edukativni program omogući da se visok nivo kvaliteta konzervacije danas primeni u Srbiji. Slike iz somborskog muzeja su jedan od prvih primera uspešne primene. CIK i Gradski muzej danas su razgovarali i o načinima dalje saradnje. - Pokušaćemo da pomognemo da se formiraju ogledni modeli depoa u kojima se čuvaju najosetljiviji predmeti u koje spadaju organski materijali kao što su slike - objasnila je Mila Popović Živanović. - Ovih pet slika su rezultat prvog zajedničkog rada tima koji je oformljen početkom septembra kada su slike stigle u institut, koji je prvi put primenio svoja iskustva prethodna i nova znanja - objasnila je mr Vanja Jovanović. Sve faze i svi tretmani sprovedeni su najkvalitetnijom opremom i materijalima koji se u ovom trenutku mogu naći na svetskom tržištu. Iznenanadiće vas što ćete videti mlade ljude: mislim da je ovo najmlađi tim konzervatora, u Srbiji sigurno. Sve četiri slike, iako su od istog autora, Petera Kalmana, potpuno se razlikuju u svemu - kazala je Vanja Jovanović. Izložba će trajati do 20. januara!
mifi @ Sre, 21.12.2011. 01:58
beograd gradski muzej izložba konzervacija kultura peter kalman sombor
• Sajam konzervacije (4)

Sremskomitrovačka organizacija Kulturni forum, koja se zalaže za restauraciju i obnovu dvoraca i letnjikovaca u Vojvodini organizovaće sledeće godine Sajam restauracije.

Dvoraca, koje su gradili veleposednici u Vojvodini od 18. do 20. veka, ima širom Vojvodine. Kako je Sombor bio relativno bogat i značajan kraj dosta ih ima i na području Zapadne Bačke. Oni su uglavnom u vrlo lošem stanju, a u neki su u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća ili državnih ustanova. Najupečatljiviji primer u okolini grada je dvorac porodice Fernbach Baba Pusta kod Alekse Šantića, koji je od devedesetih godina naovamo potpuno opljačkan i gotovo razrušen, a park od nekoliko hektara zapušten do neprepoznatljivosti. Sajam konzervacije, restauracije, obnove dvoraca i istorijskih zgrada trebalo bi da bude održan od 1. do 3. juna sledeće godine. Cilj sajma je da skrene pažnju domaćoj i međunarodnj javnosti na stanje kulturne baštine u Srbiji i neophodnosti podizanja svesti o potrebi njene zaštite kako bi je sačuvali za buduće generacije, kao i da se pripremimo za korišćenje fondova Evropske unije za zaštitu kulturne baštine - stoji u prvom pozivu koji su uputili organizatori, Kulturni forum iz Sremske Mitrovice. Kako navode, sajam je namenjen naučnicima i stručnjacima iz oblasti zaštite kulturnih dobara, istorije umetnosti, arhitekture, urbanizma, prostornog planiranja, ekonomije, marketinga, turizma i drugih naučnih oblasti, konzervatorima, restauratorima, arheolozima, predstavnicima državnih institucija, lokalnih uprava i samouprava, proizvođačima građevinskog materijala i sredstava za zaštitu, fondacijama, potencijalnim invenstitorima ali i vlasnicima dvoraca i starih zgrada. Zainteresovani mogu da se jave na adresu Kulturnog foruma, Bosutski put 78, Sremska Mitrovica, mail: region1@ptt.rs, a sve informacije uskoroće biti dostupne i na sajtu organizacije.
triletrip @ Čet, 09.12.2010. 16:15
aleksa šantić društvo dvorci fernbach istorija konzervacija kultura kulturni forum restauracija sajam sombor sremska mitrovica vojvodina